Kad se letos u Prijedoru pojavila grupa od sedam španskih fudbalera, mnogi su pomislili da je reč o prolaznom egzotičnom eksperimentu. Međutim, nekoliko meseci kasnije, „legija stranaca sa Pirineja“ postala je prepoznatljivo lice Rudara – tima koji je iznenadio čak i šampiona BiH.

Kako su Španci završili baš u Prijedoru?

Odgovor, kaže trener Perica Ognjenović, nije samo u tržištu, već i u ideji.

– Nismo mogli da budemo kompletni u julu, ali smo nastavili sa selekcijom tima. Budžet nam je bio ograničen, pa smo se okrenuli španskom tržištu, gde ima mnogo kvalitetnih igrača koji traže priliku. Birali smo pažljivo, dobijali preporuke i za sada ide po planu – objašnjava Ognjenović.

Sedmorica iz istog sveta

U Prijedor su stigli momci koji su igrali u nižim ligama Španije, Andori, pa čak i u inostranstvu. Za mnoge od njih ovo je prva avantura van Iberijskog poluostrva.

O neobičnom projektu iz Prijedora pisali su i španski mediji. List AS je Rudar nazvao „španskim mostom između Kastilje i Bosne“, ističući da je ključni čovek te veze Roberto Koral, fudbaler iz Valjadolida koji je zbog teške povrede ligamenta prerano završio sezonu – ali je ostao u klubu kao neformalni sportski direktor i pomogao da se oformi cela „španska kolonija“.

Kroz svoje kontakte i uz podršku trenera Perice Ognjenovića, Koral je u Prijedor doveo čak sedmoricu sunarodnika – Abela Paskuala, Fernana Fereiroaa, Andresa Mohedana, Alvara Ronkala, Horhea Bolivara, Đordana Gutijereza i Senena Kortegosu, nekadašnjeg fizioterapeuta španske olimpijske reprezentacije iz Barselone 1992.

– Trener želi da nametne španski način igre – posed, kombinatoriku i taktičku disciplinu. U Bosni se više radi na fizičkoj pripremi, ali taktički španska škola nema konkurenciju – rekao je nedavno Koral za AS.

Prema pisanju španskog lista, upravo su ti fudbaleri dali novi identitet Rudaru – od pet prvih golova u sezoni, četiri su delo Španaca – dok je napadač Andres Mohedano izdvojen kao najbolji strelac i čovek koji je „osetio da Premijer liga BiH ima veći kvalitet i strast nego što je očekivao“.

– Nisam zamišljao ovakav nivo. Liga je jača nego što izgleda spolja, a atmosfera je fantastična – ljudi ovde zaista žive fudbal – izjavio je Mohedano za španski AS.

Grad ih je, kažu u klubu, dočekao bez predrasuda.

– Momci su se brzo adaptirali. Došli su sa dosta optimizma, pravi su profesionalci i takmičari. Posvećeni su svakom treningu, a svesni su da im ovo može biti odskočna daska za dalje. Znam španski, ali nije mi ni potreban prevodilac – fudbalski jezik se razume svuda – kaže Perica Ognjenović uz osmeh.

Novi grad, poznata toplina

Za španske fudbalere, život u Prijedoru ima neočekivanu sličnost s onim kod kuće.

Mirniji ritam, ljudi koji vole da zastanu i popričaju, gostoprimstvo i, naravno, hrana.

– Grad je mali, ali su ljudi gostoljubivi. To im prija, imaju podršku navijača i lepo su se snašli. Kažu da im čak i lokalni specijaliteti prijaju – ističe Ognjenović.

Navodno su neki od njih već počeli da razumeju osnovne reči, dok na terenu komande idu „mešovito“ – pola na srpskom, pola na španskom, uz mnogo gestikulacije i osmeha.

Zajednički cilj

Uprkos ograničenom budžetu i kratkim pripremama, Rudar se nije predao. Tim iz Prijedora uspeo je da odoli favoritima, pa i da iznenadi šampiona.

– Bili smo blizu da pobedimo Željezničar, a remi protiv Zrinjskog u Mostaru je za mnoge iznenađenje sezone. Dva boda iz dva meča, to je veliki podvig za nas – dodaje trener.

Na proleće bi, veruje Ognjenović, sve moglo da izgleda još bolje:

– Kad budemo kompletni od prvog dana priprema, bićemo uigraniji i stabilniji. Momci su motivisani, nema odustajanja. Verujem da ćemo zajedno uspeti da obezbedimo opstanak – i to bi bio veliki uspeh za sve njih.

Fudbalski projekat s dušom

Na papiru, Rudar iz Prijedora je mali klub sa skromnim budžetom. Ali zahvaljujući Perici Ognjenoviću i njegovoj neobičnoj grupi Španaca, postao je tim o kome se priča i van granica BiH.

– Vidim koliko su posvećeni i motivisani. Došli su iz različitih krajeva, ali dele istu strast prema fudbalu. To je ono što nas povezuje – zaključuje Ognjenović.

Možda je Prijedor daleko od Madrida ili Sevilje, ali fudbalski teren u ovom gradu postao je mesto gde se razume jedan jezik – onaj koji govori „želja, borba i vera da lopta svuda ima isti smisao“.