Budimo u kontaktu

REPREZENTACIJE

PEČAT NEDELJE Ono u Oslu je ipak bio samo dobar štos

Bosko Zivancevic

Objavljeno

,

Ponedeljak

Čitam, Partizanova fabrika produktivnija od neke tamo Ajaksove. Ne radi se o fabrici ne znam čega, nego igrača.

Rekao bih da brojke govore drugačije. I da je kasa Ajaksove fabrike nešto malo punija. Ali, dobro hajde, ko će o tim sitnicama da vodi računa.

Dalje čitam, selektor kaže da ga baš briga šta će da bude sa njim ako ne pobedi Škote.

Da nas nije to pripremao na nešto?

Utorak

Analize su čudo. Eto, lepo piše da ovaj Zvezdin Sanogo nije dobio žuti karton samo u jednoj utakmici.

Zato što nije igrao.

Dobro obavešteni krugovi su javili da je kapiten spremasn i da će da predvodi ekipu hrabrih vitezova protiv vazda nezgodne Škotske.

Ma, ipak su se oni šalili sa nama. Prvo selektor, posle i kapiten.

Sreda

Sportsku Srbiju, ma kako da je obojena, rastužila je vest da je na nebeski teren otišao Mileta Lisica.

Tih, nenametljiv čovek, a ljudina. Tako valjda biva.

Igrao je za Crvenu zvezdu, cenili su ga navijači Partizana. Nema više takvih.

Putuj mirno, pošteni viteže košarke. Nama ostaje sećanje.

Na gromadu.

Četvrtak

Uključili smo televizore u petnaest do devet. Isključili smo ih oko pola dvanaest.

Šta smo radili u tih dva sata i 45 minuta?

Gledali smo nešto u izvođenju momaka u belim majicama i nešto malo bolje od momaka obučenih u plave majice.

I protraćili dva i nešto sata života. Kao, nadajući se nečemu.

Sad znamo. Ono u Oslu je bila fora. Pokazali su nam igrači sa brojevima 10 i 20. Mi gledali, a oni nisu došli na utakmicu.

Petak

Javljaju se fudbalski ljudi. Ljuti su. Zapanjeni. Šokirani.

Jedan od njih, Dragoslav Stepanović se zove i radio je nešto malo po belom svetu, kaže da je ono bilo žalosno za gledanje.

Nije, Dragoslave. Baš je bilo grozno.

Subota

Još malo o šokiranim i zapanjenim poslenicima fudbala. Oglasio se Dragan Stojković, poznatiji po nadimku iz detinjstva. I on je igrao i nešto radio po belom svetu.

I znao je nešto. Eno, onaj Španac još traži kopačku zagubljenu ’90 negde na tribinama “Bentegodija” u Veroni. Da smo imali ne pola, frtalj Piksija, pali bi oni Škoti, inače osvedočeni dunsteri.

Reče Piksi da smo medicinski fenomen, jer, kako kaže, samo takvi ne iskoriste onakvu šansu.

A mi, što smo gledali, šta smo mi?

Fenomen zvani mazohizam.

Nedelja

Otišli su u Peštu. Tiho, najtiše što su mogli.

Na prstima.

Igrali su tamo neku utakmicu u kojoj ulog nisu bili milioni kao u četvrtak, nego kikirike i šarene bombone.

Elem, igrali su.

Ko?

Šta?

 

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.