Budimo u kontaktu
Bonus

Sportski dvogled

Prijatelj Varaja

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Žarko Varajić je preminuo u 68. godini (Foto: Starsport)

Poslednji put sam Žarka Varajića video pre možda dve godine, na nekoj proslavi u organizaciji Košarkaškog saveza Srbije. Kao i uvek, bio je besprekorno ošišan, sveže obrijan, u odelu koje mu je stajalo kao saliveno i sa cipelama u kojima ste se mogli ogledati. Bez grama sala, izgledao je poput holivudskog glumca, s tom razlikom što je imao filmsku “manu” – visinu 202 cm što ga baš nije preporučivalo za veliki ekran. Ali je zato bio kralj malog ekrana, junak naših večeri koje smo provodili ispred televizora gledajući ga kako virtuozno igra košarku.

Taj poslednji put, kao i mnogo puta ranije, prvi mi je pružio ruku, prvi me je upitao kako sam, jer Varaja je bio uvek i sa svima takav. Neposredan, kulturan, ljubazan, jednom rečju – čovek od glave do pete. Čovek koga je bilo nemoguće ne voleti. Kao što se vole delfini, pande ili Novak Đoković, tako su svi voleli Žarka Varajića. Fantastičnog sportistu i isto tako fantastičnog čoveka.

Za trenutak sećanje mi odluta u 1979. godinu i ono epsko finale Kupa šampiona između Bosne i Emersona. Evo kako je pisac Miljenko Jergović to video:

“Noć je pred Dan oslobođenja Sarajeva, godina 1979. i svi gledamo direktan prenos iz Grenobla. Teku poslednje sekunde utakmice, tri je razlike za Bosnu, prednost koju Emerson nikada neće stići. Gledam u crno-belu sliku televizora koji se zvao Ambasador i nisam svestan da ću ovo zauvek pamtiti. Biće u životu važnijih stvari i većih događaja koje ću zaboraviti, biću i srećniji nego te večeri, ali malo šta će mi ostati, iz slike u sliku, iz trenutka u trenutak, kao čist doživljaj, ceo i jasan. Nešto se u mozgu tako posložilo, proradila je neka hemija, i bilo je tako. Četrdeset pet koševa Žarka Varajića,  Radovanovićevo hrvanje s Dinom Meneginom, pocepani glas Boše Tanjevića, Kinđe… ”

Bila je to prva klupska titula jugoslovenske košarke. Specifična raja koju je okupio neverovatni Boša Tanjević. Napravio je u Sarajevu spoj bosanske romantike, hrvatske preciznosti, srpskog pragmatizma i crnogorskog ludila. Deceniju i koju godinu kasnije istu šemu je u Splitu koristio Boža Maljković kad je stvarao najbolju evropsku ekipu svih vremena, Jugosplastiku.

U Bosni je “zadužen” za “crnogorsko ludilo” bio upravo Varajić. Van terena tih, lepih manira, da ga svaka majka poželi za zeta, a na parketu – zver! U tom finalu u Grenoblu dao je Italijanima 45 poena, i to po onim starim pravilima kad nije postojala trojka. Da se utakmica igrala koju godinu kasnije, kad je trojka uvedena, pored Varajinog imena bi stajalo 56, ili 58 poena. Tako je izračunao Boša Tanjević, koji je vodio Bosnu sa klupe i seća se da je Varaja svojih 45 postigao iz samo 17 šuteva na koš (plus penali). Do dana današnjeg to je rekord finala nekadašnjeg Kupa šampiona, a sada Evrolige. Nijedan od kasnijih majstora košarke nije utrpao više od Varaje.

Žarko Varajić, za prijatelje Varaja, sa Bosnom je tri puta bio prvak one stare Jugoslavije (1978, 1980,1983), osvajao je dva Kupa (1978,1984), bio prvak Evrope 1979, igrao finale Kupa Koraća 1978. i učestvovao na Interkontinentalnom kupu 1979. U reprezentaciji je debitovao 1974. na Balkanskom šampionatu u Solunu, u ekipi u kojoj su još bili Kićanović, Jelovac, Žižić, Slavnić, Ćosić, Delibašić, Skroče, Dalipagić…. Na Mediteranskim igrama u Alžiru 1975. osvojio je novo  zlato, a naredne godine sa Olimpijskih igara u Montrealu doneo srebrnu medalju. Evropsko seniorsko zlato stiglo  je 1977. na Šampionatu Evrope u Belgiji, a kolekciju je upotpunio 1979. bronzom sa EP u Italiji.

Da 1978. nije bio u vojsci sigurno bi bio član one legendarne reprezentacije koja je na Svetskom prvenstvu u Manili bila prvak planete.

Po završetku sjajne karijere Varaja je bio istaknuti sportski radnik. U matičnom Košarkaškom savezu Jugoslavije bio je predsednik Stručnog saveta, direktor reprezentacije, član Organizacionog komiteta Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984, sportski direktor našeg olimpijskog komiteta na Igrama u Sidneju 2000, direktor košarkaškog tiurnira Univerzijade u  Beogradu 2009, dao značajan doprinos organizaciji Prvenstva Evrope za juniore 2005. u Beogradu i seniorskog šampionata kontinenta iste godine. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, a odlikovan je Ordenom Nemanje prvog reda i Ordenom jugoslovenske zastave prvog reda.

Čovek, gospodin, prijatelj.

Umro je 23. juna 2019. u 68. godini.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu