Šta posle neodlaska na Mundijal? Izbeći bugarski scenario – na ispitu su FSS, Veljko i klubovi

Prošlo je nešto više od 30 godina otkada je Bugarska napravila najveći fudbalski uspeh u svojoj istoriji. Tada je četa Dimitra Peneva na Mundijalu u SAD 1994. godine osvojila četvrto mesto. Da, dobro ste pročitali.

Bila je to zlatna generacija bugarskih fudbalera predvođena legendarnim napadačem Hristom Stoičkovim, a pored njega tu su bila velika imena tog vremena poput Emila Kostadinova, Ivajla Jordanova, Karsimira Balakova i Jordana Lečkova. Pred Bugarima su u grupi pale selekcije poput Grčke i Argentine, u osmini finala su eliminisali Meksikance, a u četvrtfinalu velike Nemce. Nažalost, u polufinalu je za Bugare preveliki zalogaj bila Italija (2:1) i u borbi za treće mesto Švedska (4:0) sa velikanima poput Henrika Larsona, Tomasa Brolina i Keneta Andersona.

Niko tada nije ni slutio da će za Bugarsku naredno Svetsko prvenstvo 1998. godine da bude poslednje veliko takmičenje. Generacija Hrista Stoičkova, Krasimira Balakova i Jordana Lečkova igrala je na Mundijalu u Francuskoj, ispala je iz grupe gde je sa Španijom bila favorit za prolaz dalje, ali su iznenađenje napravile selekcije Nigerije i pre svega Paragvaja na čelu sa legendarnim golmanom Hoze Luisom Čilavertom. Do danas, a evo nas u 2025. godini, dakle 27 godina kasnije, naši istočni susedi nisu više igrali na nijednom velikom svetskom fudbalskom takmičenju, a kada to napišemo mislimo na Svetsko i Evropsko prvenstvo.

Međutim, to nije najveća tragedija bugarskog fudbala. Veći je problem što istočne komšije danas služe za popravljanje gol razlike drugim nacionalnim timovima, što im je najbolji igrač Kiril Despodov rezerva u PAOK-u, ligom vlada jedan klub Ludogorec (sada je lider Levski, ali ne zbog kvaliteta tima iz Sofije, već loših rezultata zelenih), mladi igrači se prodaju pre 20 godine, a dovode se sumnjivi stranci iz Brazila, Argentine, Francuske i Španije. Tereni i stadioni su u očajnom stanju, publike nema, a mlađe kategorije skoro da ne postoje. Na mapi Evrope je samo Ludogorec i u Razgradu bar pogađaju sa strancima koje dovode.

Sve ovo što se događa Bugarima u poslednjih 27 godina počinje da niče kod nas. Zato moramo da izbegnemo bugarski scenario koji preti ili je već počeo da nagriza Srbiju. Zato je potrebna potpuna mobilizacija od FS Srbije, preko selektora Veljka Paunovića i ostalih koji rade sa mlađim kategorijama, do klubova na čelu sa Crvenom zvezdom i Partizanom.

Veljko Paunović – čovek koji bi mogao da nas ujedini

Krenućemo od selektora, jer kao što je napisao urednik MaxBet Sporta-Vladimir Maričić, vratio je narodu veru u nacionalni tim. Srbi u Veljku Paunoviću vide novog Radomira Antića. Bilo mu je dovoljno 72 sata da fudbalerima Srbije vrati veru u sebe, a dovoljno govore i reči Filipa Kostića posle poraza od Engleske na Vembliju. Bio je pun reči hvale na račun novog selektora.

– Da smo imali ovo, odnosno selektora i celokupni rad koji smo imali prethodnih nekoliko dana, verujem da bismo imali mnogo, mnogo bolji rezultat i da bismo bili drugi, garantovano. Ne bismo izgubili od Albanije, to mi je jedan od najtežih poraza u karijeri, svima nama je teško pao. Zato danas svi ispaštamo. Moramo da se uzdignemo, da verujemo i idemo dalje – rekao je Filip Kostić.

Šta se sada očekuje od Veljka Paunovića i njegovog stručnog štaba ako potpišu dugoročni ugovor? Mobilizacija! Da ubedi sve najbolje fudbalere Srbije da im je mesto u reprezentaciji i da „poginu“ za nju, bez obzira imali 20 ili 38 godina. To Veljko svakako može, jer je ovo njegova generacija, ona koja je pre 10 godina pokorila Novi Zeland. Za njih će predstojeće Evropsko prvenstco da bude poslednje veliko takmičenje, male su šanse da će pojedinci dočekati Mundijal 2030. godine, biće veterani, moći će pojedinci samo da pomognu mladima. E, sad se postavlja pitanje kojim mladima kada uspeha u mlađim kategorijama već deceniju celu. Međutim, ovo nije pitanje za selektora Veljka Paunovića i ovo poglavlje, već za poglavlja FS Srbije i klubovi.

Veljko će sada pred sobom imati 10 meseci da izoštri i lepo sagleda celu sliku. U martu i junu će da ima dva prozora da vidi sve i proba sve potencijalne reprezentativce. Prve velike zvanične utakmice čekaju ga tek u septembru 2026. godine kada startuje „A“ Liga nacija. Posle toga od marta kreću i kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2028. godine u Velikoj Britaniji i Srbije tamo mora biti. Ne samo tako što ćemo se plasirati na kontinentalni turnir, već na njemu i napraviti kakav-takav rezultat, bar izaći iz grupe. U suprotnom preti nam bugarski scenario i poslednji ekser u sanduk fudbalu u Srbiji.

FS Srbije – počelo je nešto da se radi

Velika je odgovornost i na FS Srbije, to jest njegovom prvom operativcu Branku Radujku. Uz pomoć UEFA i države je nešto počelo da se radi na infrastrukturi. Tereni su nam odlični jer su svi superligaši dobili novu hibridnu travu. Sami stadioni nisu u baš najboljem stanju, ali postoji plan da se u pojedinim gradovima izgrade nova fudbalska borilišta, a negde da se ona umiju. Dobili smo nove stadione u Leskovcu, Zaječaru i Loznici, očekuje se izgradnja Nacionalnog stadiona, ali i novi objekti u Kragujevcu i Novom Sadu. Moramo da budemo iskreni i kažemo da su uslovi bolji nego u pomenutoj Bugarskoj.

Problem su i dalje prazne tribine, a to je sve zbog nekonkurentnog i nezanimljivog domaćeg takmičenja. Crvena zvezda hara Superligom Srbije već osam godina i za to nije kriva ona, krivi su drugi koji ne mogu da je prate. Zato su neophodne promene u sistemu takmičenja, krenulo se u smanjenje elitnog ranga, ali to ide presporo. Srbija će kvalitetnu Superligu da dobije možda tek u sezoni 2026/2027 ili 2027/2028. Do tada će kvalitet igrača da bude razbijen na veliki broj klubova i dešavaće se da Crvena zvezda rivalima postiže od pet do sedam golova. Na poboljšanju se radi, ali sporo.

FS Srbije mora pod hitno da počne da se bavi i mlađim kategorijama Srbije. Prosto, „orlića“ nema na velikim takmičenjima. Od Novog Zelanda nismo videli „Mundijalito“, a u dugo nismo bili ni učesnici Evra za igrače do 21 godine. Omladinci su takođe daleko od dobrih rezultata, dok kadeti odu na veliko takmičenje, ali tamo uglavnom ispadnu već u grupi. Neophodan je reset i to hitan, jer nas već za godinu i po dana u Srbiji čeka Evro za igrače do 21 godine, a to je i moguća kvalifikacija za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. Cilj za tu godinu moraju da nam budu plasman Srbije na Evropsko prvenstvo u Velikoj Britaniji i Olimpijske igra u „gradu anđela“.

Rukavi moraju da se zasuku koliko sutra i da se ceo FS Srbije stavi u službu seletkora „A“ tima Veljka Paunovića, ali i njegovoih kolega iz mlađih kategorija. Mobilizacija!

Crvena zvezda i Partizan – ne sme baš sve da bude na prodaju

U spas srpskog fudbala moraju da se uključe i klubovi, ne samo Crvena zvezda i Partizan, već svi. Beogradski velikani moraju da budu samo perjanica jer iz njihovih redova dolaze najveći talenti. Šta to znači?

Mora da se napravi jasan sistem. Tačno je da naši klubovi žive od prodaje igrača, a najtraženiji su mladi i talentovani, ali ne mogu svi baš pre 20 godine „vani“. Prosto, ta mladost kasnije samo stagnira, eto pogledajte gde su danas Jovan Mijatović, Kosta Nedeljković, Ognjen Mimović, Andrija Maksimović… Skoro pa ni ne igraju, sede na klupi, stagniraju i nažalost se fudbalski gase. Postoji bojazan da bi istmo moglo da sačeka i neke nove klince poput Vasilija Kostova, Veljka Milosavljevića, Vanje Dragojevića i Ognjena Ugrešića (poslednja dvojica ako budu brzo prodati iz Humske). Namerno nismo naveli momke poput Jovana Miloševića (koji se sada rehabilituje u Partizanu), Đorđa Gordića, Nikole Jojića, ranije Filipa Stevanovića i mnogih drugih.

Ne može se klubovima zabraniti da prodaju mlade igrače i to bi svakako bilo suludo, ali ne moraju ni da se prodaju tri mlada igrača koja se te sezone izbace. Crvena zvezda je za jedno leto prodala Anriju Maksimovića i Veljka Milosavljevića, a sličan scenario uskoro čeka Vasilija Kostova. Mora da se odredi da bar jedan ili dva ostanu, a da jedan bude prodat po visokoj ceni. Nije baš tačna priča pojedinih čelnika srpskog fudbala da su igrači sa 21 godinom „matori“. Da im pada cena. Cena će da zavisi od njihovih igara u Evropi, međutim problem je rizik, jer je on u Srbiji sveprisutan i zato sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra.

A, za srpski fudbal ko mari… Zato nešto mora da se promeni ako ne želimo da „bubamara“ u Srbiji „umre“. Svetlost na kraju tunela je novi selektor Veljko Paunović iza kog stoji narod, zato je potreban reset i nek se dugme za njega pritisne 1. januara.