Pod svetlošću reflektora na Mundijalu se nalaze popularni „Vikinzi“. Već su ostvarili uspeh i pokazali da su zasluženo u završnici među osam najboljih reprezentacija.

Nema tu velike filozofije. Sistem, kontinuitet i strpljenje donose rezultat. Norveška je najbolji primer kako se uz dobar plan, kvalitetan stručni rad i jasnu viziju može napraviti ogroman iskorak, čak i bez budžeta kakvim raspolažu najveće evropske sile.

Njihovi klubovi godinama napreduju. Bodo/Glimt je pokazao da i sa znatno manjim finansijskim mogućnostima može da se ravnopravno nosi sa evropskim velikanima. Takvi uspesi nisu slučajnost, već rezultat dugoročnog rada i jasne strategije. Norvežani su na vreme prepoznali talenat igrača poput Erlinga Halanda, Martina Odegarda, Patrika Berga i drugih reprezentativaca. Oko njih su gradili tim, nisu odustajali posle neuspeha i iz svakog poraza izvlačili pouke.

IZGUBILI OD SRBIJE

Pre manje od četiri godine Srbija je u Oslu pobedila Norvešku sa (2:0) u Ligi nacija, golovima Dušana Vlahovića i Aleksandra Mitrovića, pod vođstvom selektora Dragana Stojkovića. Tada je delovalo da su naši napravili važan korak napred, dok su popularni „Vikinzi“ ostali u drugom rangu Lige nacija.

Međutim, ono što je usledilo napravilo je ogromnu razliku. Norveška je nastavila da gradi tim, podizala samopouzdanje, usavršavala sistem igre i iz kvalifikacija u kvalifikacije izgledala sve bolje. Danas je među najboljim reprezentacijama i ravnopravno se bori sa najvećima. A gde je Srbija?

Belgija razbila američki san: Trampova priča oko Baloguna ostala bez srećnog kraja

PALI KAO KULA OD KARATA

Previše je otvorenih pitanja, a premalo odgovora. Najveći problem nije kvalitet igrača, već odnos prema reprezentaciji. Tokom junskog okupljanja pojedini fudbaleri nisu bili na raspolaganju, uz različita obrazloženja, pa je selektor ponovo morao da improvizuje. I sve se srušilo kao kula od karata posle dva ubedljiva poraza od dva učesnika svetske smotre. Zelenortskih ostrva (0:3) i Meksika (1:5).

Kada reprezentacija ne može da računa na najbolje igrače u svakom terminu, teško je graditi automatizme, kontinuitet i pobednički mentalitet. Septembar je već pred vratima, a i dalje nije potpuno jasno na koji kadar će Srbija moći da računa. Norveška je pre nekoliko godina gledala Srbiji u leđa. Danas je situacija potpuno drugačija. Razlika nije nastala preko noći, već kroz godine planskog rada, discipline i jasnog odnosa prema nacionalnom timu.

Srbija od Norveške ima mnogo toga da nauči. Ne samo kada je reč o razvoju igrača i sistemu rada, već pre svega o odgovornosti prema reprezentativnom dresu. Bez promene mentaliteta i većeg zajedništva, biće teško očekivati da se Orlovi u kontinuitetu vraćaju među evropsku i svetsku elitu.