Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

Partizan: Šta se to dogodilo 2019?

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Uroš Trifunović, talentovani košarkaš Partizana (Foto: Starsport)

Nije tačna tvrdnja koju mnogi iznose da su košarkaški klubovi Partizan i Crvena zvezda zapravo preduzeća zasnovana na biznis principu, i da u njima nema mesta za mlade igrače. Možda bi neki želeli da je tako, vidim da neki pokušavaju da dva beogradska komšijska kluba pretvore u kompanije u kojima je profit jedino merilo vrednosti, ali to neće proći. Nisam usamljen u tom stavu, verujem da svako ko iskreno voli srpsku košarku isto misli, a skorašnja istorija mi daje za pravo.


Naša kladionica nudi kvotu 1.92 da će na meču Šarlot – Feniks biti ubačeno manje od 220 poena.


Istina je, mnogo toga se promenilo poslednjih godinu-dve, ali sve do skoro jedan od dva velikana – Partizan, funkcionisao je po sasvim drugačijim principima. I to vrlo uspešno. Žao mi je što se od politike koja je vodjena više od decenije odustalo, a slično se dogodilo i sa jednom od najčuvenijih evropskih košarkaških škola – onom u Železniku, naravno reč je o FMP-u.

Partizan je dugo uspevao da paralelno sa uspesima na domaćem i medjunarodnom planu svake sezone izbacuje poneko ime koje je dostizalo vrlo visoku cenu na svetskom tržištu. Sve dok mu prošle godine Mega nije oduzela tu nezvaničnu titulu, Partizan je važio kao klub koji, uz Univerzitet Severna Karolina, daje najviše igrača za NBA draft. Zašto više nije tako – to je pitanje za sadašnje rukovodstvo Partizana.

Zapravo, paralelno su vođene dve podjednako uspešne kampanje – rad sa igračima u sopstvenoj juniorskoj školi, i skautiranje širom Evrope i dovođenje talentovanih stranih igrača koji su u crno-belom dresu počinjali zvezdane karijere. Da ne pričam u vetar, evo o kojim imenima se radi samo u poslednjih deset godina.

2010-11 lansirani su tada 19-godišnji Bogdan Bogdanović, kao domaći talenat (počeo u Žitko Basketu), i Čeh Jan Veseli, koji je doveden iz slovenačkog kluba Geoplin Slovan;

Bogdan Bogdanović i Dejan Musli (Foto: Starsport)

2011-12 ponovo dva mlada igrača dobijaju šansu: Danilo Andjušić, koji je ponikao u Hemofarmu, i stranac Davis Bertans, Letonac koji je pronadjen u ljublajnskoj Olimpiji;

2012-13 više mladih, što domaćih što stranih igrača, dobilo je priliku da se pokaže: Francuz Žofri Lovernj, koji je sa 21 godinom došao iz Valensije, njegov zemljak Leo Vesterman (imao je 20 godina, i došao je iz Asvela), pa i Amerikanac Dru Gordon (22 godine, Univerzitet Nju Meksiko). Nisu zaboravljeni ni domaći igrači – 18-godišnji Nikola Milutinov prešao je iz Hemofarma u Partizan, a 21-godišnji u to vreme najveći evropski talenat Dejan Musli iz Mege;

2013-14 takodje imamo jedan srpsko-internacionalni mladi miks: Petar Aranitović je stigao iz juniorskog tima, a Francuz Boris Dalo u svojoj 19. godini iz Poatjea;

2014-15 situacija se ponavlja: crno-beli dres prvi put oblače talentovani Grk Janis Kuzeoglu (19 godina, došao iz Akademije Mandulides) i sedamnaestogodišnji junior Partizana Vanja Marinković;

 Vanja Marinković (Foto: Starsport)

2015-16 je mali zastoj, beležim samo dolazak najvećeg bosansko-hercegovačkog talenta Adina Vrapca iz sarajevskog Sparsa;

2017-18 nastavlja se stara politika. Angažovan je 22-godišnji Najdžel Vilijams-Gos, sa američkog Univerziteta Gonzaga (to mu je prvi profesionalni angažman), iz Mege, odnosno Crvene zvezde, došao je talentovani Aleksandar Aranitović, a iz Bajerna 17-godišnji Marko Pecarski kome je predviđana fantastična karijera;

2018-19 je, čini mi se, poslednja sezona u kojoj je skauting radjen po staroj, oprobanoj šemi. Igrači Partizana postali su 18-godišnji Uroš Trifunović (iz juniorskog tima) i četiri godine stariji Australijanac Džok Lendejl, koji je dotle igrao na američkom koledžu Sent Meris.

I tu se stalo. U poslednje dve sezone mogu da notiram samo dva izdanka Partizanove juniorske škole koji su vrlo diskretno zaigrali za prvi tim, bez nekog vidljivijeg učinka – reč je o Nikoli Radovanoviću (18 godina) i njegovom vršnjaku Lazaru Stefanoviću.

Već na prvi pogled jasno je da je Partizan za osam godina lansirao u NBA ligu Bogdana Bogdanovića, Jana Veselog, Davisa Bertansa, Žofrija Lovernja i Najdžela Vilijams-Gosa. A u Evroligi, pored onih koji su se vratili iz NBA, i danas igraju Milutinov, Vesterman, Marinković i Lendejl. Malo li je?

Zašto je 2019. prekinuta praksa dovodjenja najtalentovanijih ne samo domaćih juniora, nego i stranih? Zašto se poverenje počelo poklanjati kako internacionalnim, tako i domaćim veteranima? Da podsetim samo da su upravo u tom periodu, od 2019. igrači Partizana postali Kori Volden (29), Nemanja Gordić (33), Stefan Birčević (32), Redži Reding (33), Žanis Pejners (31), Vil Mozli (32) i Artjom Parahuski (33). Da li je to bila želja trenera? Tim je u tom periodu vodio Italijan Andrea Trinkijeri, a sportski direktor bio je Nikola Lončar. Nijedan od njih više nije u Partizanu, ali ni sa novom garniturom nema nagoveštaja o povratku na stare proverene staze.

Da ne bi ispalo da je samo Partizan odustao od strategije koja donosi uspeh, moram da pomenem i kalemegdanske prve komšije, Crvenu zvezdu. Njen juniorski sastav bio je 2014. prvak Evrope, tačnije pobednik juniorske Evrolige. Da podsetim, tu generaciju predvodio je Stefan Lazarević (već šest godina član FMP-a), a zapaženi su bili Boriša Simanić (nedavno raskinuo ugovor sa Zvezdom), Aleksa Radanov (pre dve godine prekomandovan iz FMP-a u Crvenu zvezdu, još čeka šansu), Aleksandar Aranitović (posle epizode u Partizanu igrao u Belgiji, sada je u zemunskoj Mladosti MaxBet, članu KLS) i Stefan Kenić (iz Zvezde prešao u FMP, pa u Smederevo, a sada je na američkom Univerzitetu Čatanuga).

Na moju veliku žalost, prekinut je i čuveni projekat koji se godinama sprovodio u FMP-u pod rukovodstvom Ratka Radovanovića, naravno i Nebojše Čovića. Ta košarkaška škola izbacila je istinske zvezde poput Miloša Teodosića, Zorana Ercega, Dejana Muslija, Milana Mačvana, Nemanje Aleksandrova… Uz njih tu su i Ognjen Aškrabić, Goran Nikolić, Dejan Milojević, Bojan Popović, Mladen Šekularac, Mile Ilić, Branko Jorović, Aleksandar Rašić, Marko Marinović, Miroslav Raduljica, Duško Savanović, Nenad Miljenović… Imam utisak da je 2011. košarkaška škola FMP-a stavljena u drugi plan izborom Nebojše Čovića za predsednika KK Crvene zvezde. Godinu dana ranije direktorsko mesto napustio je Ratko Radovanović, i od našeg “košarkaškog Ajaksa” vremenom nije ostalo ništa.

Pametnom – dovoljno. Dakle, u vreme kad smo proizvodili igrače klase Teodosića, Bogdanovića, Raduljice, Veselog ili Milutinova nije se smatralo da su Partizan i Crvena zvezda (i FMP) privredna društva čiji je osnovni, i jedini zadatak profit, i ništa više. Ne tako davno oba velika beogradska kluba proizvodila su i evropske uspehe, ali i svetske igrače. I svake godine videla se neka perspektiva, a boga mi zvecnuo bi i neki novac kad bi se najtalentovaniji igrači prodavali. Poslednjih godina – ništa od toga. Koliko vidim, ništa ni od nekih medjunarodnih uspeha. A izjave čelnika i jednog i drugog kluba potvrdjuju da su i dugovi otprilike onoliki kao kad je Partizan igrao F4 Evrolige, ili Zvezda pobedjivala u juniorskoj Evroligi. Tiho, nekako iz potaje, ili kako bi to pokojni Dragan Nikitović rekao “u poverenju”, došlo je do promene politike i strategije. Rezultat je ovo što vidimo – blamaža Partizana u ABA ligi i Evrokupu, i posrtanje Zvezde u Evroligi. A na pitanje od prodaje kog igrača narednog leta može da se zaradi i napuni klupska kasa –  ja nemam odgovor. Možda neko ima…

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.