U Partizanu su saopštenja nekada bila deo folklora srpskog fudbala, ali gotovo isključivo u odnosu sa najvećim rivalom. Crno-beli i Crvena zvezda godinama su kroz saopštenja vodili svoje bitke, razmenjivali poruke i gradili dodatnu tenziju van terena. To jeste bilo uobičajeno, čak i očekivano u domaćem fudbalu, deo rivalstva koje traje decenijama. Ono što se danas dešava izlazi iz okvira uobičajene prakse.
Saopštenja unutar kluba
U poslednjim danima Partizan je postao svedok nečega što se retko viđa u ovakvom obliku u velikim klubovima – javnih saopštenja unutar sopstvene uprave. Najpre se oglasio Predrag Mijatović, a zatim je usledio odgovor ostatka Upravnog odbora, predvođen Rasimom Ljajićem, Dankom Lazovićem i Milkom Forcan.
Umesto jedinstvene poruke iz kluba, javnost je dobila dve različite strane, dva pogleda i dve različite slike Partizana u javnosti. Takva situacija nije samo neuobičajena, već ostavlja utisak nestabilnosti u komunikaciji unutar kluba koji nosi tradiciju i očekivanja kakva ima Partizan.
Uređeni klubovi nesuglasice rešavaju iza zatvorenih vrata. Razlike u mišljenju su normalne, ali način na koji se one komuniciraju često govori više od samog problema i pokazuje nivo stabilnosti unutar sistema.
Kada komunikacija iz upravnih struktura pređe u javni prostor, to često ukazuje da interni mehanizmi rešavanja nesuglasica nisu dali rezultat. U slučaju Partizana, saopštenja su postala način komunikacije ne prema rivalima, već unutar samog sistema, što dodatno produbljuje utisak o podelama.
Između tradicije i presedana
Ovakav način obraćanja ne govori samo o konkretnom neslaganju. On ukazuje na dublji problem, a to je nedostatak jedinstva i poverenja. Jer kad klub javno polemiše sam sa sobom, teško je očekivati da će na terenu delovati kao celina, bez obzira na kvalitet igrača.
Saopštenja između Partizana i Crvene zvezde bila su deo tradicije i rivalstva koje traje godinama. Dok su saopštenja između ljudi iz istog kluba presedan i nešto što se retko viđa na ovom nivou. I upravo zato ova situacija deluje neobično i atipično za standarde kluba takvog renomea.
Važno je naglasiti da se ovde ne dovodi u pitanje veličina i značaj FK Partizan kao institucije, već način na koji se određene situacije komuniciraju u javnosti.
Ostaje pitanje da li je ovo samo trenutna faza ili novi način funkcionisanja. Jer ukoliko saopštenja postanu svakodnevica, a nesuglasice pravilo, onda Partizan neće imati problem samo sa rezultatima i plasmanom.
Otvara se pitanje dugoročnog identiteta i stabilnosti kluba, što je mnogo ozbiljnije od jedne loše sezone i nešto što može da ostavi trajne posledice.