Partizan je u Madridu imao ono što se u fudbalu često smatra velikom prednošću. Imao je rezultat 1:1, imao je igrača više, imao je prilike da povede, ali na kraju nije uspeo da iskoristi brojčanu nadmoć. Hetafe je u završnici postigao dva gola i slavio 3:1.

Međutim, problem za crno-bele nije samo ono što se dogodilo u Madridu. Partizan kao da ne zna šta da radi kada ostane sa igračem više.

I ono što se dogodilo protiv Hetafea samo je nastavak problema koji se već video u prethodnim utakmicama.

Sve je počelo protiv UNA Štrasena i Mačve

U kvalifikacijama za Ligu konferencije Partizan je već u prvom meču protiv UNA Štrasena imao situaciju u kojoj je rival ostao sa igračem manje. Crno-beli su tu utakmicu dobili 4:0, pa se tada činilo da brojčana prednost nije predstavljala problem.

Ipak, već u domaćem prvenstvu pojavila se drugačija slika.

Protiv Mačve je Partizan imao igrača više i vodio 1:0. Domaćin je tako uspeo da izjednači, a onda da se brani sve do 90. minuta. Tek u završnici crno-beli su slomili otpor protivnika i pobedili 3:1

A onda je usledio još ozbiljniji alarm.

Protiv Radničkog igrač više, pa poraz

U nedelju uveče protiv Radničkog 1923, Partizan je od 33. minuta imao brojčanu prednost. Hila je dobio crveni karton, a crno-beli su pred sobom imali više od sat vremena da sa igračem više pronađu put do gola.

Nisu uspeli. Štaviše, Radnički je već do poluvremena poveo, a Partizan je do kraja ostao bez odgovora i izgubio 1:0.

To više nije moglo da se posmatra kao slučajnost.

Hetafe je samo ogolio problem

U Madridu se dogodilo nešto slično, samo protiv mnogo kvalitetnijeg protivnika. Partizan je izjednačio, dobio brojčanu prednost i u tom trenutku imao utakmicu koja je mogla da ode u potpuno drugom smeru.

Bilo je prilika. Nije ih iskoristio. Umesto da sa igračem više kontroliše završnicu i traži pobedonosni gol, Partizan je izgubio koncentraciju. Hetafe je kaznio greške i u završnici sa dva gola rešio utakmicu.

Saša Ilić je posle meča upravo na ovaj problem posebno ukazao.

– Recimo da generalno ne znam, imamo problem kada ostanemo sa igračem više, koliko god pokušavali nešto, desi se suprotno. 

Trener Partizana je, dakle, praktično sam označio ono što se već nekoliko puta videlo na terenu. Problem nije samo u tome što ekipa ne koristi prilike sa igračem više, već u tome što joj se u takvim situacijama dešava suprotno od onoga što bi trebalo.

Ilić je posle utakmice govorio i o padu koncentracije kod drugog gola, kao i o tome da Partizan pravi veliki broj grešaka u odbrani.

Kada imaš igrača više, protivnik ne sme da te kazni

To je možda i najzabrinjavajući deo cele priče. Promašaj se može dogoditi. Loš napad takođe. Protivnik može da odbrani rezultat.

Ali kada ekipa ostane sa desetoricom, očekivanje je da tim sa brojčanom prednošću preuzme kontrolu. Da ima više prostora, više opcija i više vremena da pronađe rešenje.

Partizan je u prethodnih nekoliko utakmica pokazao suprotno.

Protiv Mačve je dozvolio rivalu da se vrati. Protiv Radničkog nije uspeo da postigne gol iako je imao više od sat vremena sa igračem više.

Protiv Hetafea je imao možda najbolju priliku od svih – 1:1, igrač više i nekoliko veoma dobrih situacija, ali je na kraju izgubio 3:1.

To više nije samo statistika. To je pitanje igre, reakcije i mentaliteta ekipe.

Ilić sada ima mnogo veći problem od jednog poraza

Poraz od Hetafea može da se nadoknadi samo ako Partizan u revanšu napravi veliki rezultat. Ipak, pre toga će morati da reši nešto što se ponavlja.

Šta Partizan radi kada ima igrača više? Za sada odgovor nije dobar.

Još veći problem je što se isti obrazac pojavio protiv različitih protivnika i u različitim situacijama. Od domaćeg prvenstva do evropskog plej-ofa.

Saša Ilić je svestan problema. Njegova izjava posle Hetafea to jasno pokazuje. Sada ostaje ono važnije – da pronađe rešenje.

Jer Partizan možda neće uvek imati igrača više, ali kada ga dobije, ne sme da izgleda kao ekipa koja ne zna šta da radi sa njim.