Košarkaši Partizana ušli su u formu u najvažnijem delu sezone, a serija od šest uzastopnih pobeda u Evroligi, potvrđena trijumfom nad Crvenom zvezdom, jasno šalje poruku – crno-beli su postali tim kojeg niko ne želi za protivnika. Ipak, put do toga nije bio ni lak ni pravolinijski.
Tokom većeg dela sezone Partizan je bio možda i najnepredvidiviji tim u Evroligi. Crno-beli su mogli da izgube od svakoga, ali i da pobede svakoga. Na kraju, oni su tim koji je vezao šest pobeda.
Padovi u igri, oscilacije i problemi u završnicama često su skupo koštali crno-bele. U više navrata delovalo je da Partizan ima kvalitet, ali ne i kontinuitet. Možda upravo tu leži ključ cele priče.
Penjaroja – turbulencije i preokret sezone
Možda najbolji simbol transformacije Partizana vidi se upravo kroz promenu na klupi. Posle odlaska Željka Obradovića jesenas, tim je preuzeo Đoan Penjaroja u trenutku kada rezultati nisu pratili očekivanja, a ekipa delovala bez jasnog identiteta.
Novi sistem, drugačiji zahtevi i malo vremena za prilagođavanje, sve to uticalo je na oscilacije koje su obeležile prvi deo sezone. Partizan je tada bio tim bez kontinuiteta.
Ipak, kako je sezona odmicala, stvari su počele da dolaze na svoje mesto. Uloge su se iskristalisale, ritam igre stabilizovao, a ekipa počela da izgleda kao celina.
Čarobni štapić u rukama Penjaroje: Kako je Španac vratio Partizanu identitet
Jedan od ključnih momenata dogodio se pre mesec dana povratkom Karlika Džonsa.
Sa njim na parketu, Partizan je dobio ono što mu je nedostajalo: kontrolu igre, sigurnost u organizaciji i igrača koji može da donosi odluke u najvažnijim momentima. Njegov oporavak praktično se poklopio sa usponom forme cele ekipe.
Od tog trenutka, Partizan više nije isti tim. Iz ekipe koja je lutala između dobrih i loših izdanja, crno-beli su postali tim koji zna šta želi i kako da dođe do rezultata. Upravo to se sada vidi i kroz seriju pobeda.
Serija koja nije dovoljna, ali možda menja sve
Ipak, koliko god impresivna bila, serija od šest uzastopnih pobeda je stigla prekasno da bi Partizanu obezbedila plasman u nokaut fazu Evrolige. Zbog kikseva iz prvog dela sezone, crno-beli su sebe doveli u situaciju da ne zavise isključivo od svojih rezultata, već i od raspleta na drugim terenima.
U takvom odnosu snaga, ni ovakav niz ne donosi željeni ishod. Međutim, to ne znači da nema ogromnu vrednost. Naprotiv.
Ovih šest pobeda možda neće biti dovoljno za Evroligu, ali su na neki način već spasile sezonu. Partizan je u pravom trenutku pronašao igru, samopouzdanje i kontinuitet, a to je ono što mu je nedostajalo mesecima.
I to može da bude presudno za ono što sledi. Završnica ABA lige dolazi u momentu kada crno-beli deluju najstabilnije od početka sezone.
Sa ovakvom formom i podignutim samopouzdanjem, Partizan više ne izgleda kao tim koji traži sebe, već kao ekipa spremna da napadne trofej.
I možda baš zato, i bez obzira na epilog u Evroligi, ova serija može da dobije još veći značaj.
Kasno Marko na Kosovo stiže!