Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

“Petarda” koja se pamti

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Naslovna strana "Sporta" (Foto: Privatna arhiva)

Bilo je, priznajem, i aktuelnijih tema, od Novakove rekordne 311. nedelje na vrhu ATP liste ili razlaza Saše Filipovskog i Partizana, ali šta bih (novo) mogao da kažem? Zato se odlučujem za još jednu temu iz prošlosti koja je, složićete se, bila, mogo bolja od naše sadašnjosti poslednjih godina, pa i decenija. Nekako se nadam da će uvek biti mlađih čitalaca koji ne pamte događaj(e) o kome pišem, a i lepo je setiti se vremena u kojima su naši sportisti i klubovi bili među najboljima u Evropi.


Na meču Dortmund – Sevilja, naša kladionica budi kvotu 2.50 za igru ug 4+.


Tog 9. marta 1966, kao za baksuz, išao sam popodne u školu. Bila je sreda, dan revanš utakmica četvrtfinala Kupa šampiona u fudbalu. Partizan je dočekivao Spartu iz Praga u ne velikoj nadi da se 1:4 iz Praga može nadoknaditi. Bio sam među optimistima koji su verovali u čudo, kao i onih 36.912 gledalaca koji su prema zvaničnom podatku prisustvovali utakmici na Stadionu JNA. Bio sam dobar đak zaječarske gimnazije, ali nisam oklevao da zbrišem iz škole jer se utakmica igrala rano popodne.

Partizanov put do četvrtfinala bio je težak. Prvi rival bio je francuski šampion Nant, a pobeda od 2:0 bila je dovoljna za prolaz jer je u revanšu bilo 2:2. Ako je Nant bio težak rival na startu, šta reći za Verder iz Bremena u drugom kolu? Žreb je bio nemilosrdan, ali ta velika ekipa Partizana imala je i kvalitet i mentalitet, ponašala  se u stilu „neka protivnik brine o nama, a ne mi o njemu“. Publika i dalje kao da nije verovala u mogućnosti ekipe, na stadionu je bilo oko 25.000 ljudi. Nemci su se dobro branili u prvom poluvremenu, ali kada je Fahrudin Jusufi u 69. minutu načeo njihovu mrežu, sve je bilo lakše. Ofanzivni bek Partizana je uhvatio volej na nekih 7-8 metara i poslao loptu pod prečku. Malo kasnije Mustafa Hasanagić je levom nogom dao drugi gol a konačan rezultat 3:0 postavio je ”bombom”sa nekih dvadesetak metara Josip Pirmajer.

Revanš  je iznela odbrana na čelu sa golmanom Milutinom Šoškićem i Veliborom Vasovićem, a u izveštaju “Sporta” bili su istaknuti i bekovi Jusufi i Damjanović. Naš sportski dnevnik, tih godina u tiražu i do 300.000 primeraka, objavio je da su navijači Verdera  prodrli na teren u želji da tuku škotskog sudiju i da su u tuči nokautirana 4 policajca. Igrači Partizana herojski su sve izdržali i ušli u četvrtfinale Kupa šampiona, ali njihove muke nisu ble okončane kada je sudija označio kraj. Još dugo su ostali u svlačionici jer je napolju policija rasterivala oko 500 ratobornih navijača Verdera koji su hteli da sprovedu neku svoju pravdu.

Partizan je dočekao proleće, a onda je 2. marta u Pragu doživeo težak poraz (1:4). Počelo je idealno, Hasanagić je u 15. minutu dao vodeći gol. Kvašnjak je izjednačio 6 minuta kasnije, ali na poluvremenu su, posle 1:1, mnogo zadovoljniji bili igrači Partizana. U nastavku je dominirala Sparta, dala je 3 gola i obezbedila lepu zalihu za revanš. Partizan nije bio u najjačem sastavu, Ivan Ćurković je na golu zamenio povređenog Milutina Šoškića, Galić je bio u vojsci, a nije igrao ni Kovačević. Upravo je Kovačević pred revanš raspalio maštu navijača rekavši:

Pobedićemo u Beogradu sa 5:0!

Tog popodneva 9. marta 1966. sve je počelo idealno, Kovačević je već u 4. minutu načeo mrežu gostiju, u padu je zahvatio loptu koja je došla sa desne strane i dao krila saigračima.

Partizan je stalno napadao, gol je, kako se to obično kaže “visio u vazduhu”. Na 2:0 povisio je defanzivac Velibor Vasović šutem sa leve strane, skoro sa korner linije. Pre isteka pola sata igre bilo je 3:0, strelac trećeg gola bio je opet Kovačević, a u 35. minutu već je bilo 4:0, Hasanagić je majstorski lobovao golmana gostiju.

To je bio rezultat prvog poluvremena, ali Partizan nije stao ni u nastavku. Dao je još dva gola, oba Hasanagić, ali je priznat samo onaj u 71. minutu, postignut divnim volej udarcem. Onaj šesti, najlepši od svih, neopravdano je poništen zbog nekakvog pasivnog ofsajda.  Hasanagić je na na nekih 17 metara od gola malo polegao i polu-makazicama poslao loptu pod prečku. Bio je to retko efektan pogodak, na žalost poništen. Ako je neko i bio u pasivnom ofsajdu, nikako nije mogao da utiče na golmana.  Ostalo je velikih 5:0. Stadion JNA bio je u sumrak osvetljen mnogobrojnim bakljama od zapaljenih novina za sedenje koje su bile-u skladu sa tadašnjim običajem-upaljene u čast velike pobede. Svi su bili junaci, ali valja istaći doprinos polivalentnog Zorana Miladinovića koji je nosio dres sa brojem 10, ali je bio na celom terenu. Odlično je igrao i Dimitrije Davidović.

Semafor na stadionu JNA (Foto: Privatna arhiva)

“Sport” je sutradan na naslovnoj strani imao samo jednu reč, ogromnim slovima: Bravo.

Crno-beli su bili u polufinbalu, ali to nije bio kraj njihovog evropskog puta. Prepreka za finale bio je Masnčester junajted, u Beogradu je bilo 2:0 golovima Hasanagića i Bečejca, a revanš u Mančesteru pretvorio se u “otadžbinski rat”, Šoškić na golu, Rašović i Vasović ispred njega, uz pomoć ostalih, herojski su odbranili prednost, izgubili sa 0:1 i ušli u finale Kupa šampiona.

Partizan je tog 20. aprila 1966. postigao najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala – postao je prvi naš klub u finalu Kupa šampiona. Jedanaest godina posle prve utakmice u takmičenju , 4. septembra 1955. protiv Sportinga u Lisabonu, došao je u situaciju da igra posledji, finalni meč u tekućoj sezoni.

Rival u finalu bio je stari znanac i stari dužnik Real Madrid. Španski tim je pokušavao da posle 6 godina i dva izgubljena finala dođe do 6. titule, Partizanu se smešio prvi trofej. Milan Galić je dobio dozvolu vojnih vlasti da odigra finale, ali videlo se da nema snage, nije to bio onaj “Tenk Gale” na koji su navijači navikli.

I danas se priča da je to finale izgubila uprava crno-belih. Naravno, ne iz namere već iz neiskustva. Posle sjane serije rezultata, mnogi veliki evropski klubovi naprosto su jurili igrače Partizana. Većina je na kraju sezone sticala pravo na odlazak u inostranstvo, a uprava je pre finala trgovala obeštećenjima.

I danas sam uveren da je Partizan tog 11. maja 1966. u Briselu imao bolji tim od Reala i ne mogu da se otmem utisku da je ta utakmica mogla i morala da se dobije. Ali nije…

Posle ravnopravne igre bez golova u prvom poluvremenu, Partizan je poveo u 56. minutu! Gol je posle kornera glavom dao Vasović.  Naš klub je bio “prvak Evrope” nekih petnaestak minuta, sve dok Amaro Amansio, dolazeća zvezda Reala, nije izjednačio. U 75. minutu Vasović je bio džentlmen, nije hteo da ruši Serenu na dvadesetak metara od gola što je ovaj iskorisatio da preciznim šutem savlada Šoškića. Tako je Real Madrid stigao do 6. titule, a velika Partizanova sezona nije krunisana najvrednijim trofejom.

I danas verujem da je to i moglo i trebalo da se desi… Ostaje sećanje na sezonu u kojoj je naš prvak, Partizan, na putu do finala izbacio prvake Francuske, SR Nemačke, Čehoslovačke i Engleske!

Možete li to da zamislite ? Neću ni da pitam da li to može danas da se desi…

Za ljubitelje dokumentacije, evo aktera nezaboravnog meča  9. marta 1966. u  Beogradu. „Petarda“ koja se pamti.

Partizan-Sparta 5:0 (4:0)

Strelci: Kovačević u 4 i 29, Vasović u 23, Hasanagaić u 35. i 71. Sudija: Dimitar Rumenčev (Bugarska). Gledalaca: 36.912.

PARTIZAN: Šoškić, Jusufi, Davidović, Lj.Mihajlović, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer. Trener: Abdulah Gegić.

SPARTA: Kramerius, Kolar, Vladimir Taborski, Jozef Vojta, Tichi, Migas, Pospišal, Mraz, Kvašnjak, Mašek, Vrana. Trener: Vaclav Ježek.

 

 

1 komentar

1 komentar

  1. Motilo

    09.03.2021. at 17:21

    Ha ha ha pa ne morate baš toliko da se trudite da dokažete da ste grobari, pa znamo mi to!

    1
    4

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.