Budimo u kontaktu
maxbet

Sportski dvogled

TAKO JE GOVORIO “PROFA” Pobeda je zasluga igrača, poraz je krivica trenera

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Reprezentacija Jugoslavije u Nici 1950, Nikolić je treći s desna u donjem redu (Foto: Privatna arhiva)

Pre 20 godina,  12. marta 2000, sa životne scene otišao je profesor Aleksandar Nikolić, jedan od  „četiri sveca“ našeg basketa. Za one, sigurno malobrojne koji eventualno ne znaju, ostala trojica su Borislav-Bora Stanković, Nebojša Popović i Radomir-Raša Šaper. Svi su bili igrači, reprezentativci, ali su najdublji trag ostavili radeći u košarci. Podelili su zaduženja: Bora Stanković je bio diplomata, Nebojša Popović motor, Raša Šaper ideolog, a Aca Nikolić trener.

Za profesora Nikolića s pravom se kaže da je bio „otac jugoslovenske košarke“. Ne sećam se više da li je Boža Maljković, jedan od njegovih naprednih učenika, bio kum nadimka „Fon Braun košarke“ ili ta originalnost pripada nekom inspirisanom novinaru, ali suština je da je poređenje, naravno figurativno, sasvim tačno. Aca Nikolić nije konstruisao rakete, nije radio nuklkearne programe, ali je bio „inženjer“ (buduće) atomske košarke. Uradio je ono što je u bilo kom poslu najteže: postavio je temelje. Prvo je on sam, sa saradnicima, „zidao“ našu košarkašku kuću, posle su njegovi naslednici na zdravim osnovama nadgrađivali tu našu košarkašku palatu na koju smo tako ponosni.

Aca Nikolić je rođen u Sarajevu 28. oktobra 1924, ali slučajno u tom gradu. Majka mu se zatekla tamo, familija je bila iz Brčkog, gde je Acin otac imao uspešan biznis. Košarku je otkrio za vreme Drugog svetskog rata u Beogradu. S obzirom na visinu, 1,65 m, mogao je da igra samo pleja, ali baš ta pozicija pomogla mu je da bolje razume relativno novu igru.

Dogurao je do reprezentacije, ali njegove zasluge za jugo-košarku nisu igračke nego trenerske. Igrao je za Partizan, Crvenu zvezdu, Železničar i BSK (kasnije OKK Beograd), ali je i tokom igračkih dana pokazivao želju da bude trener. Školovao se, završio DIF i otuda ono „profesor“. Već 1953. posle Evropskog prvenstva u Moskvi postao je selektor. Ostaće na tom mestu do 1966, tokom njegovog mandata stigle su prve medalje , afirmisali su se mnogi igrači, Jugoslavija je bila redovni i zapaženi, učesnik olimpijskih igara, svetskih i evropskih šampionata.

Imao sam sreću i zadovoljstvo da poznajem profesora Nikolikća, da razgovaram sa njim, da slušam i pamtim njegova razmišljanja o košarci. Iz sećanja vadim neka od nepisanih profesorovih pravila:

* Da bismo dali koš moramo da osvojimo loptu.

* Pobeda je zasluga igrača, poraz je krivica trenera.

* Nema igrača koji igraju samo odbranu ili samo napad.

* Da biste gradili tim morate da gradite igrače.

* Rana specijalizacija za određeno mesto ili ulogu je pogubna jer je kasnije nemoguće ispraviti rano stečene greške i navike.

* Ne pobeđuje tim koji je dao više poena nego onaj koji je primio manje.

* Mlad igrač treba da dobije šansu u neizvesnoj završnici, a ne pri vođstvu od  20 razlike.

* Tehniku su u košarci izmislili igrači, ne treneri.

* Kada prestanem da ispravljam greške nekog igrača, to znači da više ne verujem u njega.

Savetujem mladim trenerima da prepišu ove teze, razmisle o njima i primene ih kad mogu. Acina filozofija zasnivala se na odbrani. Insistirao je na njoj, ponekad trenirao s dve lopte da bi kod igrača razvio ili pojačao refleks i koncentraciju. Bio je strog, zahtevan ali i spreman da sasluša igrača. Jednom mi je rekao:

– Pametan trener uči od igrača.

Profesor Nikolić je, na prvi pogled, bio pesimist. Uvek je brinuo, ako ne zbog forme svog tima onda zbog snage rivala. Igrače je motivisao tako što ih je stalno kritikovao, ali je imao toliki autoritet da su mu, jednostavno, svi verovali i znali da sve što traži ne radi zbog sebe nego zbog njih i tima.

Aca Nikolić je, kao i većina naših trenera s početka pedesetih godina prošlog veka, bio u najvećoj meri samouk. Jeste ponešto naučio od bugarskih, mađarskih i francuskih trenera koji su tih godina dolazili da drže kusreve po Jugoslaviji, ali najviše je učio sam, na sopstvenim i tuđim greškama. Ključni momenat u njegovoj karijeri bio je odlazak na šestomesečno usavršavanje u SAD 1963. Gledao je univerzitetsku i NBA košarku i vratio se potpuno zbunjen. Pričao mi je da je sve što je mislio da zna o košarci palo u vodu pred onim što je video u SAD.

Svoju međunarodnu karijeru, profesor Nikolić počeo je 1965. u italijanskoj Petrarki iz Padove. Sa skromnim timom bio je treći, iza Simentala Milano i Injisa Vareze. Tamo je trenirao Daga Moa, igrača koga je izabrao odgovarajući na moje pitanje: „Ko je najboji igrač koga je trenirao?”. Posle dve sezone vratio se u OKK Beograd, ali je 1969. ponovo otišao u Italiju gde je sa Varezeom napravio sjajne rezultate. Bio je tri puta pobednik Kupa šampiona (1970, 1972, 1973.),  tri puta prvak Italije i osvajač kupa Italije (1970, 1971, 1973.), dva puta je osvajao Interkontinetalni kup (1970,1973.).

Po povratku iz Italije trenirao je Crvenu zvezdu (osvojio Kup pobednika kupova 1974. protiv Zbrojovke Brno), Borac Čačak (trenirao Željka Obradovića) , onda opet Italija: Bolonja, Venecija, Pezaro, Udine. Karijeru je zvanično završio 1985, ali je u međuvremenu našu košarku zadužio , još jednom, trijumfalnim povratkom na klupu reprezentacije. Jugoslavija je sa njim na klupi bila prvak Evrope 1977. u Liježu i prvak sveta 1978. u Manili.

Iz penzije ga je vratio Bogdan Tanjević. Doveo ga je za savetnika u Stefanel. Ideju je kopirao Bora Džaković u Partizanu 1983.  Boža Maljković je pozvao profesora kad je preuzeo Jugoplastiku, a već patentirani recept za uspeh primenio je i Željko Obradović kada je 1991. sa 31 godinom seo na klupu Partizana.

Srpska košarka odužila se profesoru Nikoliću dajući hali „Pionir“ njegovo ime. Svakom košarkaškom utakmicom koja se tamo odigra odaje se počast velikom profesoru, velikom treneru i skromnom čoveku koji nikada sebe nije stavljao u prvi plan iako je znao više od drugih, video dalje, mislio brže i uz sve to još i pobeđivao.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu