Bili su gosti MaxBet Sporta u aprilu 2025. godine. Tada su tek ušli u prvi tim Partizana i sledio im je derbi za nekoliko dana. Koliko su hrabri videlo se odmah, a koliko su talentovani potvrdio je teren. Od prvog dana nisu krili ogromnu ljubav prema Partizanu i želju da se izbore za mesta startera, kao i da donesu trofej voljenom klubu. Prvo su uspeli i to veoma brzo. Još krajem prošle sezone postali su starteri, a onda pred početak ove čelni ljudi kluba postavili su Dragojevića za kapitena, a Ugrešića njegovog zamenika (treba dodati da je Natho prvi kapiten, ali utakmice počinje na klupi). Pored toga, sva trojica su postali seniorski reprezentativci svojih zemalja, spomenuta dvojica Srbije, a Roganović Crne Gore. Sada, na polusezoni, prvi su na tabeli, a proleće će pokazati da li će već ove godine ispuniti sve želje. Osam meseci kasnije MaxBet Sport je ponovo ugostio Vanju Dragojevića, Ognjena Ugrešića i Milana Roganovića. Karijere i životi su im se promenili iz korena, a njihov napredak privukao je veliku pažnju domaće fudbalske javnosti.
Šta vam prvo prolazi kroz glavu kada pomislite na gostovanje kod nas od pre osam meseci?
– Tada smo imali jedan od prvih susreta sa medijima. Nismo mogli ni da zamislimo da ćemo tako brzo da steknemo veliku medijsku pažnju, bilo je nekako sve novo za nas – krenuo je Ugrešić da objašnjava.
– Mnogo toga se promenilo od tada. Veoma je lepo što smo došli sada ovde da obnovimo priču i da uporedimo gde smo bili tada, a gde sada – dodao je kapiten Dragojević.
NISMO OČEKIVALI DA ĆE SVE OVAKO BRZO DA DOĐE
Da li ste tada bili svesni koliko brzo možete da napredujete?
– Naravno da smo verovali u to. Znamo se dugo, odlična je atmosfera u ekipi. Verovali smo u sebe, ali nismo očekivali da će sve tako brzo da dođe. Došla nam je prilika da igramo na evropskoj sceni, za mnoge od nas prvi put takvo iskustvo. Dogodilo se i ono najvažnije, a to je da smo vratili navijače na stadion – kaže nam Milan Roganović.
– Verovao sam da će doći do napretka i da ću doći do statusa standardnog igrača. Međutim, sigurno ne ovako brzo. Kada se dogodilo da je otišlo mnogo igrača i da smo ostali mi mlađi, nisam ni tada razmišljao da Ogi (Ugrešić) i ja možemo da postanemo kapiteni. Ta odluka kluba nas je oduševila, bili smo presrećni. To nas je motivisalo još više da dođemo dovde – kaže Dragojević.
SINOVI PARTIZANA GOSTI MBS: Želimo što duže da ostanemo u Humskoj!
Koliko vam je tadašnje gostovanje danas podsetnik na to koliko ste sazreli za samo pola godine?
– Kada pogledam snimak sa gostovanja kod vas, mi delujemo kao klinci i sve nam je bilo smešno. Ovo iskustvo koje smo mi prošli retko ko prođe ovako mlad. Imali smo uspone, padove, Evropu, pun stadion navijača… Mali broj mladih fudbalera doživi tako iskustvo. To nas je odlikovalo nekim delom, očvrstilo i imalo dobar uticaj na nas – smatra Dragojević.
UBRZANO SMO SAZRELI
Šta mimo fudbala primećujete kod sebe u svakodnevnom ponašanju gde vidite koliko ste sazreli kao ljudi pomoću Partizana?
– Niko više na nas ne gleda kao na klince sa početka priče. Mi smo sada standardni igrači i više nas niko ne pita i niko na nas ne gleda kao na decu. Ubrzano smo sazreli zbog svega što smo prošli, mnogo brže nego naši vršnjaci – ponovo kapiten sigurno i samouvereno prvi uzima reč.
– Gde god da se pojavimo mi više ne predstavljamo sebe, nego klub. Moramo da pazimo kako se ponašamo – kaže Ugrešić.
– Prepoznaju nas ljudi, žele da se slikaju. Shvatio sam da mora uvek da se razmišlja kako se ponašaš i van terena. To nosi veliku odgovornost i žrtvu običnog života – dodao je Dragojević.
Za kratak vremenski period počinje o vama da se priča i kroz ogromne izlazne klauzule. Koliko vam to pravi pritisak i koliko vam to menja pogled na fudbal i na sve ovo što sada nosite sa sobom?
– Pre godinu dana u ovo vreme igrao sam u Teleoptiku. To mi je dalo mnogo iskustva u seniorskom fudbalu i podigao sam se kao igrač. Sada smo posle kratkog perioda došli u ovu situaciju. Dotle smo došli preko rada na pripremama, svakog treninga i utakmice – započinje desni bek i reprezentativac Crne Gore.
– Da, promenilo nam je pogled na fudbal. Došao sam slučajno u prvi tim zbog povrede nekih igrača. Znate kako se kaže, koliko date toliko vam se vrati. Ne pričam samo za sebe, nego i za njih dvojicu. Znam da su i oni bili pošteni, da su mnogo radili i trenirali. Svima nam se zbog toga vratilo. Ima ovde još „Vanja“ koji žele da dođu u prvi tim i izbore se za mesto. Zbog toga ne smemo da se opuštamo kako god da se zovemo – smatra borbeni vezista.
– Malo ko je verovao u ovo. Pričam i sa roditeljima. Nismo ni bili svesni celog ubrzanog procesa. Verovatno ni oni, a ni mi nismo bili spremni za ovako nešto. Vratilo se to što smo vredno trenirali, davali 100 odsto sebe i sada smo nagrađeni – kaže ofanzivni vezista sa brojem 36 na leđima.
DRAGOJEVIĆ: ŽIVOTNI CILJ MI JE BIO DA BUDEM KAPITEN PARTIZANA
Koliko je odgovornost lidera promenila vaš način razmišljanja – ne samo na terenu nego i van njega?
– Moj životni cilj je bio da budem kapiten Partizana. Od detinjstva sam verovao u to. Možda nisam očekivao da će to da se dogodi baš sada. Bio sam kapiten i u mlađim kategorijama. Uvek me je isticala borba, da budem vođa, uvek sam znao da energijom podignem ekipu. Bili smo i Ognjen i ja u šoku, nismo očekivali – objašnjava Dragojević.
– Ostvario nam se san, možda nismo mogli ni da zamislimo da će to da se dogodi. Protiv Oleksandrije sam prvi put počeo utakmicu sa kapitenskom trakom i postigao sam gol. Taj osećaj je bio neverovatan – kaže Ugrešić.
Šta je bio prvi momenat kada ste shvatili: Od nas se sada očekuje više?
– Na početku priprema, tokom boravka u Rusiji, shvatili smo da je sve na nama. Pričali smo sa ljudima iz kluba i rekli su nam da očekuju mnogo od nas i da nam veruju. Rekli smo im još tada da možemo. Kada nam takvi ljudi, kao naši direktori, kažu da računaju i veruju u nas, shvatili smo da je to to – tvrdi Ognjen Ugrešić.
– Bila je stalna podrška. Tako je bilo i posle poraza od AEK. Stalno su nas ljudi iz uprave podržavali i zbog toga smo muški odigrali tu Evropu – kaže Roganović.
– Moram da spomenem i navijače. Dobio sam više poruka podrške posle eliminacije od AEK-a i mog crvenog kartona, nego da smo pobedili. Ljudi su bili oduševljeni i dugo ih je to držalo. Bili su ponosni zato što smo ostavili srce na terenu i pokazali nešto što dugo nije pokazano u Partizanu – reči su crno-bele šestice.
NADALI SMO SE DA BI KLUB MOGAO DA SE OKRENE NAMA
Da li ste nekada vi kao navijači Partizana razmišljali o tome da je ovo podmlađivanje tima upravo nešto što je nedostajalo klubu?
– Bilo je mnogo stranaca koji ne mogu da osete toliko grb i klub u kojem igraju. Mi smo ovde odrasli, prošli celu omladinsku školu. Pričao sam sa majkom jednom u trenucima kada je Partizan bio u lošoj situaciji. Rekao sam da bi bilo dobro kada bi se klub okrenuo deci, tj. nama, i kada bismo mi postali prvotimci. Eto, kao da sam prizvao sve ovo što se sada dešava – objašnjava Ugrešić.
– Uvek sam svaku utakmicu pratio, redovno išao na stadion. Kada ne odem tamo gledao bih kod kuće sa tatom. On mi je u tim trenucima govorio da je mogu tu da igram, a ja sam tvrdio da ne mogu, ali bih se bar borio i trčao. Tata je verovao u mene da bih mogao da budem ovde – kaže Dragojević.
– Stranac ne može da oseća klub kao mi. Mi željom i borbom uvek možemo da nadoknadimo to kada ne ide dobro na terenu – smatra Roganović.
Da li ste ovih meseci morali nečega i da se odreknete da biste došli do ovih uloga?
– To je ceo život, ne samo sada. Mnogo sam se toga odricao. Dok sam živeo u Kikindi putovao sam svaki dan za Beograd. Ne idemo na rođendane i mnoge događaje, fokus mora da bude na treningu i utakmicama. Međutim, mi smo taj put izabrali – kaže Ugrešić.
– Mislim da je to cena slave. Najviše što mi nedostaje je slobodno vreme. Svaki dan smo na treninzima, eventualno oporavku ili masaži. Eto i intervjui. Slobodnog vremena za prijatelje i porodicu imamo izuzetno malo. To smo izabrali i trenutno mnogo lepo živimo. Ne treba da se žalimo jer ima ljudi sa mnogo većim problemima. Mnogo nam je lepo i treba da uživamo – tvrdi Dragojević.
– Kada sam došao u Partizan to je već bilo odricanje jer sam otišao od kuće, promenio grad i državu. To mi je bilo izuzetno teško, ali sam znao zašto idem i za šta se borim – dodaje Roganović.
Kakve utiske ste poneli iz seniorskih reprezentacija? Koliko je to pomoglo u ovako brzom sazrevanju?
– Gledali smo te igrače na televiziji kao mlađi. Nismo mogli da verujemo da ćemo ovako mladi da provodimo vreme s njima. Stekli smo izuzetno lepo iskustvo i to prenosimo ovde na mlađe igrače. Njih je zanimalo kako je u Partizanu, pa smo im pričali. Skoro se nije desilo da u nekom srpskom klubu ima toliko mladih igrača. Upravo za to su nas pitali svi reprezentativci, ne samo Partizanovi bivši igrači. Rekli su da nas gledaju i prate – kaže Ugrešić.
– Mirko Vučinić je odličan za saradnju. Imamo mladih igrača i on je tu za nas. Što se tiče saveta, da popriča sa nama i da nam pomogne. Ne stavlja nam pritisak, već nas pušta da igramo opušteno – Roganović priča o selektoru Crne Gore.
– Bio sam deo tima dolaskom Veljka Paunovića. Svi igrači su upućeni u dešavanja u Partizanu. Podržavali su nas u Evropi i bilo im je veoma teško kada smo ispali. Paunović je preposvećen trener, pazi na svaki detalj, ništa ne može da mu promakne. Ima i odličan stručni štab. Bilo je to za mene jedno lepo iskustvo gde smo imali priliku da vidimo gde smo mi u odnosu na ozbiljne naše fudbalere. Videli smo njihove navike, ishranu, profesionalizam. Videli smo šta je potrebno da se radi da bismo došli na njihovo mesto – kaže Dragojević.
Svi ste deo generacije koju je u mlađim kategorijama trenirao Nenad Stojaković. Sada ste se ponovo sreli u prvom timu. Kako sada izgleda saradnja s njim i da li ste se nadali da ćete se ponovo svi zajedno ovde sresti?
– Srećni smo što ga ponovo vidimo. Napredovali smo od tada i mi kao igrači, a i on kao trener. Sada smo svi na mnogo višem nivou – krenuo je Ugrešić.
– On zna sve naše igračke kvalitete, ali mi moramo i dalje da se dokazujemo da bismo izborili mesto u timu – dodao je Roganović.
DA ISPUNIMO NAŠ NAJVEĆI SAN
Šta biste poručili verziji sebe iz aprila?
– Rekao bih tom Ognjenu da radi sve što je i radio do sada – jasan je Ugrešić.
– Rekao bih treniraj još više, vodi još više računa o telu i više ga oporavljaj i ne opuštaj se – kaže nam daleko zreliji i ozbiljniji Dragojević.
– Posveti se telu, zato što sam bio kao mečka i nisam ličio na fudbalera (smeh). Smršao sam osam kilograma od tada. Pritiskali su me u klubu, gledali u tanjir šta jedem, ali evo uspeo sam da sredim liniju – kroz osmeh i šalu nam objašnjava Milan Roganović.
Ako se ovde ponovo vidimo na kraju sezone – šta biste voleli tada da nam pričate?
– Voleo bih da vam ispričamo koliko je lepo vratiti titulu u Humsku – kao iz topa odgovara Vanja Dragojević.
– Da smo ispunili naš najveći san i osvojili titulu – nadovezao se Ognjen Ugrešić.
Ovako je njihovo gostovanje izgledalo u aprilu 2025. godine:
Ovako je to izgledalo sada:
Razlika je evidentna. Ovi momci su bili prinuđeni da prebrzo sazre i za malo više od pola godine su od „klinaca“ postali lideri Partizana.
(Pripremili Matija Tepavčević i Emir Selmani)
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.