Vezista Briža, Aleksandar Stanković proglašen je u oktobru za fudbalera meseca Župler lige, a tim povodom je sada govorio za belgijske medije. Otvorene su mnoge teme.

Karijera mladog veziste je u usponu. Odlazak iz Intera u Briž se pokazao kao pravi potez. Briljira Aleksandar Stanković u dresu belgijskog velikana, a dobio je poziv i da igra za reprezentaciju Srbije. Protiv Letonije je postigao debitantski gol, glavom, kao i legendarni otac – Dejan Stanković.

U intervjuu za „HLN“ je Aleksandar Stanković otkrio zašto je pored Štutgarta i Volfzburga izabrao Briž.

– Odlučio sam se srcem za Briž. Nakon prvih razgovora sa čelnicima kluba sam bio ubeđen. U julu sam imao sastanak sa direktorima Devijem i Bobom u jednom milanskom hotelu. Nakon dva minuta razgovora, bilo mi je dosta i rekao sam ‘da’. Imao sam dobar osećaj. Briž je veliki klub koji ima hrabrost da pruži šansu mladim igračima. Čak i u Ligi šampiona. To je bio odlučujući faktor da izaberem ovaj klub. Inter je malo odugovlačio u pregovorima, ali sam bio siguran da će dogovor biti postignut – počeo je priču Aleksandar Stanković.

Briž ga je otkupio za 9.000.000 evra od Intera, ali su „neroazuri“ odlučili da stave klauzulu po kojoj mogu da ga vrate u „grad mode“ za 23.000.000 evra. Inter očigledno veruje u Srbina.

– Nemam pojma, to morate njih da pitate. Ta klauzula nije bila neophodna sa moje strane. Samo sam hteo da pređem u Briž.

Belgijance je zanimalo šta mu je otac Dejan rekao kada se odlučio da potpiše za Briž.

– Da je to dobar korak za mene. Ali da budemo jasni ovde, to je bila moja odluka. Njega sam obavestio kada sam već odlučio.

Legendarni Deki prati utakmice sina, ali ne dolazi baš često zbog svog posla koji je do pre desetak dana obavljao u Moskvi.

– Bio je na tribinama prošle nedelje protiv Šarlroe. To mi stvara dodatni pritisak, jer zbog fudbala nemamo mnogo vremena da budemo zajedno i vidimo se nekoliko puta godišnje. Jedva je dočekao da dođe da me gleda.

Uvek vidi nešto gde sam mogao da budem bolji

Kolege je zanimalo da li sa ocem Dejanom priča o fudbalu.

– Pričamo i o ostalima stvarima, ali najviše o fudbalu. Posle svake utakmice. U svakoj utakmici vidi nešto gde sam mogao da budem bolji. On me gura napred u svemu što radim. I uvek mi kaže: ‘Nikada nećeš biti savršen fudbaler, ali uvek moraš da težiš ka tome – iskren je bio Stanković mlađi.

Veliki uticaj na vaspitanje Aleksandra Stankovića imao je otac Dejan.

– Otac nas je naučio tome. Pazite, on nikada nije forsirao mene ili moju braću da se bavimo fudbalom. Svi smo imali izbor. Ali nam je jasno stavio do znanja da moramo uvek da budemo gladni ako želimo da postignemo nešto. I da smo tu prepušteni sami sebi. Niko nam ništa neće pokloniti. Zato mislim da je potpuno normalno da ostanem skroman i ne ponašam se kao zvezda.

Aleksandra Stankovića je fudbal naterao da brzo odraste, pomoglo mu je to godinu dana u Lucernu i ovih nekoliko meseci u Brižu.

– Sazreo sam u prethodnih godinu i po dana. Prvo, živeći samostalno u Lucernu, pa sada u Brižu. Odjednom sam morao da samostalno počnem da rešavam probleme i obaveze. Uspeva mi zasad. Savetovao bih svim mladim fudbalerima da iskorače iz zone komfora. Izazovite sami sebe. Ako tu borbu izdržite sami, onda ste materijal za neke velike stvari. Ako ste nostalgični i bolujete za kućom, onda ste u problemu. Morate da upoznate sami sebe – objasnio je Stanković.

Prezime je Stefanu stvorilo pritisak

Govorio je Aleksandar i o braći Filipu i Stefanu. Prvi je golman Venecije, a drugi je batalio fudbal sa 17 godina.

– To je tužna priča. Povukao se iz fudbala sa 17 godina kada je bio u Interu. Prezime mu je stvorilo previše pritiska. Ljudi jedva čekaju da osude nekoga samo zato što je sin poznatog fudbalera. Bilo je baš mnogo pritiska sa strane i jednog dana je rekao: ‘Dosta je! Ne uživam više u fudbalu’. Stefan je bio veliki talenat. Veći od Filipa i mene. Levonog, brz vezista sa mnogo potencijala. Ali psihološki mu je bilo teško. Od nas trojice, ja sam najteži karakter. Direktan sam i mogu da kažem stvari u lice. Stefan je osetljiviji… Valjda je uvek tako sa najstarijom decom – iskren je bio mladi vezista.

Aleksandar sa druge strane ne oseća pritisak zbog veličine oca Dejana.

– Nedavno sam čitao intervju sa Đulijanom Simeoneom, Dijegovim sinom. Tačno je opisao ono što sam i ja osetio. Dete si, počneš da treniraš i odmah te etiketiraju: ‘Ti si sin Dejana Stankovića i samo zato si ovde’. Kao dete, pomisliš da radiš nešto loše. A zapravo samo želiš da igraš fudbal. Svako dete poznatog fudbalera je to osetilo. Pogledajte kako kritikuju sina Kristijana Ronalda otkako se pojavio… Pustite dete da igra fudbal. Što sam stariji, sve sam više naviknut na to i baš me briga šta pričaju okolo.

Brat Stefan retko dolazi u Briž.

– Sada malo manje jer se boji letenja. Uvek je imao taj strah od aviona. Moram da ga ubedim da dođe. Kada je on ovde, sve je lakše. Prenosi mi pozitivnu energiju.

San mi je da zaigram sa bratom Filipom

Brat Filip brani u Seriji B. Nosi dres Venecije koja je prošle sezone ispala iz Serije A.

– On brani za Veneciju u Seriji B. Isto je prošao mlađe selekcije Intera. San mi je da jednog dana zaigram sa njim u istom timu.

Novinare je zanimalo da li bi to voleo da se dogodi u Interu, gde su sva tri brata ponikla, a otac Dejan se upisao „zlatnim slovima“ u istoriju kluba.

– Uvek kažemo da smo rođeni u Interovom dresu. Taj klub nam je poput kuće. Tata je igrao za prvi tim, nas trojica sinova smo prošli mlađe kategorije… Iako sam sada igrač Briža, uvek ću biti navijač Intera. To ne može da se promeni.

Stankovići su u Milanu živeli tik pored „Đuzepe Meace“. Otkrio je Aleksandar jednu anegdotu.

– Hoćete da čujete jednu zanimljivu priču? Kad bismo braća i ja gledali utakmice Intera na televiziji, morali smo da zatvorimo sve prozore i pojačamo ton na maksimum, inače bismo čuli navijače kako slave gol pre nego što ga mi vidimo na TV.

Na kraju je Aleksandar Stanković otkrio sa kojim fudbalerom Intera je i dalje u kotnaktu.

– Bio sam u kontaktu sa Federikom Dimarkom koji mi je kao familija i uzeo me je pod svoje u svlačionici. Sjajan momak – rekao je Aleksandar Stanković i zaključio time da mu je idol bio otac, ali da su mu omiljeni fudbaleri Hakan Čalhanoglu i Nikolo Barela:

– Meni je idol moj otac, ali svi znaju da su mi omiljeni fudbaleri Čalhanoglu i Nikolo Barela. Oni su svetska klasa. Nekada bih stajao pored terena i samo ih gledao kako treniraju. Možeš da uzmeš kokice, gledaš ih i uživaš. Pokušavam da upijem deo njihovog znanja – zaključio je Aleksandar Stanković.