Možda će fudbalskim laicama svi oni šabloni – trouglovi, rombovi i kvadratići delovati ponekad sumanuto, u nekim momentima bespotrebno, na mahove apstraktno i nerazumljivo, ali je činjenica da je fudbalerima analiza tog tipa postala svakodnevica, baš kao i trening sa loptom ili rad u teretani. U prevodu, trening nije samo kondicija i tehnika sa loptom, već i analitika. Istina, treneri koji su ravnopravni članovi stručnog štaba i bave se analizom protivnika – njegovim navikama, ustaljenim automatizmima u igri, ulaskom u igru, rešavanjem presinga i ko zna čim sve ne – prilično su marginalizovani, ali njihov posao, ne samo da je važan, nego je i složen.

Kad je reč o domaćem fudbalu, stručni štab jedne ekipe je mnogo skromniji, ali posvećenost analitici je gotovo jednaka. Fudbal se u novijem vremenu zasniva na analitičkim programima i praktično je bez detaljne analize, kako svojih grešaka i dobrih stvari, tako i automatizama u igri rivala, nemoguće spremiti meč na kvalitetan način. To u razgovoru za MaxBet Sport potvrđuju analitičar FK Vojvodina Igor Gagričić, vezista Vukan Savićević i šef stručnog štaba novosadskog kluba Miroslav Tanjga.

Gagričić na početku intervjua naglašava kako u FK Vojvodina gotovo da ne može da se zamisli dan, a da se ne radi na ovom segmentu. Iako je profesija fudbalskog analitičara ekspanziju počela da doživljava 90-ih godina kada su još na kasetama gledali utakmice protivnika – a u Srbiji kao i mnogo toga nešto kasnije – trenutno Superliga ne zaostaje previše za vodećim fudbalskim zemljama.

– Mislim da naša liga napreduje iz godine u godinu i želimo da stanemo rame uz rame s klubovima iz najboljih liga. Kod njih ne može bukvalno dan da se zamisli bez analize, a mi idemo ka tome. Kada je reč o Vojvodini, značaj analitike je veliki. Ona pomaže značajno u samoj pripremi utakmice, odnosno da u meč ne ulazimo sa bilo kakvim pretpostavkama, već da imamo jasan plan igre, odnosno šta da radimo u određenim situacijama i kako želimo da se utakmica odvija. Pomaže nam svakako i za analizu naše igre, jer je igračima mnogo lakše kad mogu da vide vizuelno gde su pogrešili. Onda im je dosta lakše da to prepoznaju sledeći put kada se nađu u toj situaciji, a posebno kada je reč o mladim igračima koji se možda nisu ranije ni susretali sa tim. Nekada video od 10 sekundi može da zameni pola sata razgovora – objašnjava Igor Gagričić.

Momak koji je u stručnom štabu Vojvodine od 2018. godine nekoliko poslednjih godina svedok je koliko je analitičar dobio na značaju jer se treninzi maltene podređuju video sadržaju koji se igračima tog dana prezentuje.

– Obim posla i ranije i sada je sličan, ali je razlika u organizaciji i pripremi video materijala i informacija koje pružamo svakodnevno igračima. Sada smo trenažni proces, ne mogu baš da kažem, podredili video analizi, ali joj svakako jesmo dali mnogo više na značaju. U odnosu na video analizu koju imamo, tog dana radimo određene stvari na treningu sa loptom.

Tanjga: Analitika je doprinela opštem napretku fudbala, bez nje je danas nemoguće raditi

Ako nekom ove izjave analitičara „Stare dame“ možda zvuče i kao pokušaj davanja na značaju sebi, vara se. O značaju video-analiza govorio nam je glavni trener Vojvodine Miroslav Tanjga, koji je samo potvrdio da je njegov stručni štab i te kako posvećen ovom segmentu. Jasno je da je Tanjga mogao da u Srbiju donese iskustvo sa video-analizama koje je pokupio iz Italije, „majke taktike“, gde je bio pomoćnik Sinišu Mihajloviću u Bolonji i Milanu.

– Bez toga ne možemo da analiziramo rivala, niti da sebe kao tim profilišemo i da napravimo određene taktičke zadatke. Bez video-analiza je nemoguće raditi u modernom fudbalu i mi tome dajemo veoma veliki značaj. Na analizu se ozbiljno oslanjamo. Ta analitika je doprinela napretku fudbala uopšte. Kada dobro analiziraš protivnika i svoju igru, onda utakmicu dočekuješ spreman i mnogo bolje možeš da postaviš igru, ali ne treba preterivati u tome – rekao je Tanjga.

Kada kaže da se ne preteruje, trener Vojvodine smatra da je potrebno napraviti dobru selekciju šta tačno da se igračima prikaže i da ujedno mora da se vodi računa o vremenskom izlaganju materijala, koji može da bude zamoran.

– Nekada može doći do zasićenja kod igrača, ako im se servira previše materijala. Zato tu šef stručnog štaba treba da odredi šta da se igračima pokaže, a šta ne, a na analitičaru je da pripremi sve po linijama i on mora da bude dobro fudbalski verziran. Smatram da koncentracija fudbalere ne drži više od 10 do 15 minuta, pa je bitno da sve te informacije prezentujemo igračima u što kraćem roku i što sažetije, da ne bude mnogo komplikovano i da im se iskaže suština – objašnjava Tanjga.

Suštinski se može zaključiti da šef stručnog štaba u svakom klubu ima neku ulogu selekcije video-materijala koji mu spremi analitičar, a dok se dođe do momenta selekcije sadržaja, proces je prilično složen. I ne, nije posao lakši ako je protivnik iz kategorije onih koji važe za slabe. U prevodu, pristup je isti i kada se igra protiv Crvene zvezde i(li) Partizana i Napretka i(li) subotičkog Spartaka.

– Iz ugla analize je potpuno isto za kog protivnika se spremamo, jer mu posvetim jednako vreme. Uvek pogledam i analiziram isti broj utakmica, a to je najčešće od četiri do šest mečeva, a već posle dve, tri pogledane utakmice, jasno mi je koja je njihova ideja u igri. Kada završimo jednu utakmicu, već sutradan stručni štab ima sve potrebne informacije za narednog rivala. U odnosu na jasno postavljen plan igre, pravimo analize i treninge. Konkretan primer, završili smo meč sa OFK Beogradom i već smo sutradan imali sve potrebne informacije o Javoru i krenuli u pripremu za taj meč – otkriva  nam Gagričić kako izgleda priprema za superligaški vikend iz njegovog ugla.

To bi se moglo podvesti pod jednu fazu pripreme, a već drugi deo podrazumeva interakciju sa igračima, kao najvažnijim protagonistima svake utakmice. Vrlo je važno da analitičar i ostali članovi stručnog štaba plasiraju igračima ključne informacije iz mnošta pregledanog materijala.

– Stručni štab i ja pogledamo mnogo više snimaka nego što ih plasiramo igračima, jer njima dajemo samo neke ključne informacije koje će im biti korisne tokom utakmice. Kada prezentujem igračima sadržaj, uglavnom to delimo na dva ili tri dana, u zavisnosti od toga koliko imamo dana za pripremu. Ako na primer imamo četiri ili pet treninga, onda je podelimo na tri dela – jedan se dan fokusiramo samo na defanzivu, drugi dan na ofanzivu, a treći dan na prekide.

Ako ste pomislili da je ovo jedino zaduženje čoveka koji preko laptopa sprema fudbalere za utakmicu, prevarili ste se. Analitičar ima važnu ulogu i u toku samog meča, iako ga nećete videti da kao glavni trener i njegovi pomoćnici skakuće oko aut-linije. To je zato što tokom duela pomno prati kretanja igrača oba tima na tabletu, što će reći da utakmicu kao svi ostali na stadionu ne gleda u realnom vremenu.

– Mi imamo tu ‘spideo platformu’ koju koristimo tokom utakmice. Preko nje imamo teren kao na dlanu. Ovu platformu imamo i u trening centru i na stadionu. To je kamera koja snima ceo teren i tako uživo imamo prenos utakmice na tabletu, uz neko kašnjenje od pola minuta, ali svakako je gledamo kao da je na TV, s tim da nije TV kadar, već široki i tako možemo da vidimo sve igrače. Drugačije je nemoguće da se isprate sve stvari koje se dešavaju na terenu. Više vremena tokom utakmice provedem gledajući tablet, nego teren. Naravno, šef i njegovi pomoćnici prate sve u realnom vremenu i mogu da reaguju u momentu, dok sam ja tu da uočim neka pravila ponašanja protivnika koja se ponavljaju u određenom periodu. Pokušavam da primetim na šta oni više obraćaju pažnju, čemu se mi nismo najbolje prilagodili, gde se otvaraju prostori koje bismo mi mogli da napadnemo, gde možemo da stvorimo brojčanu prednost, da li na strani ili između linija… Naravno, imam slobodu da ono što uvidim pokažem nekom od pomoćnika na tabletu, a oni dalje odlučuju šta će dalje da rade. Nekada reaguju momentalno, nekada smatraju da treba još da se sačeka neko vreme, ali uglavnom imam po nekoliko intervencija tokom utakmice i uvek na poluvremenu pripremim dva, tri isečka koja prikažem igračima na TV-u svlačionici na koje bi trebalo da se obrati pažnja. Drago mi je što su i igrači otvoreni za saradnju i spremni da usvoje sugestije i primene na terenu.

Iako bi moglo da se učini da gledanje video-analize kolokvijalno rečeno „smara“ fudbalere, kojima sigurno više prija trening s loptom, Gagričić nam je otkrio da igrači ovaj deo shvataju podjednako ozbiljno kao i sve ostale zahteve trenera koji čine stručni štab. Pojedini čak traže da im se taj materijal pošalje privatno, kako bi kod kuće na miru mogli da ga dodatno „prostudiraju“.

– Uglavnom kada radimo analizu rivala, uz situacije koje puštamo i koje smatramo da su pravila ponašanja protivničke ekipe, odmah pravimo i naš plan igre. Tačnije naslanjamo na njihovu analizu naš plan igre. Igrači često traže da im se ta analiza pošalje privatno i oni to svakako i kod kuće dodatno pogledaju, a to je materijal od najviše 10 minuta. Vidim po igračima koji su došli iz naše lige da su upoznati sa svim tim stvarima i drago mi je da svaka analiza koju uradimo aktivno uključeni i tražimo i mi od njih da razgovaramo sa njima, tako da je analiza dosta interaktivna.

Savićević: Ranije nisam mnogo obraćao pažnju na analitiku, sada smatram da je najbitnija stavka

Potvrdu ovih reči dobili smo i od iskusnog veziste Vojvodine Vukana Savićevića, koji se osim u domaćim okvirima gde je igrao i za Zvezdu, okušao i u inostranstvu. Branio je boje slovačkog Slovana iz Bratislave, poljske Visle Krakov, turskog Samsunspora i Giresunspora, ali ističe da se u Srbiji, konkretno Vojvodini, više pažnje posvećuje analizi video materijala nego u pomenutim sredinama.

– Iskreno, kao mlađi nisam obraćao mnogo pažnju na analize, ali kako sam stariji to mi je možda i najbitnija stavka u fudbalu, naravno pored vrednog treniranja i posvećenosti. Mnogo toga možeš da naučiš – kako suparnički tim igra, koja im je formacija u napadu, koja u odbrani, kakvi su im prekidi… Po meni je, ipak, najvažnije da vidiš kako ste ti i ekipa nešto dobro ili loše radili u prethodnoj utakmici i da to ispraviš ili ponoviš u narednoj. Naš analitičar Igor Gagričić nam pomaže u tome, trudi se da nam objasni uvek na najprostiji način šta treba da radimo. Zahvalni smo mu stvarno mnogo na tome jer znamo koliko njemu treba vremena da sve to iseče i napravi jednu dobru analizu. U inostranstvu analiza nije mnogo naprednija nego kod nas. U Vojvodini je to i na višem nivou nego u ostalim klubovima u kojima sam igrao. To dosta zavisi i od glavnog trenera. Neki ne vole da ‘zamaraju’ igrače analizama, ali iskreno mislim da je analiza neophodna u modernom fudbalu i generalno u sportu – rekao nam je Vukan Savićević.

Posle svega nameće se i pitanje da li zaista fudbaleri tokom samog meča, u deliću sekunde, mogu da se sete konkretne stvari i uspešno je primene ili su te kretnje igrača više spontane. U vezi s tim, često deo fudbalske javnosti ima skeptičan stav po tom pitanju, kao argument navodeći da igrači nisu roboti.

– Svako na ulogu analitičara može da gleda na svoj način. Konkretno, filozofija našeg kluba je da time ne ubijamo kreativnost igrača i da sve odluke zapravo oni donose sami, a mi im samo služimo da prepoznaju određene obrasce u igri. Ali ne možemo mi da ih tokom igre zaustavimo i kažemo im šta da urade, tako da su to isključivo njihove odluke.

Kako je video-analiza doprinela preokretu Vojvodine nad Zvezdom?

Ako čitaoci do sada (još) nisu prihvatili koliki značaj ima video-analiza u današnjem fudbalu, zahtevali smo konkretan primer kada je ona promenila tok jedne utakmice. A sigurno ne treba bolji primer od velikog preokreta Vojvodine nad Crvenom zvezdom u Novom Sadu, kada su domaćini od 0:2 stigli do 3:2. Vošin analitičar nam je otkrio šta se, osim motivacionog govora Miroslava Tanjge, zbivalo u svlačionici tokom poluvremena.

– Zvezda ima specifična kretnje u ofanzivi i tražili smo nešto što bi naši igrači mogli najlakše da primene u toku samog meča. Tada smo primetili da odstupamo od naše igre, krila su se previše spuštala. Primetili smo da smo bili malo povučeniji i intervencija na poluvremenu se naslonila na ono što smo pripremili pre meča, šef je održao i dobar motivacioni govor, i igrači su sami međusobno dogovorili da izađu odlučnije, hrabrije. Konkretno, cilj je bio da napravimo više linija srednjeg bloka, ali kada smo se nesvesno povlačili u zadnju liniju, više se otvaralo prostora njima za igru između linija, pa su naši vezni igrači bili opterećeniji, na većem prostoru su branili veći broj njihovih igrača i tako nam pravili probleme. Mi smo na poluvremenu samo podsetili igrače šta treba da rade i to je dalo rezultat. To smo primenili posle i na meč na „Marakani“.

Suštinski, za analitiku u fudbalu važi isti princip i kao za matematiku, a to je egzaktnost. Zato se nameće pitanje – šta je uzrok poraza?

– Ja bih isto voleo da znam šta je uzrok poraza. Mislim da to ne može da bude do analitike, protivnici nas suštinski ne iznenade taktikom, više je to do psihologije, motivacije. Nisu igrači mašine i vanzemaljci da mogu konstantno da sprovode ono što smo mi zamislili ili nacrtali – ocenjuje Gagričić.

Važna je saradnja sa analitičarima iz mlađih kategorija

Kao i za sve navike u fudbalu, neophodno je igrače od ranog uzrasta upoznati sa video-analizom, tako da analitičari imaju važnu ulogu i u mlađim kategorijama. Naš sagovornik ističe koliko je bitno što je u konstantnoj saradnji i komunikaciji sa kolegama koji rade sa omladinskim sastavima.

– U mlađem uzrastu je bitna individualna analiza da bi prepoznali neke situacije i donosili bolje odluke. U saradnji sam sa analitičarima iz mlađih kategorija. Ima jedna anegdota s tim u vezi – jedna ekipa nas je malo iznenadila kada je ubacila omladinca, debitanta. Ja sam odmah pitao kolege koje rade sa mlađim kategorijama, i za minut sam bukvalno dobio sve potrebne informacije o njemu. Na kraju smo i pobedili taj meč, ne kažem da je zbog toga, ali sigurno su nam značile te informacije.

Stručni štabovi evropskih velikana broje članova skoro koliko ima i igrača. Primera radi Klopov je u Liverpulu brojao 40 ljudi, pa je bukvalno imao i trenera za spavanje (?!). Samim tim je i analitički tim daleko brojniji, u čemu Gagričić vidi osnovnu razliku između naše Superlige i „liga petice“.

– Samo je razlika u količini informacija, oni imaju analitičare zadužene za jedan, određeni segment igre. Na primer jedan analitičar radi samo analizu defanzive protivnika. Drugi je zadužen isključivo za prekide, za koje znamo koliko su važni, jer posle njih pada 35 odsto golova, dobar korner je pola gola. Kod njih jeste drugi nivo fudbala, kvalitetniji su igrači i to je ono što pravi razliku. Imalo bi svakako prostora i kod nas da klubovi imaju i više analitičara u stručnom štabu, jer je previše stvari da ih pokriva jedna osoba. Moram da naglasim da mi u Vojvodini imamo sjajne uslove i da nam je klub omogućio sve što je neophodno, programe, uređaje, laptopove i verujem da se krećemo i na tom i na ostalim poljima u dobrom smeru – zaokružio je iscrpan razgovor Igor Gagričić, analitičar FK Vojvodina, čiji je zlatni sponzor kompanija MaxBet.