Na brdima Kotsvoldsa u Engleskoj svake godine oživljava neobična tradicija – Svetsko prvenstvo u šutiranju u cevanice, brutalni sport star više od četiri veka gde takmičari, zaštićeni samo slamom, pokušavaju da obore jedan drugog udarcima u potkolenice, a aktuelni šampion Majk Njubi za odbranu titule priprema se udarajući se čekićem.
Dok su moderni sportovi precizno kalibrisani balansi reda i haosa, šutiranje u cevanice (shin-kicking) prkosi takvim definicijama. Ovaj sport, poznat i kao purring, predstavlja centralni događaj Kotsvoldskih olimpijskih igara (Cotswold Olimpick Games), festivala koji u Engleskoj postoji od 1612. godine i slavi tradiciju, snagu i, pre svega, zabavu.
Trka za sirom u Engleskoj: Da li je ovo najluđi sport na svetu?
Više od 400 godina tradicije i haosa
Igre je osmislio advokat Robert Dover početkom 17. veka, kao vid otpora puritanskim vrednostima koje su branile svaku vrstu zabave. Njegova vizija bila je da stvori događaj koji će promovisati zdravu aktivnost i okupiti ljude svih staleža. Iako su se igre menjale, njihov duh je ostao isti: naglasak je na učešću i smehu, a ne na analitici i modernoj tehnologiji.
Održavaju se na Doverovom brdu, istom mestu na kojem su nastale pre više od četiri stotine godina. Iako je bilo prekida, poput onog tokom Engleskog građanskog rata ili zabrane zbog izbijanja bolesti slinavke i šapa, tradicija je preživela. Danas privlači hiljade posetilaca željnih da vide jedan od „najglupljih britanskih sportova“, kako ga je jednom nazvao The Daily Mail.
Pravila su jednostavna – obori protivnika
Suština šutiranja u cevanice je da se protivnik obori na zemlju. Dva takmičara stoje jedan naspram drugog, držeći se čvrsto za ramena ili kragne. Kada sudija, poznat kao stickler, ukloni štap koji ih razdvaja, borba počinje.
Cilj je udarati protivnika u potkolenicu, bilo gde između članka i kolena, sve dok ne padne ili ne odustane uzvikujući „Dosta!“. Meč se obično sastoji od tri runde, a pobednik je onaj ko prvi ostvari dva bacanja. Da bi bacanje bilo validno, mora mu prethoditi udarac u potkolenicu, dok saplitanje bez udarca nije dozvoljeno.
Slama u pantalonama i čekić za „kondiciju“
Iako deluje brutalno, sport ima svoja pravila bezbednosti. Nekada su takmičari nosili cokule sa čeličnim ojačanjem, što je dovodilo do teških povreda. Danas su takve cipele strogo zabranjene i dozvoljena je samo meka obuća. Jedina zaštita koju takmičari imaju jeste slama, koju mogu da naguraju u nogavice pantalona kako bi ublažili udarce.
Pripreme za takmičenje su jednako neobične kao i sam sport. Istorijski, borci su „očvršćavali“ cevanice udarajući ih kamenjem. Tu tradiciju nastavio je i aktuelni dvostruki svetski šampion, Majk Njubi. Ovaj tridesetčetvorogodišnji direktor iz Čeltnama otkrio je da se godinu dana pripremao tako što je skoro svakog dana udarao svoje potkolenice čekićem.
Šampion koji je postao „WWE zlikovac“
Njubi, koji se bavi borilačkim veštinama i ima crni pojas u tekvondou, osvojio je titulu 2023. godine pri svom prvom učešću, a zatim je odbranio i 2024. Njegov cilj je da obori rekord prethodnog šampiona koji je pobeđivao četiri puta zaredom. Na putu do pobede razvio je i svoj prepoznatljivi potez „točak cevanice“ (shin wheel), tehniku kojom udara, a zatim koristi nogu kao oslonac da povuče i obori protivnika.
Njegov uspeh doneo mu je i promenu statusa kod publike. Dok su prošle godine navijali za njega kao za autsajdera, ove godine, kao branioca titule, dočekali su ga zvižducima.
- Pošto sam bio šampion koji se vraća, mislim da su želeli dramu i da me neko pobedi. Imao sam nekoliko ljudi koji su uzvikivali moje ime, ali i dosta zvižduka. Mislim da ću sledeći put to iskoristiti i postati neka vrsta WWE zlikovca – rekao je Njubi.
Nakon druge pobede, bio je euforičan, a slavlje je opisao kao scenu iz filma.
- Postoji osoba obučena kao Robert Dover, osnivač igara, u kostimu rojaliste iz građanskog rata. Zgrabio sam njihov mač, popeo se na zamak držeći mač i klicao. Osećao sam se pomalo kao Maksimus iz Gladijatora. Iskustvo je bilo mitsko, neverovatno.