Zavrtelo se, pa neće da stane. Samo se postavlja pitanje – ko je sledeći. Odigrano je pet kola u prvenstvu Prve lige Srbije, a već je smenjeno šest trenera!
Poslednji u nizu je Blažo Bulatović, koji je u junu promovisan u novog šefa stručnog štaba Slobode, ali se sa Užičanima rastao brže nego što je moglo da se pretpostavi. Kada je dolazio na stadion kraj Đetinje, očekivalo se da bi ovaj mladi stručnjak mogao da bude dugoročno rešenje na mestu šefa struke. Ipak, stvarnost i realnost su (ponovo) demantovali očekivanja.
Blažo, inače sin Branka Bulatovića, čuvenog generalnog sekretara nekadašnjeg Fudbalskog saveza SCG, samo je jedan u nizu pre vremena potrošenih trenera u srpskim klubovima, bez obzira o kom rangu pričamo. Ovde je u centru pažnje Prva liga Srbije, u kojoj su smene trenera postale kao „epidemija“ i kada uzmu maha, teško ih je i ispratiti, a kamoli zaustaviti.
PRETHODNE SMENE
Pre Bulatovića trenersku palicu predali su Miloš Obradović (Jedinstvo Ub), Veroljub Dukanac (Kolubara), Nemanja Krtolica (Mladost Gat), Vladica Petrović (Metalac) i Darko Tešović (Radnički SM). Mnogi već postavljaju pitanje – ko je sledeći?
Pitamo se – do koga je i šta je razlog? Da li je sve i uvek samo do trenera ili je čelnicima klubova samo lakše da promene jednog čoveka, nego veći broj igrača? Verovatno je istina „negde između“, kao i krivica koja bi mogla da se raspodeli na više strana.
Nije lako trenerima, mada treba biti iskren i reći da i oni, prilikom sklapanja dogovora i potpisivanja ugovora, pristaju na sve i svašta. Pojedinci maltene pristanu da se i ne mešaju preterano u svoj posao, pa im treninge vode neki drugi ljudi (treneri), a timove sastavljaju menadžeri, agenti, pa i predsednici istih tih klubova. Oni samo klimaju glavom i tokom utakmice glume da vode tim i diriguju igrom. Uglavnom se radi o lošoj glumi, ali da ne cepidlačimo.
TOKSIČNOST U SRPSKOM FUDBALU
Da se razumemo, ovde ne ciljamo na pomenute trenere, nego pokušavamo da raščivijamo ono što doprinosi toksičnosti u srpskom fudbalu. Naravno, verujemo da treneri u saradnji sa svojim poslodavcima učestvuju u sastavljanju timova, jer je i prirodno i poželjno da se dovode igrači u skladu sa mogućnostima klubova. Često se greši u procenama i odlukama, a još češće finansije ne dozvojavaju da se anažuju neki igrači za koje se smatra da bi doneli kvalitet više. Tu je i uvek aktuelna priča o licencama za rad u klubovima, naročito onih iz najboljih rangova, ali da ne ulazimo sada dublje u tu tematiku. To je posebna priča.
„Jedan se otegao, drugi se protegao“, kaže naš narod, tako da se trenerska vrteška nastavlja. Neki od pomenutih stručnjaka već ima novi posao (Obradović preuzeo Metalac posle odlaska Petrovića), a verujemo da će i ostali u dogledno vreme pronaći nove angažmane. Jer, nepisano je pravilo da kada dolaze u neku novu sredinu, treneri obično ne raspakuju svoje kofere, svesni da već „sutra“ mogu da budu bivši.
Da li bi srpski klubovi, ovde konkretno mislimo na prvoligaše, trebalo da imaju više strpljenja i poverenja u svoje trenere? Šta jedan trener može da uradi za tako kratko vreme, a naročito ako na raspolaganju ima tim skromnih mogućnosti? Da li će nekada odgovornost da snose čelni ljudi klubova, oni koji dovode iste te trenere? Pitanja se nadovezuju, a verovatno ćemo, kao i obično, ostati uskraćeni odgovora.
Promene su poželjne i potrebne! Da, govorimo o sistemu, a ne samo o pojedincima, trenerima i rukovodiocima. Našem fudbalu definitivno trebaju bolji sistem i organizacija.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.