Budimo u kontaktu
maxbet

Sportski dvogled

Tajna genija iz Čačka

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Željko Obradović (Foto: Starsport)

Pre neki dan, tačnije 9. marta, navršilo se tačno 60 godina kako postoji “čačansko čudo”. Ima ono ime i prezime, a kad vam ga saopštim, verujem da će se svi odmah složiti da je reč o autentičnom čudu – Željko Obradović.

Na meču beloruske fudbalske lige Dinamo Brest – Smoleviči-STI, naša kladionica nudi kvotu 2.20 za igru ug 4+.

Pre deset godina, kad je slavio 50. rodjendan, pozvao je okruglo hiljadu zvanica iz cele Evrope. I – niko nije izostao, svi su došli. Sada su se stvari drastično promenile, naravno zbog pandemije koronavirusa, pa je proslava bila u senci aktuelnih dogadjaja. Istina, u Turskoj se prvenstvo i dalje igra, ali pred prošlonedeljnu utakmicu protiv Tofaša naš proslavljeni trener je rekao da sada, u ovoj situaciji, nikome nije do košarke. Kad tako nešto kaže čovek kome je košarka bukvalno ceo život, treba mu verovati.

A pre nekoliko godina, posle jednog od brojnih trofeja koje je osvojio, Željko je odgovorio zašto je izabrao baš košarku:

Zato što sam iz Čačka, zato što je ovaj grad imao velike igrače poput  Radmila Mišovića i Dragana Kićanovića, i zato što sam od najranije mladosti najviše voleo košarku.

Debitovao je za prvi tim čačanskog Borca sa 16 godina, malo igrao, a više grejao klupu, a onda je košarkaški “progledao” 1978, kad je za trenera došao legendarni Aca Nikolić, popularni Profa.

Hteo sam da odem u neki manji klub da bih više igrao. Brzo me je Profa uverio da ne treba da idem. Poslušao sam ga, kao i kasnije mnogo puta u životu, i pokazalo se da su njegovi saveti bili dragoceni, a moje odluke ispravne – svedoči Željko.

Trenirao je i više nego što je to od igrača tražio Aca Nikolić. Tako se to tada radilo, posle treninga ostajalo se još satima na terenu i šutiralo. Obradović je imao izuzetno precizan šut, lopte su ulazile “bez koske”, u pravom smislu cepale su mrežice. Eto dovoljnog razloga da mu drugari daju nadima Žoc, koji je ostao do danas. Ž – kao Željko, O – od Obradović, a C – cepač (mrežica). Ti isti drugari i danas su mu najdraže društvo, sa njima provodi kratke letnje odmore iako ga zovu iz celog sveta i žele da im bude gost. Željko ne mari za uporne pozive iz NBA lige, on ide u Guču sa svojim Čačanima.

Igračku karijeru nastavio je u Partizanu, ali je ona obeležena dogadjajem zbog koga će celog života žaliti. Skrivio je tešku saobraćajnu nesreću, mesece proveo u zatvoru, posle toga je odmah otišao u JNA, pa je, uprkos ogromnom talentu, zaigrao za reprezentaciju Jugoslavije vrlo kasno, tek sa 28 godina. Ipak, stigao je da osvoji zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990.

Poznata je priča da je u leto 1991.bio viđen za prvog pleja reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Rimu, čak je prošao i prvu fazu priprema, ali su dva slobodna dana koje je Duda Ivković dao igračima promenila njegov život. Dragan Kićanović, legenda čačanske, srpske i jugoslovenske košarke, tada direktor Partizana,  ponudio mu je mesto trenera uz uslov da prestane da igra. Željko je konsultovao najbliže, razmišljao cele noći i rešio da prihvati ponudu…Ostalo je istorija.

Još kao igrač beležio je treninge, posebno Ace Nikolića Kada je na jednoj utakmici dao samo dva poena bio je razočaran i ljut na sebe, ali ga je Aca iznenadio rekavši mu da je bio najbolji na terenu. Tada je, kaže, shvatio ulogu pleja.

Kao igrač Partizana upisao je trenersku školu, na jednom”stažu” na Zlatiboru video je jednog suvog, dugačkog klinca koji mu se odmah dopao. Raspitao se o njemu i saznao da se zove Predrag Danilović, da je iz Sarajeva, član Bosne… Odmah je zvao Duleta Vujoševića i rekao da “ima jedan mali koga treba dovesti”. Partizan se dve godine borio za Danilovića ali ga je ipak doveo 1988. Četiri godine kasnije Danilović i Saša Đorđević, sa Željkom Obradovićem na klupi, doneli su prvi i dosad jedini trofej  prvaka Evrope srpskoj klupskoj košarci.

Ta “luda” evro-sezona 1991/92 počela je 1. oktobra u madjarskom gradu Solnoku. Partizan je pobedio 92:65, a tri dana kasnije bio je domaćin u revanšu takođe u Solnoku i opet pobedio 89:72. Partizan je te sezone, odlukom FIBA, kao domaćin morao da igra u Fuenlabradi kod Madrida, ali mu ni to nije smetalo da postane prvak Evrope. Od 21 utakmice, 20 je odigrao ili u gostima, ili na neutralnom terenu, samo je prvi meč četvrtfinala protiv Knora igran u Beogradu. Nikad zabeleženo u istoriji evropske klupske košarke.

Od tih utakmica u Solnoku, pa do trofeja pobednika Evrolige sa Fenerbahčeom 2017. Željko Obradović je prešao put od apsolutnog početnika do najcenjenijeg evropskog trenera. I to najcenjenijeg u istoriji evro-kupova jer je dosad samo Evroligu osvajao – devet puta. Najpre 1992. sa Partizanom, pa 1994. (Huventud), 1995. (Real Madrid), pet puta sa Panatinaikosom (2000, 2002, 2007, 2009. i 2011.) i 2017. sa Fenerbahčeom. Žoc je svoje evro-titule “garnirao” Kupom Rajmunda Saporte (sa Realom 1997.), Superkupom Italije (sa Benetonom), čak 11 nacionalnih titula i sedam grčkih kupova sa Panatinaikosom… U sezoni 2006/07 Obradović je predvodio atinski klub do trostruke titule, i dobio nagradu “Aleksandar Gomeljski” koja se dodeljuje najboljem evropskom treneru. Istu nagradu je dobio i 2011. kad je sa timom Pao peti put osvojio Evroligu.

Da ne zaboravimo da je slavni Čačanin sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio Prvenstvo Evrope u Atini, posle one čuvene finalne utakmice sa Litvanijom (bio je trener zajedno sa Dudom Ivkovićem). Sledeće godine samostalno je vodio nacionalni tim na Olimpijskim igrama u Atlanti, i osvojio srebrnu medalju. Dodao je zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 1997. u Barseloni i Svetskom prvenstvu 1998. u Atini, zatim bronzu sa Eurobasketa 1999. u Francuskoj…

Pa – kako to uspeva? Kakav je to čovek, taj Željko Obradović? Da li je super-trener istovremeno i super-čovek?

Najbolje da on sam odgovori na ova pitanja:

– Moj život je to što radim – ja sam trener. Znao sam da ću biti trener još dok sam bio igrač, beležio sam posle treninga detalje koje smo vežbali. Moj život je košarka, ležem i ustajem sa mislima o košaci. Šta ćemo raditi danas na treningu, kad ćemo analizirati narednog rivala, kad putujemo… Ja nisam u košarci samo kad spavam, a ni za tad nisam siguran…

 

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu