Pavlović otkrio Paunovićevu poruku igračima: Ko veruje u pobedu, biće sa nama, ostali nisu dobrodošli (VIDEO)

Fudbalska reprezentacija Srbije se ne nalazi u zavidnoj situaciji. Šanse za plasman na Mundijal su skoro teoretske, ali i dalje postoje. Naredna prepreka „orlovima“ biće selekcija Engleske.

Ekipa selektora Veljka Paunovića u četvrtak od 20.45 gostuje na „Vembliju“, a intervju uoči pomenutog duela za FSS dao je Strahinja Pavlović, koji iza sebe ima 50 nastupa u državnom timu.

– Pre svega, mnogo mi je drago što radimo intervju u ovoj prostoriji (VIP na terenu broj 1 u SC FSS). Okruženi ovim prelepim fotografijama, osećam se kao deo istorije. voleo bih češće ovde da razgovaramo. Što se tiče jubileja, rekao sam već hiljadu puta da je reprezentacija za mene uvek na vrhu liste prioriteta. Pošto sam ovako brzo dogurao do 50 nastupa, nadam se da ću do kraja karijere imati još mnogo utakmica i mnogo zajedničkih radovanja sa drugovima iz nacionalnog tima – rekao je Pavlović-

Jubilarni nastupi uvek imaju posebnu draž. Strahinjin prvi je bio protiv Rusije u Moskvi, 3. septembra 2020. godine.

– Mitrov gol utehe i i penal koji sam napravio, to mi prvo pada na pamet. Debiji se uvek čekaju sa posebnom emocijom i uvek se desi nešto što nisi očekivao. Srećom, utakmica je bila u okviru Lige nacija i nije nosila neki veliki takmičarski značaj. Bio sam presrećan zbog prvog nastupa za Srbiju i sigurno da ta Rusija ostaje večno u sećanju, bez obzira na rezultat.

O JUBILEJIMA

Deseta je bila protiv Katara u Debrecinu.

– Sećam se Ducinog intervjua posle utakmice, u sred rečenice je saznao informaciju da je Portugal dao dva gola Irskoj i izbegao poraz. Svi smo bili utučueni i pored naše pobede od 4:0. Ispostavilo se da nas je to još više zbližilo i motivisalo da kvalifikacije završimo na fantastičan način, pobedom u Lisabonu.

Dvadeseta protiv Slovenije.

– Strašno prvo poluvreme, činilo se da ćemo da pobedimo sa 5:0. Slovenci su se vratili i malo je falilo da dođu do pobede u poslednjih 20 minuta.

Trideseta protiv Mađarske nije se poklopila sa dobrim rezultatom.

– Teška utakmica u Budimpešti i mala uteha u vidu gola koji sam postigao za izjednačenje 1:1. Ajde da preskočimo i četrdesetu, mislim da je bila u Kopenhagenu (smeh).

Zato je pedesetu obeležio pobedom u Andori.

– I tu je krenulo loše, njuhovim čudnim golom sa pola terena. Srećom, brzo smo izjednačili i posle je sve došlo na svoje mesto.

Zlatna lopta koju je zaslužio za 50 nastupa nosi somboliku, emociju, ali i obavezu.

– Pre svega ponos, jer je ogromna čast braniti boje svoje zemlje i na svakoj od tih 50 utakmica osećaj je bo fenomenalan. Sa druge strane, tu je i velika odgovornost. Nisam više klinac, već jedan od igrača koga mnogi smatraju liderom ekipe. Nemamo puno igrača koji imaju preko 30 godina. Tu su Rajko, Kole, Mitar… Gudelj… i odmah posle njih Bleki, Duca, ja… Moramo da budemo primer mlađima koji ulaze u reprezentaciju.

„BORIĆEMO SE DOKLE KOD ŠANSA POSTOJI“

Okupljanje za novembarske izazove protiče u odličnoj atmosferi, bez obzira na situaciju u grupi i činjenicu da naša sudbina zavisi i od rezultata drugih utakmica.

– Sigurno da nije lako, najlepše je kada sve držite u svojim rukama. Ipak, šanse i dalje postoje. Gledamo da pobedimo obe utakmice i ne bavimo se kalkulacijama. Kad god smo razmišljali o drugima, nismo dobro prošli. Teško je, ali dok god postoje šanse, mi ćemo da se borimo. Možda iz ove situacije možemo da izvučemo korist, da nam to bude jedna vrsta rasterećenja. Izađemo maksimalno motivisani na Vembli, damo sve od sebe da pobedimo velikog rivala, ako ne uspemo pružimo ruku i idemo dalje.

Promena na klupi reprezentacije i dolazak Veljka Paunovića donosi novi impuls.

– Odmah po dolasku u Staru Pazovu obavio je jedan razgovor sa mnom, posle smo imali sastanak svi zajedno gde nam je predstavljen njegov plan rada i šta nas očekuje pred mečeve sa Engleskom i Letonijom. Prvi utisci su odlični. Veljko je stručnjak koji je našoj zemlji doneo puno radosti. Srećan sam što je ovde i što se na svakom koraku oseća da veruje u tim i da veruje u dobar rezultat.

Oseća se i povezanost sa generacijom svetskih šampiona sa Novog Zelanda koja sada čini okosnicu A tima.

– Mislim da su ti momci sada u najboljim i najzrelijim fudbalskim godinama. Zato je dobra stvar što će ponovo sarađivati sa čovekom pod čijim vođstvom su osvojili Svetsko prvenstvo. Imamo jednu fenomenalnu grupu, rekao bih jako dobru ekipicu koja zaslužuje mnogo više od ovoga što govori trenutni plasman na tabeli naše kvalifikacione grupe.

O SELEKTORU VELJKU PAUNOVIĆU

Svaka promena donosi novu energiju, ali u isto vreme iziskuje i vreme prilagođavanja. Koliko igračima znači što dolazi neko ko razume „unutrašnju“ dinamiku tima, jer je i sam bio deo sistema FSS i zna kroz šta reprezentativci prolaze?

– Normalno je da u početku bude teže, verovatno će doći i do promene formacije, igraćemo totalno drugačije, sa totalno drugačijim zahtevima. Problem je što nemamo puno vremena za pripremu meča protiv Engleske. U ponedeljak smo imali trening oporavka, u utorak dva treninga, sredu jedan i odmah letimo za London. Spavanje u hotelu i odmah sutradan utakmica. U svakom slučaju, za one osnovne stvari ima sasvim dovoljno vremena, bitno je da sve što Veljko traži od nas, brzo prihvatimo i usvojimo, verujem da ćemo do četvrtka biti potpuno spremni za veliku utakmicu.

Veljko je već poslao jasnu poruku: „ko veruje u pobedu, biće sa nama, ostali nisu dobrodošli“.

– Niko od nas ne bi bio sada u Pazovi da ne veruje u pobedu protiv Engleske. Još nisam upoznao sportistu i fudbalera koji ne veruje da može da pobedi bilo kog rivala. Verujemo i idemo u London da pružimo 100 odsto naših mogućnosti.

LEKSIKONSKA PITANJA

Intervju sa Strahinjom Pavlovićem završio se kao u svlačionici – kratko, direktno, bez kalkulacija. Brza pitanja, još brži odgovori. Jer, kako sam kaže, nema puno vremena za razmišljanje.

Koji saigrač iz reprezentacije je najglasniji, a koji najtiši u svlačionici?

– Terza je najglasniji, Gudelj najtiši. Skoro da glas ne možeš da mu čuješ.

Koja pesma se najčešće peva u autobusu posle pobede reprezentacije?

– Ufff… Terza ima hiljadu ‘svojih’ pesama, to ne može da se izdrži. Zato mi je najlakše da stavim slušalice i da se isključim.

Koja muzika se čuje u tim slušalicama.

– Manje je muzike, uglavnom TV Arenasport. Vraćam snimak utakmice, analiziram detalje… Obožavam to da gledam.

Najteži napadači za čuvanje?

– Žiru, Lukaku, Lautaro…I naravno, Duci Vlahović je veoma nezgodan. Igrali smo skoro sa Juventusom, ušao je u poslednjih 20 minuta i zadao nam mnogo problema. A zamisli da ga ne pomenem pored ove trojice.

Jedna reč ili jedno ime koje ti prvo padne na pamet kada čuješ ‘Engleska’?

– Vejn Runi.

Saigrač iz reprezentacije koji ima najviše smisla za humor.

– Terza, Duci, Čupa.

Saigrač iz reprezentacije koji bi jednog dana mogao da postane selektor Srbije?

– Milenković. Tu nemam ni najmanje sumnje. Bleki je prava vaga… sve analizira i sve vaga do najsitnijeg detalja. Kada smo sami u sobi, o čemu god da razgovaramo, on uvek okrene priču na fudbal i na taktiku. Siguran sam da će jednog dana biti odličan trener.

Savršen klizeći start kojim spašavaš gol ili gol glavom u 90. minutu?

– Bez dileme, gol glavom u 90. minutu.

Stadion na kom si igrao da te je iskreno ostavio bez daha?

– San Siro. Apsolutno. U četvrtak ću prvi put u karijeri igrati na Vembliju, ali sam gotovo siguran da ne može da se pored sa San Sirom. Stadion u Milanu je istinski hram fudbala.

Ritual koji ti donosi sreću?

– Na masaži sam uvek u isto vreme pred svaku utakmicu, isto tako i sa aktivacijama pred izlazak na teren.

Saigrač iz reprezentacije koji bi mogao da bude uspešan glumac?

– Duci Vlahović.

Fudbaler Milana sa najboljim stilom oblačenja. Nemoj, molim te, reći – Rafa Leao?

– Ne, ne, ne… Rafa bi bio na poslednjem mestu. Odgovor je – ja. Meni se najviše sviđa moj stil oblačenja. Rafa ima neki svoj fazon, uđite na njegov Instagram i videćete da je to potpuno drugačije od mene. Milano nudi toliko mogućnosti i nije teško obući se onako kako voliš i u čemu se osećaš prijatno.

Prva pomisao kada vidiš fotografiju proslave Mitrovog gola u Lisabonu i vaše izraze lica koji mu euforično trčite u zagrljaj.

– Strast, ponos, istorija. Najlepši i najemotivniji trenutak u mojoj dosadašnjoj karijeri.

O Svetskom prvenstvu 2026. za sada ni reči. Samo kratko, ali u ‘ofu’, bez kamere i mikrofona. Na pomen SAD-a, Meksika i Kanade, oči mu se opet zacakle – isto kao onog dana kada je prvi put obukao dres sa državnim grbom. „San se ne menja“, dodaje. „Menjaju se samo prepreke do sna.“

Možda je baš u toj jednostavnoj rečenici skrivena suština Pavlovićevog puta – u spremnosti da izdrži, da raste, da nikada ne posustane. Jer, dok ima vatre u očima, Srbija zna da ima zid pred svojim golom.