Danas se bolidi Formule 1 menjaju iz sezone u sezonu, a ekipe ulažu ogroman novac u svaki detalj koji može da donese nekoliko stotinki. Zato gotovo neverovatno zvuči podatak da je prvi svetski šampion u istoriji Formule 1 titulu osvojio automobilom čiji je osnovni projekat nastao čak 13 godina ranije.

Bio je to Alfa Romeo 158 „Alfeta“, automobil projektovan 1937. godine, pre Drugog svetskog rata i mnogo pre nego što je Svetsko prvenstvo Formule 1 uopšte postojalo. Kada je 13. maja 1950. na Silverstonu održana prva trka novog šampionata, Đuzepe „Nino“ Farina seo je upravo u taj bolid – i pobedio. Nekoliko meseci kasnije postao je i prvi svetski šampion Formule 1.

Bolid koji prvobitno nije ni pravljen za Formulu 1

Priča je još zanimljivija kada se zna da „Alfeta“ uopšte nije zamišljena kao automobil za najvišu kategoriju.

Enco Ferari je 1937. predložio Alfa Romeu razvoj automobila za tadašnju nižu trkačku klasu sa motorima zapremine 1,5 litara. Projekat je vodio inženjer Đoakino Kolombo, a automobil je nastajao u Ferarijevoj radionici u Modeni. Tek posle rata promenjena pravila omogućila su automobilima sa kompresorskim motorima od 1,5 litara da nastupaju u najvišoj kategoriji. Odjednom je automobil napravljen za „nižu ligu“ postao idealno oružje za ono što će postati Formula 1.

A ratne godine preživeo je na prilično neverovatan način – automobili su tokom sukoba bili sklonjeni u fabriku sira, odakle su posle rata ponovo izvučeni i vraćeni na stazu.

Da li bi F1 bolid zaista mogao da vozi po plafonu?

Samo 1,5 litara, a čak 350 konjskih snaga

Iza dugog prednjeg dela „Alfete“ nalazio se redni osmocilindarski motor od samo 1,5 litara sa mehaničkim kompresorom. U prvobitnoj verziji razvijao je oko 190 konjskih snaga, ali je kroz godine konstantno unapređivan.

Do početka sezone 1950. snaga je stigla do približno 350 konjskih snaga, dok je automobil imao masu od oko 709 kilograma. Procene iz tog perioda govore da je mogao da dostigne približno 290 kilometara na sat, odnosno oko 180 milja na sat.

Za automobil konstruisan tridesetih godina prošlog veka – impresivno i danas.

Menjač je imao samo četiri brzine, kočnice su bile dobošaste, a raspored papučica današnjem vozaču Formule 1 delovao bi potpuno strano: gas se nalazio u sredini, kvačilo levo, a kočnica desno. Od niza dugmića na volanu, savremenih sistema i današnje elektronike nije bilo ni traga.

Prva trka Formule 1 pretvorila se u demonstraciju sile

Kada je 13. maja 1950. na Silverstonu počelo prvo Svetsko prvenstvo Formule 1, dileme oko najbržeg automobila praktično nije bilo.

Alfa Romeo je zauzeo prva četiri mesta na startu, a Farina je krenuo sa najbolje pozicije. Posle 70 krugova Italijan je prvi prošao kroz cilj, ispred timskog kolege Luiđija Fađolija. Reg Parnel završio je treći u još jednom Alfa Romeu, pa je italijanski proizvođač na prvoj F1 trci u istoriji zauzeo kompletan podijum. Huan Manuel Fanđo, četvrti član Alfa Romeove postave, nije završio trku zbog problema sa automobilom.

Farina nije stao na tome. Pobedio je još u Švajcarskoj i na završnoj trci u Italiji, a sezonu je završio ispred Fanđa i Fađolija i tako postao prvi svetski šampion Formule 1.

Jedan od najdominantnijih trkačkih automobila ikada

Možda najbolji pokazatelj koliko je „Alfeta“ bila posebna nije čak ni prva F1 titula.

U različitim verzijama Alfa Romeo 158 i njegov naslednik 159 nastupali su između 1938. i 1951, a prema podacima Formule 1 ostvarili su čak 47 pobeda na 54 trke na kojima su učestvovali. Farina je sa njim osvojio prvenstvo 1950, a godinu kasnije Fanđo je sa unapređenom verzijom Alfa Romea stigao do svoje prve svetske titule.

Teško je zamisliti veći kontrast sa današnjom Formulom 1.

Farina je u Silverstonu vozio automobil sa aluminijumskom karoserijom i cevastom čeličnom konstrukcijom, bez današnjih bezbednosnih sistema, dok je na glavi imao platnenu kapu i naočare, a ne modernu kacigu kakvu danas poznajemo.

I upravo zato Alfa Romeo 158 zauzima posebno mesto u istoriji automobilizma.

Nije bio prvi trkački automobil na svetu, niti je napravljen posebno za Svetsko prvenstvo Formule 1. Bio je zapravo predratni projekat koji je preživeo svetski rat, vraćen iz skladišta i zatim pokorio potpuno novo prvenstvo.

A kada je Formula 1 13. maja 1950. konačno krenula na put koji traje i danas, na čelu kolone nalazio se automobil čija je priča počela još 1937. godine.