Od dolaska Radosava Raće Petrovića na mesto sportskog direktora, u Partizanu je mogla da se primeti jedna zanimljiva promena. Za razliku od većine ljudi koji obavljaju tu funkciju, Petrović nije svoje mesto pronašao u loži ili na tribinama. Na sve tri zvanične utakmice ove sezone bio je rame uz rame sa Sašom Ilićem i članovima stručnog štaba.

Raća Petrović sve vreme uz Sašu

Prvo na Ubu protiv Zemuna, zatim u Humskoj protiv UNA Štrasena. U nedelju veče na istoj poziciji smo ga videli i u Šapcu, gde su crno-beli savladali Mačvu sa 3:1 u drugom kolu Superlige Srbije.

U poslednja dva susreta pojavio se u elegantnom odelu. Baš onako u ulozi kakva priliči sportskom direktoru, ali je ostao uz ekipu, tik uz aut-liniju, želeći da bude deo svakog trenutka utakmice.

Takva praksa nije česta u Humskoj. Stariji navijači pamte da je Nenad Bjeković često bio veoma blizak stručnom štabu tokom utakmica, dok je jedan od upečatljivijih primera iz novije istorije viđen u novembru 2011. godine.

Tada je sportski direktor Mladen Krstajić sedeo na klupi zajedno sa Aleksandrom Stanojevićem tokom večitog derbija na stadionu „Rajko Mitić“, u kojem je Partizan slavio sa 2:0.

Demba Sek potrčao Raći u zagrljaj

Ipak, ono što se dogodilo u Šapcu možda najbolje objašnjava zbog čega Petrović ne želi da bude udaljen od ekipe.

Posle pogotka kojim je doneo pobedu Partizanu, Demba Sek nije potrčao ka tribinama niti je slavlje podelio samo sa saigračima. Njegov prvi instinkt bio je da otrči pravo ka klupi i skoči u zagrljaj upravo Radosavu Petroviću.

Bio je to detalj koji možda nije dobio veliku pažnju u televizijskom prenosu, ali nije promakao onima koji su pažljivo pratili utakmicu.

U Humskoj se već neko vreme može čuti da fudbalerima veoma prija prisustvo nekadašnjeg reprezentativca Srbije. Petrović je praktično do juče bio igrač, prošao je svlačionice najvećih evropskih klubova i vrlo dobro razume način na koji fudbaleri razmišljaju. Zbog toga sa njima lako uspostavlja odnos, ali istovremeno autoritet gradi prirodno, bez distance koja često postoji između igrača i ljudi iz uprave.

Njegovo mesto na klupi nije pitanje protokola, već želje da bude potpuno uključen u svakodnevni život ekipe. Na taj način komunikacija između sportskog sektora i stručnog štaba postaje neposredna, problemi se rešavaju brže, a igrači u svakom trenutku osećaju da iza sebe imaju čoveka koji razume njihove potrebe.

Zagrljaj Dembe Seka u Šapcu možda je trajao svega nekoliko sekundi, ali je dovoljno jasno pokazao ono o čemu se u Partizanu već govori – Raća Petrović nije samo sportski direktor. Za mnoge u svlačionici postao je važan oslonac, a upravo takve sitnice često prave razliku u stvaranju pobedničke atmosfere.

Posle remija sa Zemunom (2:2), ubedljive pobede nad UNA Štrasenom (4:0) i trijumfa protiv Mačve (3:1), Partizan polako gradi novu energiju. Jedan od simbola te promene, možda neočekivano, jeste upravo čovek u odelu koji umesto iz lože utakmice posmatra sa klupe, zajedno sa svojim timom.