Povratak Željka Obradovića u Panatinaikos izazvao je euforiju kakva se retko viđa u evropskoj košarci. Navijači su ispunili OAKA arenu, Dimitris Janakopulos je njegov dolazak nazvao većim događajem od osvajanja Evrolige, a grčki mediji danima pišu o čoveku koji se posle 14 godina vraća na mesto najvećih uspeha.

Razlog nije samo nostalgija.

Brojke iz prvog Obradovićevog mandata u Panatinaikosu dovoljno govore same za sebe.

Trinaest sezona, 23 trofeja

Kada je 1999. godine stigao u Atinu, Panatinaikos je imao jednu evropsku titulu i veliku želju da postane stalni član evropske elite.

Kada je otišao 2012. godine, iza sebe je ostavio jednu od najvećih dinastija u istoriji evropske klupske košarke.

Za 13 sezona osvojio je:

• 5 titula prvaka Evrope
• 11 titula prvaka Grčke
• 7 Kupova Grčke

Ukupno – 23 trofeja.

Još impresivnije zvuči podatak da tokom svih 13 godina na klupi Panatinaikosa nije imao nijednu sezonu bez osvojenog pehara.

Žoc je za Grke više od trenera: Evo zašto povratak Obradovića smatraju istorijskim danom

Evropski tron već u prvoj sezoni

Obradović nije dugo čekao da pokaže zašto je doveden.

Već u sezoni 1999/2000 odveo je Panatinaikos do druge evropske titule u istoriji kluba, pobedom protiv Makabija na završnom turniru u Solunu.

Iste godine osvojio je i prvenstvo Grčke, dok je tripla kruna izmakla porazom od AEK-a u finalu nacionalnog kupa.

To je bio početak ere koja će promeniti istoriju kluba.

Bolonja 2002: Titula koju Grci i danas pamte

Mnogi navijači Panatinaikosa upravo titulu iz 2002. godine smatraju najimpresivnijom.

„Zeleni“ su na Fajnal-for u Bolonji stigli kao autsajderi. U polufinalu su eliminisali Makabi, a zatim u finalu savladali moćni Kinder predvođen Emanuelom Đinobilijem, Markom Jarićem i Matjažom Smodišem.

Bio je to peti evropski trofej u Obradovićevoj karijeri i trenutak kada je definitivno učvrstio status najvećeg trenera svoje generacije.

Dijamantidis, Spanulis i stvaranje dinastije

Sredinom prethodne decenije Panatinaikos je dobio temelje tima koji će godinama dominirati evropskom košarkom.

Prvo je stigao Dimitris Dijamantidis, a zatim i Vasilis Spanulis.

Pod Obradovićevim vođstvom postali su lideri jedne od najjačih generacija u istoriji kluba.

Vrhunac je stigao 2007. godine, kada je Panatinaikos pred svojim navijačima u Atini osvojio Evroligu pobedom nad CSKA rezultatom 93:91.

Iste sezone osvojeni su i prvenstvo i kup, pa je klub prvi put u istoriji stigao do trostruke krune.

Berlin i Barselona za kraj

Nova evropska titula stigla je 2009. godine u Berlinu.

Na putu do pehara Panatinaikos je u polufinalu savladao najvećeg rivala Olimpijakos, a zatim u finalu još jednom bio bolji od CSKA.

Dve godine kasnije usledio je još jedan evropski vrh.

U Barseloni 2011. godine Panatinaikos je pobedio Makabi i osvojio petu Evroligu pod Obradovićevim vođstvom, osmu u njegovoj trenerskoj karijeri.

Ispostaviće se – poslednju u prvom mandatu na klupi atinskog velikana.

„Ja ću odlučiti ko će biti u stručnom štabu“: Prva Obradovićeva poruka pokazala ko se pita u Panatinaikosu

Statistika koja objašnjava euforiju

Kada se sve sabere, jasno je zašto Grci njegov povratak ne doživljavaju kao običnu promenu trenera.

Obradović je tokom prvog mandata vodio Panatinaikos do 23 trofeja, osvojio pet Evroliga, dominirao domaćom scenom i ostvario 358 pobeda na 418 utakmica u prvenstvu Grčke.

Možda najimpresivniji podatak od svih jeste da tokom 13 sezona nije završio nijednu godinu praznih ruku.

Zbog toga ga u Atini ne dočekuju samo kao velikog trenera.

Dočekuju ga kao čoveka koji je obeležio najuspešnije razdoblje u istoriji Panatinaikosa.