Postoji čitava paleta izraza kojom bi mogao da se opiše učinak Partizana tokom prolećnog dela sezone, a ako bi morao da se izdvoji samo jedan, možda bi to bio – nemoć. Pod njega bi mogli da se podvedu i bezidejnost, neubedljivost, nedostatak energije, jalovost i možete da dodate još niz epiteta koji opisuju lošu igru crno-belih.
Neverovatno je da bilo koji tim na svetu, a posebno velikan iz Humske, na tri meča ne iskoristi prednost igrača više. Od toga u dva navrata protiv rivala koji će se do kraja boriti za opstanak u eliti (Radnički i Mladost), kao i dva puta pred svojim navijačima. Međutim, ovom Partizanu očigledno više ništa ne znači ni domaći teren, a bogami ni igrač više u polju.
Partizan bez ideje i energije u prolećnom delu sezone
Ako ćemo da iznosimo precizne podatke, skoro 160 minuta fudbala ovog proleća – ne računajući nadoknadu vremena, tačno 158 – „Parni valjak“ je igrao 11 na 10 i nijednom nije pobedio. Svaka čast svima, ali taman da je reč i o nekom klubu koji se bori za opstanak u Superligi, ovaj podatak bi bio razlog za alarm.
Na premijeri prolećnog dela sezone pred ekipom koju je tada sa klupe predvodio Nenad Stojaković odoleo je niški Radnički u Humskoj (0:0), iako je Partizan imao brojčanu prednost od 37. minuta igre, kada je crveni karton dobio Frenk Kanute.
Do kraja je domaćin imao inicijativu, ali jalovu. Čak je mogao da izgubi da je malo preciznije bio Arijibi koji je zatresao prečku nekih 15 minuta pre kraja. Ako se to donekle, ali samo donekle, moglo opravdati onom izlizanom frazom „o teškim nogama nakon priprema“, šta onda reći za sve ono što je došlo kasnije? Mučno je bilo „Grobarima“ da gledaju svoje miljenike čak i u susretima u kojima su slavili, jer nijednom do trijumfa nisu došli bez stresnih završnica.
To nije bio slučaj ni protiv Radnika u Surdulici (posle 3:0 u prvom poluvremenu primili dva gola, pa strepeli u nadoknadi), a ni protiv Spartaka iz Subotice kod kuće (2:1), kada su „Golubovi“ preko Kuveljića propustili zicer u finišu meča da uzmu bod. Ista slika i identičan rezultat bili su i protiv TSC-a, na povratničkom derbiju Srđana Blagojevića. Tada su se šanse da Topolčanima donesu bod propustili Slobodan Urošević, Andrej Todoroski i posebno Saša Jovanović.
Partizan se mučio i kada je pobeđivao
Ta tri trijumfa nisu zamaskirala mnogobrojne probleme „Parnog valjka“. Meč u Lučanima pre reprezentativne pauze, a i sinoćnje izdanje iz Humske protiv Čukaričkog (0:0) pokazali su da nije slučajnost činjenica da Partizan ne može da savlada rivala i kada ima fudbalera više u polju. U sudaru sa timom iz Dragačeva crno-beli su igrali 11 na 10 od 35. minuta (crveni karton dobio Oreščanin nakon starta nad Zdjelarom), ali su jedva stigli i do boda, i to tek u 89. minutu atraktivnim golom Sebastijana Poltera.
Brđani su juče ostali sa desetoricom u finišu prvog dela igre (drugi žuti karton zaradio Andreja Stojanović), ali ekipi Srđana Blagojevića celo poluvreme i kusur nije bilo dovoljno da otključa bravu golmana Nikolića, koji jeste zabeleži nekoliko vrlo dobrih intervencija, ali to nikako ne može biti opravdanje domaćinu.
Blagojević vrlo svestan problema u igri crno-belih
Svestan je i Blagojević da ovakvi propusti nisu slučajni, što je naglasio nakon remija.
– Ovog proleća Partizan je imao igrača više veliki broj minuta, a nije uspeo da pobedi, to je prilično zabrinjavajuće. To nije slučajno. Čim se ponavlja ne može da bude slučajno, sigurno postoji neki razlog – kazao je trener „Parnog valjka“.
Blagojević posle remija: Nismo bili dovoljno gladni da damo gol (VIDEO)
Problemi su u duboku u korenu. Blagojević verovatno ni sam po povratku nije slutio koliko će imati posla da ispravi mnoge „krive Drine“ i igru Partizana dovede približno nivou od letos i jesenas. Istina, tada su okolnosti bile nešto drugačije, jer nije bilo na dnevnom nivou prepucavanja između čelnika.
Nema dileme da i to i te kako negativno utiče i na stručni štab, i na igrače, koliko god da će oni reći da su fokusirani samo na teren. To je jednostavno nemoguće, jer je za uspeh uvek ključan ambijent u klubu i oko njega. Partizan trenutno pati na svim poljima – i finansijski, i rezultatski, i organizaciono.
No, to nije argument kojim može da se opravda loša igra mladića koji su ne tako davno pokupili simpatije cele fudbalske javnosti u Srbiji i dobili naziv Srđanove bebe. Odavno već nisu bebe, a ni deca, već prvotimci Partizana, a to sa sobom nosi težinu i ovakva izdanja se ne preštaju, ma koliko god raznorazne okolnosti bile nepovoljne. A svi znamo da jesu.
Teško će crno-beli do statusa vicešampiona
Protiv Čukaričkog su crno-beli istovremeno propusili šansu da se ekspresno vrate na drugo mesto (usled kiksa Vojvodine), ali ovaj tim Partizana ne ume, ne zna ili ne sme da iskoristi ni ono što mu se nudi. Posle ovog kiksa, kolo pre kraja osnovnog dela Superlige – a tada će Partizan na vruć teren u Novi Pazar – Vojvodina ima sve u svojim rukama, odnosno šansu da pobedom protiv Radničkog iz Niša u Novom Sadu obezbedi derbi sa Partizanom u plej-ofu na „Karađorđu“. To bi i te kako otežalo put Partizana ka, u ovom momentu, primarnom cilju, a to je da se odbrani status vicešampiona. Ako ova ekipa uopšte ima više motiv i neki cilj.
Ma Vucic kriv nema ko drugi.