Budimo u kontaktu

SRBIJA KOŠARKA

Redži Frimen za Maxbet sport: Zašto nisam ostao u Zvezdi? Zbog nenormalnog trenera!

Bojan Brezovac

Objavljeno

,

Redži Frimen u dresu Zvezde (Foto: Starsport)

Ako ste ljubitelj košarke u Srbiji, verovatno ste barem jednom ušli u raspravu oko toga ko je najbolji stranac koji je igrao na domaćim parketima. Obično možemo da čujemo imena poput Markus Vilijams, Lester Bo Mekejleb, Terens Kinsi… I tačno je, svi oni su ostavili dubok trag u Partizanu i Crvenoj zvezdu, ali se onda uvek nađe neko u društvu ko se seti Redžija Frimena. Legendarnog igrača FMP Železnika, koji je najveći deo karijere proveo u Srbiji, gde je stekao mnogo prijatelja i s pravom se pominje kao jedan od Amerikanaca koji su obeležili prve godine Jadranske lige.


BELORUSIJA: Kladionica MaxBet nudi kvotu 1,90 na pobedu Dinamo Minska protiv Smoleviča. Meč je zakazan za četvrtak u 17 časova.


Rođeni Njujorčanin je bio prototip igrača iz ovog grada. Prepun samopouzdanja, sjajna kontrola lopte, spreman da ostavi srce na terenu i “izmisli” poene. Ovakav košarkaš je stigao u Beograd, tačnije u Železnik 2002. godine kada je obukao dres FMP-a i odmah oduševio sve ljubitelje košarke u regionu.

Bili su to počeci Jadranske lige, a Redži je bez ikakve dileme bio među najboljim igračima lige. U Srbiji igrao za čak četiri kluba, a ukupno je proveo pet godina igrajući za FMP u kojem je ostavio najdublji trag, a kratke epizode je imao u Crvenoj zvezdi, Vojvodini i Metalcu u kojem je završio karijeru 2009. godine.

Odlučili smo da pozovemo kultnog igrača koji je rado prihvatio da razgovara za MaxBet sport. Počeli smo uz podzdrav i ono uobičajeno “Kako ste?”

Redži Frimen tokom razgovor za MaxBet sport

Odlično! Drago mi je da me u Srbiji nisu zaboravili, ipak je to zemlja koju mnogo volim i koju nikada neću da zaboravim. Proveo sam toliko lepih trenutaka tamo, jedno vreme mi je bila i druga kuća – počeo je Frimen razgovor za naš portal.

Još uvek pratite dešavanja u našoj zemlji?

Drugo pitanje i već me hvataju emocije. Naravno, mislim na mog velikog prijatelja Grua. Pogodilo me je kada sam saznao da je poginuo. Bio mi je pravi drug, čuli smo se redovno. Sjajan momak koji nije zaslužio tako da završi. Znam da su ga mnogi voleli u Beogradu, bio je legenda. Baš sam skoro razmišljao o činjenici da su mi dva najbolja prijatelja iz Srbije tragično nastradala. Prvo Ksenija Pajčin, a sada i Gru. O Gru sam već sve rekao, a i Ksenija je bila sjajna devojka. Šarmanta, prelepa i onda joj se ono dogodilo… Nije zaslužila. Morao sam njih dvoje da pomenem jer mislim da su bili dobri ljudi i nikada ih neću zaboraviti.

Najduže ste igrali u Srbiji. Kako se to dogodilo?

– Karijeru sam počeo krajem devedesetih. Ušao sam u profesionalne vode i već na samom startu sam dosta proputovao. Beograd mi nije prva evropska destinacija, bio sam kratko i u Zagrebu, ali kada sam stigao u Srbiju osetio sam atmosferu koja mi je najviše prijala, kao čoveku. Odmah sam se osetio prihvaćeno, ljudi su bili opušteni, hteli su da se zabavljaju i to mi se svidelo. Košarka je takođe bila dobra, sredina u kojoj mogu da ostvari značajne stvari u karijeri. Kada se podvuče crta, mislim da sam u tome i uspeo.

Najviše ste se zadržali u FMP-u, čega se sećate iz tog perioda?

– Baš skoro sam video kako je zvaničan nalog lige postavio fotografiju proslave titule iz 2004. godine. Imali smo strašan tim, bili smo najbolji u regionu, ta sezona mi je ostala urezana u pamćenju. Imali smo odličnu ekipu koja je znala kako da se bori na terenu i kako da pobeđuje. I ja sam dobro igrao, uklopio sam se bio u sistem. Nisam hteo ništa da forsiram kada sam bio u tom klubu. Igrao sam tako da pomognem timu i to je dovelo i do nekih mojih dobrih partija koje se pamte.

Frimen u dresu FMP-a na meču protiv Zvezde (Foto: Starsport)

Da li vam je to najdraža uspomena iz Srbije?

– Ta titula 2004. godine i naravno činjenica da mi je FMP povukao dres sa brojem pet. To je stvarno sjajan gest i drago mi je zbog toga. Sećam se da su me obavestili da mi povlače dres, a još uvek su mi dugovali neke plate, ali dobro. Takav je život košarkaša… Sećam se samo lepih stvari, a u FMP-u mi je bilo lepo i uvek ću biti zahvalan ljudima u klubu.

Zbog čega se duže niste zadržali u Crvenoj zvezdi posle prve sjajne sezone u FMP Železniku?

– Nije to nikakva nepoznanica, otišao sam jer se nisam slagao sa trenerom, a kada kažem nisam se slagao, tačnije je da se nisam podnosio s njim. Zmago Sagadin je jedan od najgorih trenera s kojim sam radio. Čovek koji je u stanju da vodi trening tako što konstantno viče, vređa, pljuje, potpuno nenormalno za mene. Nisam samo ja imao problem, niko u timu ga nije voleo. Došao sam u Zvezdu kao odrastao muškarac, spreman da igra košarku, a ne da stoji i sluša kako ga neko vređa konstantno, hajde da sam neki klinac pa da razumem to ponašanje. Samo sam odlučio da takav odnos ne želim da trpim, spakovao se i otišao.

Kakav ste imali odnos sa trenerom Vladom Đurovićem u FMP-u?

– Potpuno drugačiji. Trener Đurović je potpuno drugačiji tip. Znao je on da bude vrlo strog i zahtevan, ali se odnosio prema vama kao prema čoveku i to je glavna razlika. Sa njim sam imao odličan odnos i smatram ga za izuzetnog stručnjaka. Upoznao sam ga još dok sam bio u Francuskoj, to je bilo pre mog dolaska u Srbiju. Ostvarili smo tamo prvi kontakt, pa mi je bilo lakše kada sam došao u Beograd. Odmah sam znao šta očekuje od mene, uvek je govorio istinu i nikada nije bio zlonameran, zato smo imali dobru saradnju.

Posle Srbije ste promenili dosta država, da li je neka ostala u posebnom pamćenju?

– Takva mi je bila karijera, puno putovanja i promena. Bilo je lepih iskustava, Italija i Francuska su lepe zemlje, ali nekako su mi previše turističke. Litvanija i Kaunas mi se na primer dosta svideo i Žalgiris kao klub. Na kraju mi je Srbija nekako najviše ležala, zato sam se i vratio 2009. godine da u Srbiji završim karijeru.

Šta vam najviše nedostaje iz Srbije?

Ljudi, druženje. Sedenje po kafićima u Strahinjića Bana. Koliko sam samo vremena proveo tamo. Beograd je sjajan, podseća me na Njujork pošto nikada ne spava, uvek se nešto dešava. Naravno nedostaju mi moje devojke, a imao sam ih mnogo, ha ha ha – završava Redži razgovor za MaxBet sport.

PROČITAJTE JOŠ

Leri O’Benon za Maxbet sport: Trebalo je da ostanem u Zvezdi tri godine, ali…

GDE SU, ŠTA RADE? Stigao slučajno u Partizan i odmah ušao u legendu!

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.