Fajnal-for Evrolige je, odmah posle NBA finala, najveći košarkaški spektakl na svetu. To nije samo završni turnir, već nagrada za četiri ekipe koje su tokom cele sezone pokazivale najviše i koje su kroz plej-of uspele da potvrde kvalitet.
Ulazak na Fajnal-for sam po sebi predstavlja ogroman uspeh. Možda se to danas ponekad zaboravlja jer postoje klubovi koji su godinama navikli svoje navijače i vlasnike da je plasman među četiri najbolja nešto što se podrazumeva. Međutim, koliko god neki timovi izgledali moćno tokom sezone, Evroliga je takvo takmičenje da je i sam dolazak na završni turnir velika stvar.
Olimpijakos je možda najbolji primer za to. Godinama su u samom vrhu evropske košarke, ulažu mnogo, imaju kontinuitet i publiku koja očekuje trofej. U njihovom slučaju bi eventualni neuspeh možda mogao da se posmatra kroz prizmu propuštene prilike, upravo zato što dugo čekaju novu titulu Evrolige. Sa druge strane, za ekipe poput Panatinaikosa, Real Madrida ili Fenerbahčea ni eventualni poraz na Fajnal-foru ne bi predstavljao veliki neuspeh, jer su u prethodnim godinama već osvajali Evropu i dokazali svoj kvalitet.
Čelendž – pravilo koje kvari igru (i efekat o kojem se ne priča)
Plej-of kao pravo merilo kvaliteta
Ove sezone plej-of je pokazao koliko je Evroliga izjednačena. Serije su neverovatno teške, utakmice fizički zahtevne, a razlike minimalne. Upravo zbog toga je sam plasman na Fajnal-for nešto što zaslužuje ogromno poštovanje.
Znam to i iz ličnog iskustva. Sa Baskonijom sam dva puta uspevao da stignem do Fajnal-fora i oba puta smo nailazili na buduće šampione – Panatinaikos i CSKA, ekipe koje su tada bile možda i najmoćnije u Evropi. I pored toga, osećaj ponosa zbog plasmana među četiri najbolja bio je ogroman. To su momenti koje igrači pamte celu karijeru.
Sezona propuštenih šansi: Zašto Zvezda nije uspela u Evroligi
Atmosfera koja se ne zaboravlja
Atmosfera na Fajnal-foru je posebna i teško uporediva sa bilo čim drugim u evropskoj košarci. Pomalo podseća na unapređenu verziju Kupa kralja u Španiji – hiljade navijača različitih klubova na jednom mestu, boje dresova, zastave, pesma i osećaj da cela Evropa nekoliko dana živi za košarku.
Naravno, ove godine će verovatno najveći broj navijača imati grčki klubovi, Panatinaikos i Olimpijakos. Grci imaju posebnu strast prema košarci i nema dileme da će atmosfera biti spektakularna. Fenerbahče će takođe imati veliku podršku, dok Real Madrid tradicionalno dolazi sa nešto manjim brojem navijača, ali to u ovakvim utakmicama ne mora ništa da znači.
Jedna utakmica menja sve
Ono što Fajnal-for čini posebnim jeste činjenica da se igra samo jedna utakmica. U takvim okolnostima favorit praktično ne postoji. U jednoj večeri sve može da odluči nekoliko detalja – trenutna inspiracija igrača, jedna pogođena ili promašena lopta, sitna povreda, greška sudije ili jednostavno momenat sreće.
Zbog toga je plej-of, na neki način, mnogo realniji pokazatelj kvaliteta. Kada se igra na tri pobede, kroz više utakmica jasno se vidi koja ekipa ima bolji sistem, veću širinu i stabilnost. Uz to, prednost domaćeg terena u Evroligi danas ima ogromnu vrednost i predstavlja nagradu za ono što je urađeno tokom regularnog dela sezone.
Fajnal-for je drugačiji. Tu emocija, trenutak i inspiracija često imaju jednaku težinu kao kvalitet.
Čelendž – pravilo koje kvari igru (i efekat o kojem se ne priča)
Ko je najbliži tituli?
Zato ove godine praktično nema izrazitog favorita. Real Madrid možda ima najveći potencijal kada uhvati pravi ritam, ali domaći teren i atmosfera mogli bi da donesu dodatnu energiju Panatinaikosu i Olimpijakosu. Sa druge strane, Fenerbahče deluje izuzetno stabilno i organizovano.
Olimpijakos je ostavio možda i najbolji utisak u plej-ofu. Način na koji su odigrali seriju, posebno poslednju utakmicu protiv Monaka, bio je impresivan. Igrali su sa ogromnim samopouzdanjem, ritmom i energijom. Ako uspeju da prenesu takvu igru i na Fajnal-for, možda čak imaju i blagu prednost u odnosu na ostale.
Ipak, baš u tome je draž završnog turnira Evrolige. Koliko god analizirali, računali i tražili favorita – jedna utakmica često promeni sve. Zato je Fajnal-for toliko poseban.