Sezona je daleko od kraja, ali jedan podatak već sada jasno odskače – Partizan je u dosadašnjem toku prvenstva promenio čak četiri trenera. Učinak svakog od njih daje precizniju sliku o tome gde su crno-beli bili na početku, a gde su danas.
Period sa Srđanom Blagojevićem
Dok je na klupi sedeo Srđan Blagojević, Partizan je u 13 prvenstvenih utakmica ostvario 10 pobeda uz jedan remi i tri poraza. Za taj period crno-beli su osvojili 31 bod. U tom periodu tim je imao jasnu strukturu, prepoznatljiv model igre i kontinuitet rezultata.
Nije tajna da se još letos razmišljalo o njegovoj smeni. Posle ispadanja od AEK-a odlučeno je da se pruži podrška Blagojeviću, a na energiji i pozitivi nastavilo se i u prvenstvu.
Sve do kraja oktobra kada se u nedelju dana njegova vladavina raspala kao kula od karata. Partizan je najpre ispao u Kupu od drugoligaša Mačve, da bi samo nekoliko dana kasnije doživeo debakl na Banovom brdu u susretu sa Čukaričkim (1:4).
Tada je u Humskoj procenjeno da Srđan Blagojević ne može da podigne ekipu i da joj je potrebno osveženje na klupi.
Osveženje za “parni valjak”: Krila Partizana uskoro u punom pogonu
Period posle Blagojevića
Posle njegovog odlaska usledio je niz promena. Najpre je njegov pomoćnik Marko Jovanović u kratkom prelaznom periodu vodio ekipu na dve utakmice i ostvario maksimalan učinak – dve pobede i šest bodova.
Bilo je priče da bi ekipu Jovanović mogao da nastavi da vodi, a da se rešenje pronađe u stručnom štabu – neko sa PRO licencom. Međutim, čelni ljudi „parnog valjka“ prave rokadu i Jovanovića šalju u Teleoptik, a na njegovo mesto dolazi trener „optičara“ Nenad Stojaković.
Radi se o fudbalskom stručnjaku koji je radio u mlađim kategorijama sa većinom igrača i pokušao je da se ponovi primer Ljubiše Tumbakovića iz devedesetih godina prošlog veka.
Međutim, sa Stojakovićem to nije uspelo. Na devet mečeva, koliko je vodio ekipu, ostvario je učinak od pet pobeda, jednog remija i čak tri poraza, a ukupno je osvojio 16 bodova.
Ono što je najveći problem i šta je bio glavni razlog smene jeste to što je u poslednjih šest utakmica „prosuo“ čak 11 bodova. Odnosno, sa plus četiri u odnosu na najvećeg rivala došao je do minus sedam.
Poslednju utakmicu vodio je Damir Čakar, koja je završena porazom. Došao je legendarni fudbaler tokom zimske pauze u Partizan da radi kao prvi asistent Nenada Stojakovića, a istu će završiti kao trener prvog tima.
Od jesenjeg šampiona do krize: Kako je Partizan prosuo 11 bodova u šest kola?
Poređenje u brojkama
– Sa Blagojevićem: 31 bodova iz 13 mečeva
– Bez Blagojevića (do sada): 22 boda iz 12 mečeva
Razlika u bodovnom proseku jasno pokazuje pad efikasnosti, ali možda još važnije – izostanak kontinuiteta. Četiri trenera u jednoj sezoni neminovno znače i četiri različita pristupa, ideje i taktičke korekcije.
Da li je česta promena trenera najbolje rešenje?
U savremenom fudbalu promena trenera često je najbrža reakcija uprave na krizu rezultata. Međutim, podaci iz ove sezone pokazuju da osnovni problem Partizana možda nije bio isključivo u bodovima, već u dugoročnom planu.
Sezona sa četiri različita rešenja na klupi teško može da izgradi stabilan projekat. Bez jasne vizije i kontinuiteta rada, svaka promena predstavlja novo prilagođavanje – za igrače, za stručni štab i za sistem igre.
Možda je upravo to i ključna tačka dosadašnjeg dela prvenstva: pitanje nije samo koliko je bodova osvojeno sa jednim ili drugim trenerom, već da li Partizan može da izgradi model koji neće podrazumevati stalne rezove usred sezone.
Jer brojke pokazuju razliku u ritmu osvajanja bodova, ali suštinsko pitanje ostaje isto – da li je vreme da klub pronađe dugoročno rešenje i prekine ciklus kratkoročnih epizoda na klupi?