Povratak u Teleoptik za Stefana Šćepovića nije samo još jedan fudbalski angažman. Iskusni napadač ponovo je u okruženju Partizana, klubu u kojem je ponikao i čiji je grb nosio kao igrač, ali ovog puta sa ulogom koja je možda podjednako važna kao i ona koju je imao na terenu – da iskustvo prenese na generaciju koja tek treba da napravi svoje prve velike korake.

Kakav je majstor potvrdio je već na prvoj utakmici kada je postigao gol u Subotici protiv Spartaka sa oko 40 metara.

U Teleoptiku ga je dočekao Marko Jovanović, njegov saigrač iz mlađih kategorija Partizana, a deo stručnog štaba je i Stefanov mlađi brat Marko. Upravo odnos sa Jovanovićem bio je jedan od razloga zbog kojih je Šćepović prihvatio da se priključi ekipi.

– Marka poznajem još iz omladinskih dana. Znamo se dobro, i van terena i na terenu. U početku je to bio više drugarski poziv, da se priključim treninzima, jer mi je trebalo da održavam formu. Ima viziju, što je najbitnije, dosta je mladih igrača i sigurno je potrebno dovesti i iskusnije. Verujem da će iz treninga u trening i iz utakmice u utakmicu sve više napredovati – kaže Šćepović za MaxBet Sport.

Teleoptik je Partizan

Iako se Teleoptik često posmatra kao Partizanova filijala, Šćepović taj odnos vidi nešto drugačije. Za njega je Teleoptik mnogo više od toga.

– Ne bih ja to zvao filijalom. Partizan i Teleoptik imaju dugu istoriju i dugu saradnju. Kako god neko gledao, to je Partizan.

Upravo zbog toga, povratak u ovo okruženje za njega nosi posebnu emociju. Šćepović je odrastao u Partizanovom sistemu, a sada ima priliku da mladim igračima prenese ono što je tokom karijere naučio u različitim fudbalskim sredinama.

Posebno mesto u njegovom iskustvu zauzima Španija. U toj zemlji proveo je značajan deo karijere, a upravo je tamo, kako kaže, najviše napredovao – ne samo kao fudbaler, već i kao čovek.

– Igrao sam u dosta zemalja i to gledam kao životno iskustvo. Različite zemlje i različite kulture su bogatstvo koje ne može da se kupi. Španija mi je ipak ostala najupečatljivija, jer sam tamo najviše proveo vremena. Tamo sam najviše napredovao u svakom smislu.

Za Šćepovića je španski fudbal ostavio trag koji danas želi da prenese dalje.

– Za mene je to najbolja liga na svetu. Mnogo je dobrih igrača od kojih možeš da naučiš, bilo da igraš protiv njih ili da si sa njima u ekipi. Sve to ostane za kasnije i danas mogu svoje iskustvo iz tih zemalja, pogotovo iz Španije, da prenesem mlađim igračima.

Ne treba prerano odlaziti u inostranstvo

Jedna od tema o kojoj Šćepović govori iz ličnog iskustva jeste odlazak mladih fudbalera u inostranstvo.

Danas veliki broj talentovanih igrača vrlo rano napušta Srbiju, često pre nego što su se potpuno afirmisali u seniorskom fudbalu. Šćepović smatra da je to odluka koja mora da bude individualna, ali primećuje i razliku između generacija.

– Dosta igrača ode rano i snađe se jer su možda spremni za taj iskorak. Čini mi se, ipak, da ove generacije koje sada dolaze još nisu spremne da tako rano odlaze u inostranstvo, ni psihički ni fizički. Odu i ne snađu se, pa se posle vrlo brzo vraćaju u naš fudbal.

Ni njegova generacija, kaže, nije bila bez grešaka.

– Možda je trebalo i mi da sačekamo koju godinu i odemo malo kasnije. Ali takvo je bilo vreme. Danas klubovi žive i od toga. Ipak, mislim da smo mi bili dosta spremniji za te izazove nego što su ove generacije danas.

Upravo zato svoju ulogu u Teleoptiku ne vidi samo kroz ono što može da pruži na terenu.

Cilj je da mladima pomogne da ne ponavljaju njegove greške

Šćepović iza sebe ima bogatu karijeru, utakmice za Partizan i reprezentaciju, kao i iskustvo iz brojnih evropskih zemalja. Sada želi da deo tog iskustva pretvori u savet za igrače koji tek počinju.

– Pre svega želim da im pomognem. Imaju sreću što danas stariji igrači hoće da pričaju sa njima i da ih nauče nekim stvarima. Možemo da im pomenemo neke stvari kako ne bi pravili greške koje smo mi pravili.

Za njega je to posebno važno jer njegova generacija nije imala isti odnos sa iskusnijim fudbalerima.

– Čovek najbolje uči na svojim greškama, ali ako možeš da izbegneš neke greške koje smo mi pravili, zašto to ne bi iskoristio? Mi nismo imali tu šansu da nam stariji igrači tako prilaze i pričaju. Drugo je vreme bilo.

A kada govori o tome šta bi voleo da ostavi iza sebe u Teleoptiku, Šćepović ne govori prvo o golovima.

– Želim da oni izrastu, pre svega, u prave ljude, a posle toga da postanu fudbaleri koji će se pamtiti. Pogotovo što dolaze iz naše škole. Najvažniji su ljudski kvaliteti. Sve ostalo dođe i prođe, ali po tome kakav si čovek te ljudi pamte.

Porodično smo svi u Partizanu

Posebno mesto u njegovoj priči zauzima Partizan. Šćepović je još od malih nogu bio vezan za klub, a sada želi da mladim igračima objasni šta znači nositi crno-beli dres. U Humskoj su igrali on i brat Marko, a veliki trag ostavio je i njihov otac Slađan.

– Od malih nogu smo porodično svi u Partizanu i mislim da je to nešto posebno. Partizan je, ne kažu džabe, nešto posebno. I oni moraju to da poštuju i da znaju gde su.

Za mladog fudbalera, smatra, nije dovoljno samo da bude talentovan. Mora da razume sredinu u kojoj se nalazi.

– Kada prođu kroz hodnike stadiona Teleoptika, treba da vide koji su sve igrači igrali i da znaju gde se nalaze. Taj grb koji nose ima ogromnu težinu.

Posebno sada, kada je Teleoptik ušao u Prvu ligu Srbije i kada će mladi igrači imati priliku da igraju znatno zahtevnije utakmice.

– Imaće dosta jakih utakmica koje će im značiti za dalje karijere. Uz iskusnije igrače i mnogo jakih utakmica mogu dosta da nauče i napreduju. To je najbitnije.

Još nije vreme za trenersku klupu

Iako je njegov mlađi brat Marko već u trenerskim vodama, Stefan još ne razmišlja o tome da uskoro okači kopačke o klin i zameni ih tablom za taktiku. Za sada mu je fudbal i dalje dovoljan na terenu.

– Videćemo. Meni se i dalje igra, dobro se osećam, hvala Bogu. Marko ima velike ambicije. Nadam se da će se ostvariti to što želi.

Golovi ostaju, ali ljudi se pamte po nečem drugom

Kada podvuče crtu ispod igračke karijere, Šćepović zna da će ostati uspomene na golove, utakmice, klubove i trofeje. Prvi golovi u Partizanu, nastupi za reprezentaciju i sve ono što je došlo tokom karijere zauzimaće svoje mesto.

Ipak, ne želi da ga ljudi pamte samo po tome.

– Pre svega po ljudskim osobinama. Bilo je boljih i lošijih utakmica. Nismo roboti da nemamo greške. Golovi, naravno – prvi golovi u Partizanu, neke utakmice, gol za reprezentaciju i takve stvari. Tu su i trofeji.

Ipak, ono što ostaje iza fudbalera, prema njegovom mišljenju, nije samo ono što je uradio sa loptom.

– Voleo bih da me pamte po tim stvarima. Da jednog dana mogu da kažu da sam bio tu i da sam im pomogao, bilo ja ili neko od nas iskusnijih igrača. To bi mi učinilo sreću.

Za Stefana Šćepovića nova epizoda u Teleoptiku zato nije samo nastavak karijere. To je i prilika da deo puta koji je prešao sam skrati onima koji tek kreću.

A kada jednom zaista dođe vreme da završi igračku karijeru, želi da ga sačeka nešto novo.

– Da posle karijere krene neka nova karijera i da uživam kao što sam uživao i kao što uživam i danas. Kada jednog dana dođe kraj karijere, da se nastavi nešto drugo.