Partizan je protiv Hetafea prvi put ove sezone zaigrao sa trojicom štopera, ali veći broj igrača u poslednjoj liniji nije crno-belima doneo i veću sigurnost. Stručni konsultant TV Arena sport Luka Jevtović detaljno je posle poraza u Madridu objasnio gde je nastao problem i zbog čega formacija sa petoricom u poslednjoj liniji može da stvori ono što je nazvao „iluzijom lažne ušuškanosti“.

Ideja je bila jasna – zatvoriti prostor protiv kvalitetnijeg rivala i sa dodatnim igračem u poslednjoj liniji lakše kontrolisati napadače španskog tima.

Međutim, već kod prvog gola pokazalo se da broj igrača iza lopte sam po sebi ne garantuje sigurnost.

Zašto je Krunić sklonjen posle samo jednog primljenog gola u Evropi?

„Jako smo sigurni, kompaktni, ne može nam niko ništa…“

– Kada pogledate ovo, kažete: „Okej, jako smo sigurni, jako smo kompaktni, jako smo moćni, ne može nam niko ništa“. Imate iluziju te lažne ušuškanosti kada imate liniju od pet pozadi – objasnio je Jevtović.

Kako je istakao, prelazak na trojicu centralnih bekova ne znači samo dodavanje još jednog igrača u odbranu.

Menjaju se zahtevi, način kretanja, orijentacija štopera i krilnih bekova, kao i prostor za koji je svaki od njih odgovoran. Zbog toga takav sistem mora da bude dobro uvežban.

– Drugačiji su orijentiri, drugačije su reference. Morate da se ponašate drugačije. Nije to tek tako lako, samo staviti još jednog igrača. To mora da se uvežba i uspostavi na treningu – rekao je Jevtović.

Prostor koji je Hetafe stalno napadao

Poseban problem Partizan je imao u prostoru između centralnih bekova.

Jevtović je tokom analize izdvojio situacije u kojima lopta odlazi na jednu stranu, dok igrači na suprotnoj strani poslednje linije ne menjaju dovoljno brzo svoje pozicije i međusobnu udaljenost.

U takvoj situaciji, objasnio je, deo terena daleko od lopte postaje „pasivna zona“, pa poslednja linija mora da se pomeri i suzi.

Partizan to nije radio dovoljno dobro.

– Moraš da promeniš orijentaciju. Ako si bio orijentisan prema saigraču, moraš ponovo da se integrišeš, da budeš bliže u zadnjoj liniji. Prostor koji je opasan nije tamo, prostor koji je opasan je ovde – objašnjavao je Jevtović na konkretnim situacijama iz utakmice.

Upravo te praznine Hetafe je pokušavao da koristi tokom prvog dela meča.

Mohikini rani centaršutevi pravili problem

Jevtović je posebno izdvojio jednu karakteristiku igre Hetafea – rane centaršuteve.

Za razliku od klasičnog centaršuta iz neposredne blizine kaznenog prostora, Španci su pokušavali da ubace loptu znatno ranije, dok se odbrana Partizana još postavlja.

– Jedna od stvari koje Hetafe dosta dobro radi, a to smo videli večeras, jesu takozvani rani centaršutevi. To je centaršut iznad linije kaznenog prostora. Napadaju dubinu sa boka još dok su igrači niže – objasnio je Jevtović.

U tim situacijama Partizanova poslednja linija morala je da bude znatno uža kako bi prednost dodatnog defanzivca zaista došla do izražaja.

Rukavina predložio promene za revanš: Dvojicu bi gurnuo od prvog minuta protiv Hetafea

A onda je Jevtović vrlo slikovito sažeo čitav problem.

– Svejedno da li se branite sa pet, šest, sedam, 12 ili 15 igrača u zadnjoj liniji. Ako ne stojite dobro, primićete gol.

Partizan je upravo zbog loših razmaka i pozicioniranja imao problema naročito tokom prvih 30 do 35 minuta utakmice.

Promena sistema protiv Hetafea, dakle, nije nužno bila pogrešna ideja. Jevtović je naglasio da postavljanje trojice centralnih bekova protiv rivalovog sistema 3-5-2 ima taktičkog smisla.

Ali sama formacija nije dovoljna.

Ako Partizan ponovo bude želeo da koristi taj sistem, analiza utakmice u Madridu pokazuje da će do revanša morati mnogo preciznije da definiše kretanje i odnose igrača u poslednjoj liniji. U suprotnom, petorica pozadi mogu da pruže samo osećaj sigurnosti – upravo onu „iluziju lažne ušuškanosti“ na koju je Jevtović upozorio.

U tekstu koji smo objavili ranije isti analitičar ukazuje na slabost Hetafea koju bi Partizan mogao da iskoristi u revanšu. Čitajte OVDE.