Fudbalska reprezentacija Španije plasirala se u finale Svetskog prvenstva pobedom nad Francuskom (2:0), ali ono što se dogodilo u Dalasu daleko je zanimljivije od samog rezultata. Mnogi su očekivali da će „crvena furija“ do pobede doći zahvaljujući dugim napadima, ogromnom posedu lopte i prepoznatljivoj tiki-taki. Umesto toga, tim Luisa de la Fuentea slomio je Francuze upravo onim segmentom igre koji se najmanje vezuje za Španiju – agresivnošću bez lopte.
U najavi polufinala govorilo se o sudaru najubojitijeg napada i najbolje odbrane na turniru. Francuska je do meča sa Španijom imala čak 47 udaraca u okvir gola, najviše na jednom Mundijalu još od 1998. godine, uz ubedljivo najveći očekivani broj golova (xG) od 14,3.
Sa druge strane, Španija je na šest utakmica dozvolila rivalima svega sedam šuteva u okvir gola i primila samo jedan pogodak. Međutim, ono što je usledilo u Dalasu nadmašilo je i najoptimističnija očekivanja Španaca.
Gorka pilula za Francuze: Anatomija penala kojim ih je Španija načela
Ključ pobede nije bio posed lopte. Naprotiv.
Španija je utakmicu završila sa svega 50,9 odsto poseda, najmanje na jednoj utakmici Svetskog prvenstva još od 2002. godine. Dakle, nije pobedila zato što je sat vremena držala loptu u svom posedu. Pobedila je zato što Francuskoj gotovo nije dozvolila da igra.
Rodri i Fabijan Ruiz potpuno su zatvorili prostor između linija, upravo onaj u kojem Francuska najčešće pravi razliku. Vezista Mančester sitija dobio je čak 11 od 15 duela, dok je Ruiz osvojio sedam lopti, najviše među španskim fudbalerima.
Njihova dominacija najbolje se videla kroz učinak najvećih francuskih zvezda.
Majkl Olise i Kilijan Mbape u prvom poluvremenu nisu razmenili nijedan jedini pas. Najbolji asistent Mundijala izgubio je čak 20 lopti u prvih 70 minuta, više nego na bilo kojoj prethodnoj utakmici turnira, dok je Mbape prvi put šutirao tek u 67. minutu. Usman Dembele svoj prvi pokušaj ka golu imao je tek u sudijskoj nadoknadi.
Francuska je meč završila sa svega 0,3 očekivana gola (xG), što predstavlja njen najslabiji ofanzivni učinak na Svetskim prvenstvima otkad se vodi ova statistika.
Mbape posle poraza od Španije doveo u pitanje taktiku Francuske
Španija nije dominirala samo taktički, već i fizički.
Izvela je 22 starta naspram 14 francuskih, osvojila 55,9 odsto svih duela, dok su „trikolori“ ostali na svega 44,1 procenat uspešnosti, što im je najlošiji učinak na Mundijalima još od 1978. godine. Još upečatljiviji podatak stiže iz vazduha – Francuzi su dobili samo osam skok-duela, najmanje u poslednjih 40 godina.
Španci su tokom čitave utakmice uspevali da zadrže kompaktnost, posebno u centralnim zonama, zbog čega Francuska gotovo nijednom nije uspela da razvije svoju prepoznatljivu tranziciju. Dok su Mbape, Olise i Dembele delovali kao tri odvojena pojedinca, Španija je funkcionisala kao savršeno usklađen kolektiv.
Da pobeda nije bila zasnovana samo na borbi pokazao je i drugi pogodak. Akcija Danija Olma i Pedra Pora, završena preciznim udarcem desnog beka, podsetila je da Španija nije odustala od svoje prepoznatljive igre sa loptom, već joj je ovog puta dodala i novu dimenziju – intenzitet bez nje.
Možda je upravo zbog toga Francuska izgledala toliko nemoćno. Ne zato što je odigrala lošu utakmicu sama od sebe, već zato što joj Španija nije dozvolila da pokaže nijednu od svojih najvećih vrlina.
Ako je ovo bila poruka pred finale Svetskog prvenstva, teško da je mogla biti jasnija. Na osnovu onoga što je prikazala protiv najopasnijeg napada turnira, Španija trenutno deluje kao reprezentacija koju će biti najteže zaustaviti.