Budimo u kontaktu
maxbet

Sportski dvogled

Preskupa kineska roba

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Karlos Tevez je u Kini za godinu dana zaradio 37 miliona dolara (Foto: Beta/AP)

Pre neki dan stigla je vest da će u Kini biti ograničene plate fudbalera: milion i po evra godišnje za domaće igrače, i tri miliona za strane. Mnogima koji su to pročitali činilo se kao da sanjaju, jer veruju da se u najmnogoljudnijoj zemlji sveta igra neki sirotinjski fudbal, pa otkud sad ovolike plate? Istina je dijametralno suprotna – ovim ograničenjem plata biće zakinute brojne evropske i južnoameričke zvezde koje u Kini igraju za tamošnje klubove i za deset puta veće svote! Eto koliko znamo o ovoj velikoj zemlji.

Na meču Mančester siti – Šefild junajted, naša kladionica nudi kvotu 2.35 za igru ug 4-6.

Pre nekoliko godina Argentinac Karlos Tevez probio je sve granice i postavio do tada nedostižan svetski rekord u plati za jednog fudbalera – u klubu Šangaj Šenhua dobio je 2017. neverovatnih 37 miliona dolara za samo godinu dana ugovora! Nekoliko meseci kasnije njegov zemljak Ezekijel Laveci potpisao je za kineski Hebej gde je zarađivao – 40 miliona dolara godišnje! Kakav Mesi, kakav Kristijano Ronaldo, njihove plate su smešne prema ovim kineskim.

Kad smo već kod miliona i aviona, da podsetimo da je kineska Vlada planirala da do 2050. investira ni manje ni više nego 850 milijardi dolara u fudbal (infrastrukturu i kadrove). Cilj je da te 2050. Kina bude svetska fudbalska sila broj 1, podrazumeva se svetski prvak!

A sve je počelo nekako stidljivo, pre 11 godina kad je Gvangdžu Evergrande platio beogradskom Partizanu četiri miliona evra za brazilskog centarfora Klea. Činilo se tada da su crno-beli sjajno prošli, ali pravi transferi tek su sledili: Didije Drogba, Nikolas Anelka, Frederik Kanute, Luis Adrijano, Marek Hamšik, Havijer Maskerano, Žervinjo, Ramireš, Paulinjo, Tomas Kejhil, Fernandinjo… sve do letošnjih akvizicija Oskara (ugovor “težak” 20,8 miliona evra po sezoni), Hulka (17), Gracijana Pelea (15) i Maruana Felainija (12,2).

Ni tu nije kraj. Kinezi su se rastrčali širom sveta da pokupuju najzvučnije trenerska imena, pa čak i sudije. Tako su u svoju ligu doveli najboljeg svetskog sudiju Milorada Mažića, koji zbog starosnog limita više nije mogao da sudi FIFA takmičenja.

– Siguran sam u „scenario“ po kome će ta zemlja biti za dvadesetak godina vodeća sila u fudbalu, jer Kinezi što zacrtaju to i ostvare. Znaju šta hoće, imaju s kim i imaju s čime – fantastične stadione, vrhunske sportske centre, brojne fudbalske kampove… Samo što sve rade bez žurbe, postupno i strpljivo. I po razrađenom sistemu. Strancima je lako da rade u Kini, jer u toj državi u svemu postoji red, pa i u sportu – kaže selektor srpske fudbalske reprezentacije Ljubiša Tumbaković.

Popularnom Tumbi treba verovati jer je i sam godinama radio u kineskim klubovima. Treba verovati i njegovom kolegi Miloradu Kosanoviću, bivšem treneru Vuhana, Pekinga i Dalijena:

– Ko nije iz prve ruke doživeo Kinu i njen narod, taj ne može do kraja da pojmi njihovu snagu i veličinu. Kada Kinezi nešto odluče to mora biti tako, samo je pitanje vremena. Niko ne može da ih zadrži i spreči! Tako da ako im je cilj da budu svetski prvaci u fudbalu jednog dana, a to silno žele, onda će to stvarno i da postanu. Sigurno. Mogu da zamislim i vreme kada će evropski, južnoamerički… igrači top klase najbolje godine karijere provoditi baš na Dalekom istoku. Prosto, Kinezi žele, umeju i mogu mnogo. Nezamislivo mnogo. U svakom smislu.

Ako neko misli da će sada, posle limitiranja godišnjih zarada fudbalera, krenuti egzodus u suprotnom smeru – grdno se vara. Generalni sponzori kineske Prve lige su kompanije Marlboro i Pepsi, a oni ne bi dozvolili da im propadne uloženi novac. Zato su u novi zakon o limitiranju zarada ugradjene i sistemske “rupe”, koje predvidjaju bonuse za igrače, a tu nikakvih ograničenja nema. Ekstra će se plaćati golovi, asistencije, čak i redovni dolasci na treninge, pod uslovom da sve plate u jednom klubu ne budu veće od 141 milion dolara godišnje. Sto četrdeset jedan milion za plate? Pa to je više nego u celoj našoj Superligi za pet godina…

Kinezi strateški guraju ka postavljenom cilju – tituli svetskog prvaka, jer ni ekonomsko buđenje azijskog džina nije došlo slučajno i preko noći. Kineske ekipe su još pre dvadesetak godina otvorile kapije za strane igrače i stručnjake, ali sve do dolaska Si Đipinga za predsednika države, generalnog sekretara Komunističke partije i predsedavajućeg Centralne vojne komisije 2012. godine, kineski fudbalski kupci nisu pazarili najkvalitetniju afričku, evropsku i južnoameričku robu, nemilice trošeći pare na nju. Nekadašnji profesionalni fudbaler, kineski predsednik je lično stao iza desetogodišnjeg plana (2015. – 2025.) da se multiplicira vrednost kineske sportske ekonomije bazirane na državnim i privatnim investicijama u fudbalu. Da bi 2050. godine bila zaokružena realizacija zamišljenog projekta Kine kao svetske fudbalske sile broj 1, sa čak 50 miliona aktivnih fudbalera mlađih kategorija i seniorskog staža, izdata je naredba da se u pomenutom periodu: otvori 20.000 fudbalskih škola, izgradi čak 70.000 terena širom zemlje, fudbal postane obavezni deo nastavnog programa u školama, tokom srednjoškolskog obrazovanja stečeni „poeni“ budu olakšica pri upisu na fakultete budućim studentima… Regionalne vlasti su raznim olakšicama ohrabrene da stvore povoljnije uslove za razvoj lokalnih klubova, investitorima i vlasnicima klubova sugerisano je da odustanu od čestih selidbi klubova u druge gradove, kako bi se stekli uslovi za stvaranje navijačke baze…

Važnu ulogu u izgradnji azijskog fudbalskog čuda igraju i strani treneri. Trenutno od 16 prvoligaša čak 13 ima strance za šefove stručnih štabova. Medju njima su i naši stručnjaci Dragan Stojković Piksi (Gvangdžu) i Aleksandar Stanojević (Peking). Uz njih, Kina je videla i jednog Svena Gorana Eriksona, Marčela Lipija, Luisa Skolarija, Alberta Zakeronija, Mana Menezesa, Fabija Kanavara…

– Troši se previše novca, profesionalni klubovi ne funkcionišu na način na koji bi u budućnosti bili stabilni. Ako ne preduzmemo određene mere, mislim da će se sve raspasti – izjavio je pre nekoliko dana predsednik Kineskog fudbalskog saveza Čen Ksujan.

Posle njegovih reči hitno su donete odgovarajuće mere. Ako mislite na limite plata igračima – varate se! Usvojen je zakon o zabrani angažovanja golmana iz inostranstva kako bi se pospešila “proizvodnja” domaćih čuvara mreže!

E – tako se to radi! (što reče Mija Aleksić u jednom popularnom domaćem filmu). Tako to rade velike i ozbiljne države – milioni, avioni, a na kraju se sve prelomi preko ledja golmana. Iz nekih razloga Kinezi ih ne vole. I više vole svoje domaće kopije nego strane originale. Već vidjeno?

 

 

1 komentar

1 komentar

  1. luciano133

    luciano133

    29.01.2020. at 14:15

    Preskupa ali sigurno kvalitetna

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu