Budimo u kontaktu

SRBIJA FUDBAL

Sećanje: Nikol Mišić, dama iz senke

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Nikol Mišić, Žak Žorž i autor teksta (Foto: Privatna arhiva)

U četvrtak je na zemunskom groblju sahranjena gospođa Nikol Mišić. Na put bez povratka ispratili su je prijatelji iz Fudbalskog saveza Srbije u kojem je provela radni vek. Radila je, zajedno sa Dušaom Maravićem, u međunarodnom odeljenju nekadašnjeg FSJ. Godinama sam svraćao u njihovu kancelariju i često bio svedok komunikacije na desetak jezika kojima su se njih dvoje služili. Duda Maravić je, kao bivši fudbaler, reprezentativac, olimpijski šampion iz Rima 1960. nekako prirodno pripadao fudbalskoj porodici. Gospođa Nikol Mišić nije mnogo znala  o fudbalu kao igri, ali je kao vrsni profesionalac bila mnogo više od administrativca koji je u ime Saveza obavljao međunarodu prepisku.

Često je bila u vođstvu puta, u ulozi koja je bila mnogo više od prevodioca. Sećam se da mi je često pričala o nezaboravnom boravku u Čileu na juniorskom Mundijalu 1987. i putu do zlata. Bio sam svedok kada je tokom boravka u Singapuru na jedom turniru na kojem je igrala amaterska reprezentacija Jugoslavije, uveče u lobiju hotela zala da sedne za klavir i podigne atmosferu. Bila je gospođa  u pravom smisu te reči. Poliglota, obrazovana, komunikativna, duhovita…

Godinama je bila „dama u senci“ u Fudbalskom savezu Jugoslavije, ali predsednici i generalni sekretari sa kojima je radila znali su da u njoj imaju pouzdanog, odgovornog i sposobnog saradnika. Ugled Saveza održavao se i kroz međuardnu korespondenciju u kojoj je ona bila super-pedantna. Bila je od od one vrste ljudi koja retko upotrebljava zamenicu u prvom licu jednine, ali istovremeno i jedan od onih radnika na kojima počiva neka organizacija.

Ponekad sam, posle njenog penzionisanja, svraćao do njenog stana preko puta Doma zdravlja na Novom Beogradu. Pričali smo na razne teme, sećali se putovanja na kojima smo zajedno bili, ja sam se prisetio i brojnih eksluzivnih informacija koje sam dobijao od nje, naravno u najvećem poverenju. Dešavalo se da se zadesim u njenoj kancelariji kad se uključio teleks sa nekom zanimljivom vešću ili zazvonio telefon a ja čuo nešto poverljivo…

Fudbalski savez Jugoslavije imao je sreće da je imao Nikol Mišić. Damu u senci. Možda je ljudi iz sadašnjeg Fudbalskog saveza Srbije nisu poznavali, ili je nisu zatekli u prostorijama u kojima je ona godinama radila, ali to nije razlog za izostanak čitulje-ako sam dobro video-u ime Saveza kome je toliko dala. Privatnu čitulju potpisali su oni koji su je poznavali i – voleli.

Fotografija koja ide uz ovaj tekst nastala je 15.oktobra 1986. u Subotici, tokom juniorskog prvenstva Evrope na kojem je naša reprezentacija izborila pravo učešća na Mundijalu u Čileu naredne godine. Dobio sam ekskluzivni intervju sa Žakom Žoržom, tadašnjim predsednikom UEFA, a gospođa Nikol Mišić je pomogla da moj školski francuski posluži za lep intervju.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.