Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

POGLED KA BARAŽU Tri aduta Srbije protiv Norveške

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Fudbaleri Srbije (Foto: Starsport)

Četiri pobede, dva remija, dva poraza, gol-razlika 17:17 i treće mesto u grupi B kvalifikacija za naredno Evropsko prvenstvo. To je bilans selekcije Srbije koja nije uspela da se probije na završni turnir šampionata kontinenta jer su Ukrajina (20 bodova, gol-razlika 17:4) i Portugalija (17 bodova, golovi 22:6) bili bolji. U direktnim duelima sa njima uzeli smo dva boda, jedan u Lisabonu, drugi u nedelju a stadionu “Rajko Mitić” protiv Ukrajine.


Od 20:45 igraju Letonija – Austrija, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu gostiju 1.15.


Postoiji i druga analiza, ma kolikio površna. Ako se nisam zabrojao listajući sastave na osam utakmica,  došao sam do  brojke od 30 korišćenih igrača. Tome treba dodati i dva selektora, ono što je loše počeo Mladen Krstajić neuspešno je završio Ljubiša Tumbaković.

Srbija pod svojim imenom nikada nije igrala na Evropskom prvenstvu, poslednje učešće jedne od prethodnih država datira iz 2000. kada je u Belgiji i Holandiji osvojeno sedmo mesto. Reč, je inače, o takmičenju u kome su selekcije bivše države imale dosta uspeha. Na prvom šampšionatu 1960, koji se tada zvao Kup nacija, da bismo stigli do F4 u Parizu u četvrtfinalu je trebalo pobediti Portugaliju koja tada nije bila prvak Evrope kao sada ali je imala Benfiku koja je početkom 60-tih godina osvajala Ligu šampiona. Posle poraza u Lisabonu od 2:1 u Beogradu je bilo 5:1 za “plave”. U Parizu je, u polufinalu protiv Francuza, stizano 3:1 i 4:2 da bi se slavilo sa 5:4.

Poraz od SSSR u finalu usledio je tek u produžetku. Drugi smo bili i 1968. u Rimu pošto je Jugoslavija prethodno u polufinalu u Firenci izbacila tadašnjeg prvaka sveta Englesku i to igrajući gotovo ceo meč sa 10 igrača jer je Ivica Osim bio povređen na početku, a nije bilo zamene. U finalu je švajcarski sudija Godfrid Dinst toliko navijao za domaćina Italiju da meč spada u najvišu kategoriju sudijskog besčašća. Bilo je 1:1, meč je ponovljen, a pobedi Italije (2:0) nije bilo prigovora.

U Beogradu  i Zagrebu 1976. bili smo četvrti pošto je 2:0 na poluvremenu bilo nedovoljno da se u polufinalu savladaju svetski prvaci Nemci, na kraju su slavili sa 4:2. Naredno učešće bilo je 1984. a tri poraza (Belgija, Danska, Francuska) zakovala su naš tim na poslednje odmo mesto. Ali, bar smo učestvovali.

Onda je usledila pauza do 2000. pa nova koja traje do danas. Promenila se država, menjali su se igrači i selektori, formati takmičenja, broj učesnika, ali nas nema, pa nema.

Da li ćemo da igramo 2020?

Prva šansa je propuštena, ali postoji i druga. Zahvaljujući prvom mestu u Ligi nacija imamo priliku da u martu kroz baraž izborimo plasman. Rival će biti Norveška i to u gostima a ako se prođe čeka nas još jedan rival, Škotska ili Bugarska, možda Izrael ili Rumunija, a domaćin će biti određen žrebom. Ne usuđujem se da prognoziram ishod, ali realnost nalaže konstataciju da je današnja Srbija retko favorit, čak i kad igra kod kuće.

Šta su nam aduti za taj baraž nade? Ajmo od pluseva. Imamo golgetera, Aleksandra Mitrovića koji bi već naredne godine mogao da prestigne Stjepana Bobeka na listi najboljih golgetera reprezentacije. Mitar je posle dva gola Luksemburgi i jednog Ukrajini na koti 34, Štef Bobek je dao 38, a između njih su Moša Marjanović, Milan Galić i Savo Milošević sa po 37. Imamo plejmejkera (Dušan Tadić) koji blista u Ajaksu i ima kvalitete lidera. Imamo i Nemanju Matića koji nije u reprezentaciji dao ono što je, po talentu, mogao, ali kvalitet kad-tad dođe do izražaja.

Šta su minusi? Čak 17 primljenih golova sve govori. Odbrana je nesigurna, na momente sasvim šuplja, bez standardne formacije i kod Krstajića i kod Tumbakovića. Neki igrači su igrali po dve-tri utakmice, neki po jednu… Utisak je da ni selektorima nije bilo jasno koga treba da stave u tim, kako da slože sastav koji će se razumeti, slagati, delovati kao tim.

Mart nije mesec u kome su igrači u velikoj formi, čak ni oni koji igraju u ligama koje ne prekidaju takmičenje zbog klimatskih uslova. Na fudbalere iz naše lige se i ne računa. Tumbakovića čeka đavolski težak posao, a navijači mogu da počnu psihološke pripreme za praćenje još jednog EP na TV. Ukoliko se kvalifikujemo, iznenađenje će da bude prijatnije, a radost veća, kao i uvek kad dobijemo nešto čemu se mnogo ne nadamo ili što ponekad i ne zaslužimo.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.