Dok javnost Luku Jovića uglavnom posmatra kroz golove, transfere i utakmice, iza reflektora postoji sasvim drugačija priča – ona o porodici, selidbama, pritisku koji nosi vrhunski fudbal i svakodnevnom životu daleko od Srbije.
U velikom intervjuu koji je nastao u saradnji portala MaxBet Sport i Sportala Sofija Milošević otvoreno govori o tome kako danas izgleda njihov život u Atini, kako su sinovi prihvatili novu sredinu, koliko je Luka emotivno proživljavao najteže trenutke u karijeri, ali i zašto smatra da javnost u Srbiji nikada nije upoznala njegovu pravu stranu.
„U Grčkoj smo prvi put osetili koliko nas ljudi iskreno vole“
Posle Madrida i Milana, porodica Jović danas je svoj mir pronašla u Atini. Iako su iza sebe ostavili velike evropske gradove, Sofija priznaje da ih je upravo u Grčkoj dočekala toplina kakvu nije očekivala.
Kako ste se privikli na život u Atini?
– U Grčkoj se osećam voljeno. Jako nas vole tamo i obožavaju da čuju da smo iz Srbije. Jednom prilikom su mi suze krenule na oči. Ušla sam u jednu kafeteriju sa sinovima, a ispred nas je stajala starija gospođa. Pogledala nas je i pitala odakle smo. Rekla sam da smo iz Srbije, a dok sam birala koje čokoladice deca mogu da uzmu, ona se vratila sa punom kesom slatkiša i rekla: „Mi mnogo volimo Srbiju i mnogo nam je drago da ste ovde.“ Nije znala ni ko je Luka, ni ko sam ja, ali me je taj gest zaista dirnuo. Prvi put sam imala osećaj da smo negde zaista poželjni.
Nova adresa značila je i novu prilagođavanje za njihove sinove, zbog čega su i Luka i Sofija imali određenu dozu strepnje.
Koliko je deci bilo teško da prihvate još jednu veliku selidbu?
– I Luka i ja smo veoma osetljivi kada su deca u pitanju i uvek razmišljamo kako će oni nešto prihvatiti. Luka je čak imao tremu da Alekseju kaže da se selimo iz Milana. Ćutao je gotovo celo leto. Pošto je ranije postojala mogućnost da ode u Meksiko, Aleksej ga je jednog dana pitao: „Tata, je l’ na kraju ideš u Meksiko?“ Tada mu je rekao da se selimo u Grčku. Danas mu se toliko sviđa život u Atini da je rekao: „Tata, možeš li zauvek da igraš u Grčkoj?“ Toliko smo brinuli, a na kraju je sve ispalo odlično.
„Na stadionu sam možda i veći navijač od Luke“
Grčka je poznata po strastvenim navijačima, a upravo je atmosfera na stadionima ostavila snažan utisak na Sofiju.
Po čemu se navijačka atmosfera u Grčkoj razlikuje od svega što ste ranije doživeli?
– Oni su ludi za fudbalom, usudila bih se da kažem kao i mi. Atmosfera je zaista posebna i odlazak na stadion je poseban doživljaj. Gde god da smo išli, Luku su zaustavljali, tražili autograme i fotografije. Baš su pasionirani navijači. A kada je reč o mom navijanju, ja sam još gora. (smeh) Sve shvatam veoma lično, posebno kada je njegova karijera u pitanju. Ono što se njemu dešava, doživljavam kao da se događa meni. Nisam veliki poznavalac fudbala, ali svi oko mene pričaju koliko je Luka izvanredan igrač i zato bih volela da pokaže pun potencijal. Želim da ceo svet vidi ko je on zapravo.
Kako je Aleksandra Lekler postala centralna figura Formule 1?
„Volela bih da ljudi u Srbiji upoznaju pravog Luku Jovića“
Lukina karijera od samog početka bila je pod lupom javnosti. Veliki transferi, očekivanja i kritike često su bili glasniji od onoga što se dešavalo na terenu, a Sofija smatra da je upravo zbog toga u javnosti stvorena potpuno pogrešna slika o njemu.
Često ste bili uz Luku u periodima kada je trpeo velike kritike. Kako ste vi doživljavali sve što se tada pisalo i govorilo o njemu?
– Mislim da je na početku karijere Luka nepravedno bio šikaniran, i od strane medija i od strane ljudi. Tada je stvorena potpuno pogrešna slika o njemu. Luka je stvarno – i ne govorim to zato što je moj partner, rekla bih isto i da nije – najbolji čovek kojeg poznajem. On nije tipičan sportista. To je dečko iz kraja koji se i danas druži sa prijateljima iz detinjstva, sedi u kafiću u svom kraju, skroman je i ništa što mu se dogodilo u životu nije ga promenilo nabolje ili nagore, već ga je samo učinilo još boljim čovekom. Zato bih volela da ga svi vide onim očima kojima ga gledamo deca i ja.
Kaže da se danas mnogo manje obaziru na komentare nego ranije, ali priznaje da postoje situacije koje se dugo pamte.
Da li je bilo trenutaka kada je kritikama odgovorio na najbolji mogući način – na terenu?
– Ne pratim toliko medije, osim onoga što mi pošalju naši ljudi koji žive u Grčkoj i govore grčki. Sećam se da je jedan sportski novinar, posle utakmice u kojoj Luka nije dao gol, napisao: „Mene nisi prevario, znam da nisi toliko dobar igrač.“ Posle toga je Luka odigrao utakmicu u kojoj je postigao četiri gola, a cela Grčka je pravila mimove na račun tog novinara. Eto, tako se on bori sa kritikama.
„Nikada se nisam mešala u njegovu karijeru“
Kad god bi Luka promenio klub, deo javnosti gotovo po pravilu pokušavao je da pronađe odgovor u njihovom privatnom životu. Sofija kaže da joj je to oduvek bilo neobično.
Koliko vam je smetalo kada su ljudi govorili da utičete na njegove odluke?
– Uvek, kada bi se vodila polemika o klubovima u kojima Luka igra, ljudi su voleli da naglašavaju kako sam ja žena koja utiče na njegove odluke. Mislim da se od lepih žena često prave neke veštice ili mitska bića, pa ljudi odmah zamišljaju šta se dešava iza zatvorenih vrata. Volela bih da kažem da se nikada nisam mešala u njegovu karijeru. To su ozbiljne životne odluke i ne želim da utičem na njih. Jednog dana, kada završi karijeru, važno mi je da može da kaže da je sve odluke donosio sam. Ja sam tu isključivo da ga podržavam. Svaki novi klub meni je samo saopštio.
Milano je bio možda i najteži period
Iako mnogi pamte njegove golove protiv Intera, iza njih se krio period koji porodici nije ostao u lepom sećanju.
Koliko je period u Milanu bio težak za Luku?
– Kada je stigao u Milan, dobio je dres sa brojem devet i trebalo je da bude standardni napadač. Međutim, poslednjeg dana prelaznog roka klub je doveo još jednog špica i Luka je pao u drugi plan. Gotovo cele godine nije igrao, zatim je imao operaciju i to mu je bila najteža sezona. Kasnije je došao novi trener, prvo ga sklonio sa strane, a onda mu pružio šansu koju je Luka oberučke prihvatio. Posle ona dva gola protiv Intera baš sam se isplakala.
Na sličan način danas gleda i na period proveden u Real Madridu.
Da li mislite da je u Real otišao prerano?
– On često kaže da je možda otišao i previše mlad. Nije bilo lako doći u najveći klub u Evropi i deliti svlačionicu sa fudbalskim legendama. Ali to je bio njegov životni put i danas se ne osvrćemo na to. Fokusirana sam na sadašnjost i veoma sam ponosna na ono što je pokazao u Grčkoj. Verujem da njegova najbolja sezona tek dolazi i da je sada na pravom putu da svetu pokaže koliko zaista vredi.
„Porodica je ono što ga uvek vraća u ravnotežu“
Iako je profesionalni sport pun pritiska, Sofija kaže da Luka sve ono što se događa na terenu pokušava da ostavi iza sebe čim dođe kući. Ipak, priznaje da je bilo trenutaka kada nije uspevao da sakrije emocije.
Da li ga je nekada bilo teško gledati posle velikih razočaranja?
– Bilo je trenutaka kada mu je zaista bilo teško. Sećam se utakmice protiv Španije, kada je promašio veliku priliku. Tada je čak i zaplakao, što me je iznenadilo. Ali reprezentacija je za njega nešto potpuno drugačije. Utakmice u dresu Srbije doživljava mnogo emotivnije nego bilo koje druge. Ipak, generalno sve ostavlja u svlačionici. Kada dođe kući i vidi decu, odmah se promeni. Nikada na nas ne prenosi lošu energiju.
Na pitanje kako bi ga opisala van fudbalskog terena, nije mnogo razmišljala.
Kako izgleda Luka kada nema utakmica, treninga i pritiska?
– Najdivnija je osoba koju poznajem. Ima fenomenalan smisao za humor, iako ljudi možda ne bi rekli da je tako. Veliki je šaljivdžija i svakog dana me nasmeje. Ono što kod njega najviše volim jeste to što u situacijama kada meni dođe da plačem, on uspe da kaže ili uradi nešto toliko smešno da potpuno promeni atmosferu. Iskreno, veoma sam srećna što je baš on otac moje dece.
„Najvažnije mi je da sinovi izrastu u dobre ljude“
Koliko god da je fudbal važan deo njihovog života, Sofija kaže da su vrednosti koje pokušavaju da prenesu deci mnogo važnije od toga čime će se jednog dana baviti.
Šta vam je najvažnije kada je u pitanju vaspitanje sinova?
– Pošto imam dvojicu sinova, veoma mi je važno kako će se jednog dana odnositi prema ženama i drugim ljudima. Želim da budu nežni, samostalni i radoznali. Mislim da je radoznalost jedna od najvažnijih osobina i zato ih puštam da istražuju i da razvijaju svoj karakter. Važno mi je da budu hrabri, da nauče da donose svoje odluke, ali pre svega da izrastu u vaspitane i dobre ljude.
Posebno emotivno govori i o Davidu, Lukinom sinu iz prethodne veze, za kog kaže da je od prvog dana postao ravnopravan član njihove porodice.
Koliko vam je bilo važno da David oseti da pripada porodici?
– Kod nas se to nikada nije dovodilo u pitanje. Mi smo veoma porodični ljudi i David je od prvog dana prihvaćen kao naše dete. Moju mamu zove baka, mog brata ujka. To nam je potpuno prirodno. Deca se mnogo vole i baš su vezani jedni za druge. To nam je svima najveća sreća.
„Čini mi se da će Aleksej ipak krenuti tatinim stopama“
Iako ne želi da deci nameće bilo kakav životni put, već sada primećuje da stariji sin pokazuje posebnu ljubav prema fudbalu.
Da li već sada naslućujete da će neko od sinova krenuti Lukinim stopama?
– Volela bih da se obojica bave sportom, bez obzira na to da li će jednog dana postati profesionalci. Sport uči disciplini, radu i timskom duhu. Po svemu što danas vidimo, rekla bih da će Aleksej igrati fudbal. Ima tek pet godina, ali je potpuno opsednut njime. Toliko prati utakmice da često pre svih zna ko je asistirao za gol koji je Luka postigao.
Kada treba da izdvoji najsrećnije trenutke koje je doživela sa Lukom, odgovor dolazi bez razmišljanja.
Koji su vam najlepši zajednički trenuci?
– Rođenje naše dece. Luka se često šali i kaže da bi u kući uvek trebalo da imamo jedno dete od četiri godine.
Od Kim do Aleksandre: Ko su žene koje vladaju padokom Formule 1 u Monaku?
„Za njega želim ceo svet“
Koliko god da je tokom karijere prošao kroz uspone i padove, Sofija ni danas nema dilemu kada je reč o Lukinim mogućnostima.
Da li mislite da je pokazao sve što može?
– Ja uvek kažem, i mislim da nisam lažno skromna, da bi on trebalo da igra u najboljim klubovima na svetu. Ali karijera sportiste je vrlo specifična i nije sve onako kako ljudi sa strane zamišljaju. Ni mi na svojim poslovima nismo najbolji svakog dana. Ja za njega želim ceo svet. Mislim da je za njega sve moguće, samo kada bi i on bio potpuno svestan svojih kvaliteta. Zaista verujem da mu je nebo granica.
„Reprezentacija mu znači više od svega“
Kada razgovor dođe do Srbije, emocije su, kaže, uvek najjače.
Koliko ga pogađaju rezultati reprezentacije?
– Za Srbiju igra srcem. Veoma se nervira kada izgubimo i to mu izuzetno teško pada. Odrastao je uz fudbal i reprezentacija mu znači mnogo više nego što ljudi možda misle. Emotivan je, iako to ne pokazuje često. Voli fudbal, voli da gleda utakmice i stalno ih prati.
„Moja odluka je bila da pratim njegovu karijeru“
Iako je godinama gradila uspešnu manekensku karijeru, dolaskom dece donela je odluku da porodični život stavi na prvo mesto.
Koliko vam je bilo teško da svoju karijeru prilagodite njegovoj?
– Kada smo se upoznali, i dalje sam radila u Njujorku. Onog trenutka kada sam zatrudnela i rodila Alekseja, doneli smo odluku da živimo zajedno i da ja pratim Luku kroz njegovu karijeru. U ovom trenutku njegova karijera jeste prioritet naše porodice, ali se trudim da, koliko god mogu, razvijam i svoje projekte. Nije lako uskladiti majčinstvo, partnerstvo, posao, treninge i sve ostalo, ali mislim da je važno da svaka žena ima nešto svoje. Moram da radim da bih bila srećna.
Danas, kada su u Atini, njihov život izgleda potpuno drugačije nego kada dođu u Beograd.
Kako izgleda vaša svakodnevica u Grčkoj?
– U Atini sam gotovo ceo dan posvećena deci. Odem na trening dok su oni u vrtiću, pročitam neku knjigu, ali uglavnom uživamo u našem porodičnom vremenu. Nemam tamo mnogo društva i iskreno, to mi prija. Kada dođemo u Beograd, onda želim da stignem sve – da radim, da se vidim sa prijateljima, da treniram, izađem… Taj balans mi odgovara.
Koliko je zaista široko vaše sportsko znanje? Malo ko će imati 15/15 (KVIZ)
„Ne želim da me ljudi doživljavaju samo kao ženu fudbalera“
Na kraju razgovora, Sofija se osvrnula i na etiketu koja je prati godinama.
Koliko vam smeta kada vas predstavljaju isključivo kao suprugu ili partnerku fudbalera?
– Ne volim da sebe posmatram, niti da me drugi posmatraju isključivo kao ženu fudbalera. Ne zato što mi to smeta kao takvo, već zato što sam 14 godina gradila svoju karijeru i izborila se za svoje ime. Uvek se trudim da radim nešto novo i da se borim za svoje mesto pod suncem. Naravno da sam Lukina partnerka i da sam ponosna na to, ali on ima svoju karijeru, ja imam svoju i mislim da je najbolje da tako i ostane.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram