Fudbalski klub Partizan poslednjih godina često menja pravac, a to je najvidljivije na mestu šefa stručnog štaba. Od poslednje šampionske titule 2017. godine crno-beli su promenili čak 13 različitih trenera (Stanojević, Milošević i Jovanović bili u dva mandata), što dovoljno govori o nestabilnosti koja prati klub u prethodnom periodu.

Partizan 13 trenera i bez titule – Zvezda četiri trenera i osam titula

U međuvremenu, najveći rival krenuo je potpuno drugačijim putem. Crvena zvezda ide ka devetoj uzastopnoj tituli, a za sve to vreme na klupi je promenila samo četiri trenera (Vladan Milojević i Dejan Stanković u dva mandata). Kontinuitet, makar i uz povremene korekcije, pokazao se kao model koji donosi rezultate.

U Partizanu se, s druge strane, često reagovalo brzo i kratkoročno. Svaka kriza donosila je novu promenu na klupi, a svaki novi trener pokušavao je da uvede sopstveni sistem i ideje. U takvim okolnostima teško je graditi dugoročan projekat, pogotovo ako se uzme u obzir da je klub prošlog leta najavio okretanje mlađim fudbalerima i razvojnu strategiju.

Ako je zaista cilj da se stvori tim zasnovan na mladim igračima i stabilnom modelu igre, onda takav projekat mora da dobije i kontinuitet na klupi. Jedan trener mora da dobije vreme da razvije ideju, uvede sistem i sa tim igračima prođe kroz proces rasta – nešto što je u Partizanu poslednjih godina retko ko imao.

Upravo zbog toga sve češće se postavlja pitanje da li je klubu potrebna dugoročna odluka kada je reč o treneru, a ne još jedno kratkoročno rešenje.

Projekat sa dugotrajnim rešenjem na klupi

Kada se govori o potencijalnim imenima, u ovom trenutku neko ko je bez angažovanja i ko bi svi u Humskoj rado videli na klupi jeste Žarko Lazetić. Trener koji već ima iskustva u radu sa mladim igračima i jasnu ideju razvoja tima mogao bi da se uklopi u model koji Partizan pokušava da izgradi.

Sa druge strane, navijačka želja već godinama je Slaviša Jokanović. Njegov povratak na klupu crno-belih bio bi snažna poruka i potez koji bi izazvao veliko oduševljenje među pristalicama kluba – nešto slično kao dolazak Željka Obradović u košarkaški klub. Ipak, realnost je da je takva opcija u ovom trenutku veoma teško ostvariva, pre svega zbog finansijskih uslova koje takav trener nosi.

Postoji i treća mogućnost koja se sve češće pominje u fudbalskim krugovima – dolazak stranog stručnjaka, pre svega nekog iz Španije. Takav potez mogao bi da bude u skladu sa vizijom koju u klub pokušava da donese Predrag Mijatović, jer bi značio drugačiji pristup radu i možda potpuno novu fudbalsku filozofiju.

Ko god da bude rešenje, jedno je jasno – Partizanu je potrebna stabilnost. Posle godina čestih promena, možda je upravo kontinuitet na klupi prvi korak ka povratku u borbu za titulu.