Budimo u kontaktu
Freebet takmičenje

Ostali sportovi

PEČAT NEDELJE Dugouzlazno “i” i kratkouzlazni nam fudbal

Bosko Zivancevic

Objavljeno

,

Ponedeljak

Početak nedelje ulepšao nam je Milojević Vladan, brat poznatijeg Gorana, čoveka koji je nosio crveno-belo, pa crno-belo. Raspoređen je na radno mesto trenera Crvene zvezde. Teško, a bez beneficiranog radnog staža.


Kvota u MaxBetu na pobedu Čelsija protiv Liverpula je 5.10.


Ono, dve za jednu. Ma, kakve dve. Malo je…

Reče dobri trener Vladan, u predvečerje utakmice sa vazda nezgodnim Kopenhagenom: Nismo vanzemaljci, još manje heroji.

Ironično, doduše. Jer, vanzemaljci bi nešto i naučili. Na primer, kako da centriraju.

A heroji? Davno je to bilo.

Utorak

Dođe vazda nezgodni Kopenhagen, prođe kroz tunel strave i užasa i ode sa 1:1. To je bio epilog letnjeg utorka uveče.

Da li je moglo bolje?

Naravno da jeste. Da bi nam, svima ovde bilo bolje, valja ponekad u pomoć prizvati stare snimke, pa gledati šta se nekad radilo kada se povede. Ima, stvarno, i olakšavajućih okolnosti. Momak koji ume da pogodi, morao je da izađe. Ušao je neki lik sa brojem 14. Taj bi eventualno pogodio. Ali, više ne ume.

Pokvareni Portugalac je došao kao kec na desetku. Kao izgovor.

A, da to nema veze sa onim: “UEFA mafija”? Mislite o tome.

Sreda

S vremena na vreme, setimo se vaterpola. To je, da podsetim, onaj sport u kojem smo najbolji na svetu. I, alhemičari. Oni koji ni iz čega prave nešto. Veliko!

Dok je igrao, Viktor Jelenić je bio centar. Ili sidraš, kako vam drago. Sada je opet centar, mada odavno više ne igra. Gledao sam ga u Atini 2004. kako plače, posle finala pre finala.

Opet je plakao. Zarad finala. Zarad Partizana, u kojem kao igrač nije proveo ni sekundu. Pa, Zvezde, Šapca, Radničkog, Vojvodine.

Zarad zlata, budućih. Državo, pomozi blagu sopstvenom, zavapio je Jelenić.

Biće zlata.

Četvrtak

Da u ovdašnjem fudbalu postoje svodovi, dres sa brojem 22 odavno bi bio podignut. Nema ih, svodova mislim.

Ali, zato ima murala. Jedan takav zaslužio je, i dobio, čovek zbog koga niko više i nikada neće nositi crno-beli 22. Dobio je i fotelju u Staroj Pazovi. Znači, rudarski posao. Srećno, piše iznad rudnika. Ako mu pomogne…

Iste večeri, njegovi dobiše neke Turke. Mogli su da daju devet. Dadoše tri. Igralo i neko dete od 16. Ume.

Džaba smo se ponadali. Prodaće ga.

Petak

Sve teče, sve se menja. Panta Rei, rekli bi teški filozofi.

Postoji ovde, ipak, nešto što je konstanta. Srbija je od ’45 na ovamo, uz časne izuzetke, podeljena na crveno-beli i crno-beli deo.

I, to se ne menja, osim u slučaju teške nužde. Mada, ni tada.

Ipak, desi se da neko ko je bio “tamo preko”, poželi da postane član biblioteke. Kao Radovan Treći.

Radovan nije prestao da bude Drug član biblioteke, nego je uporno u knjiške stranice, kako i priliči, uvijao burek. Neko je, međutim, morao da se iščlani.

Volja naroda, ili demokratija, kako se to lepo zove. Panta Rei. Ali, ne uvek. I, ne po svaku cenu.

Subota

Kuku nama, reče komšinica Dobrinka. Valjevka je, pa prezime Teodosić izgovara pravilnim naglaskom. Sa dugouzlaznim “i”.

Poput većine srpskog življa, gospođa Dobrinka živi za ona četiri turnira (beton, crvena zemlja, trava, beton) na kojima igra Đoković, a ove godine se namestilo i prvenstvo sveta u košarci.

Za Nikolu Jokića, jedva da je čula. Ali, za Teodosića, sa dugouzlaznim “i”, bogami, jeste.

I, mnogo se razočarala.

Svi smo. Jer, ovo nije samo zemlja košarke. Ovo je zemlja košarkaških umetnika.

Jednog smo, izgleda, lišeni. Kratkosilazno.

Nedelja

Baš je dobro igrao Partizan. Toliko dobro, da se trener početnik Savo malo preračunao. Iz carskog grada Kruševca vratio se sa bodom. Ovde vam je to kao da ste izgubili jedno četiri zaredom, otprilike.

Proći će još mnogo vode Rasinom dok ne dođemo na nekadašnje. Na ono, da jedna utakmica nije život ili smrt.

Ovako, bod po bod i vrlo dobro drugo mesto. Mada, ni ono prvo ne znači više nego da se, preko plota, plezite komšijama sledećih godinu dana.

Srpski fudbalski dani. Bogu hvala, počeše i one lige u kojima se, preko noći pretvaramo u navijače nekakvih Liverpula, Junajteda, Sitija i ostalih belosvetskih zabavljača.

Nekad smo bili i mi. Beše nekad…

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu