Budimo u kontaktu
maxbet

Sportski dvogled

Tampere 1952: Kad je fudbal bio (mnogo) više od igre

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Nezaboravna ekipa iz Tamperea 1952. (Foto: Privatna arhiva)

U priči o engleskim kladionicama koje su krajem 1962. formirale petočlanu komisiju čiji je zadatak bio da, za kladioničare, „projektuju realne rezultate imaginarih utakmica“ pomenuo sam i sudiju Artura Elisa koji je pedesetih godina prošlog veka smatran najboljim arbitrom na svetu. On je sudio obe čuvene utakmice Jugoslavija-SSSR na Olimpijskim igrama u Finskoj 1952. Stariji sigurno pamte i to vreme i te dramatične utakmice, ali za mlađe, evo priče koju treba da nauče i zapamte kao deo naše nezaboravne fudbalske istorije.

Na meču prvenstva Nikaragve Činandega – Managva FC, naša kladionica nudi kvotu 2.25 za igru ug 4+.

U izboru 100 nezaboravnih utakmica iz istorije fudbalskih selekcija Jugoslavije od 1920. do 2020, za knjigu koju sam radio za Fudbalski savez Srbije, neke od mečeva proglasio sam “najvećim predratnim ili najvećim posleratnim pobedama“, a za ovu iz Tamperea, igranu u okviru Olimpijskih igara u Finskoj 1952, dajem sebi pravo da kažem da je bila „najdramatičnija“ ili „najpolitičkija“. Drama se vdi iz kretanja rezultata, na 12 minuta pre kraja vodili smo 5:1 a onda primili četiri gola i spašavali živu glavu.

Stariji pamte političke okolnosti pod kojima je utakmica igrana. Naime, još uvek je u punom jeku bio sukob Tito -Staljin, počet 1948. takozvanom rezolucijom Informbiroa. Moskvi se nije dopalo što je Jugoslavija želela da vodi samostalnu politiku, pa je zajedno sa satelitima iz takozvanog Istočnog bloka optužila Jugoslaviju za revizonizam i što-šta još. Prestala je svaka pomoć koja je do tada stizala iz SSSR, a prošlo je dosta vremena dok je Zapad shvatio da je sukob stvaran…

U preliminarnim utakmicama Jugoslavija je pobedila Indiju sa 10:1 a SSSR, tek posle produžetka, Bugarsku sa 2:1. Tu utakmicu, igranu u gradu Turku, gledali su sekretar FSJ Kosta Popović i radio-reporter Radivoje Marković koji su pripremili detaljan izveštaj za naš stručni štab. U praktično nepostojećim odnosima Jugoslavije i SSSR, žreb je odlučio da se za ulazak u četvrfinale bore naši i sovjetski fudbaleri. Sovjetski igrači bili su izolovani, u njihov kamp ulazilo se samo sa specijalnim dozvolama. U našoj štampi pojavila se karikatura njihovog logora, sa bodljikavom žicom, a pored ulaza je bio nactrtan bunker iz koga je virila cev puškomitraljeza….

Foto: Privatna arhiva

Atmosfera je bila naelektrisana, toga je bila svesna i FIFA, pa je za arbitra odredila Engleza Artura Elisa, u to vreme jednog od najboljih sudija sveta. Delegat je bio Stenli Raus, takođe Englez, sekretar engleske federacije,  budući predsednik FIFA. Utakmica je izazvala ogromno interesovanje inostranih izveštača, u Tampere se sjatilo više od 50 stranih novinara od kojih su bar polovina bili spoljnopolitički komentatori. Očekivao se, bukvalno, rat na terenu.

Detalje utakmice, kao i ono šta se dešavalo pre i posle meča, najbolje je obradio Vladeta Nedeljković, dugogodišnji novinar “Sporta“ i kasnije glavni urednik „Tempa“. U svojoj sjajno dokumentovanoj  knjizi „Jedanaest veličanstvenih“, za koju je građu sakupljao u našim, sovjetskim i svetskih arhivima, obradio je sve aspekte drame. Jugoslavija je u vreme utakmice bila paralisana, ljudi su bili uz radio-aparate i slušali prenos Radivoja Markovića i Hrvoja Macanovića. Priča se da je prenos slušao i predsednik Tito koga, inače, fudbal nije interesovao.

foto: Privatna arhiva

Glas radio-reportera  prvi put je obradovao milione Jugoslovena u 29. minutu kada je Rajko Mitić bio najprisebniji u gužvi pred sovjetskim golom. Do kraja poluvremena, naša odlična igra bila je krunisana sa još dva pogotka, a kada je na početku nastavka Ognjanov povisio na 4:0, nikome nije bilo ni na kraj pameti da će do kraja biti drama.

Valjda pod utiskom visokog vođstva, naši igrači nisu u drugom poluvremenu poklanjali pažnju napadu. Prepustili su inicijativu protivniku i čekali kraj. Sovjeti su posle tri kornera dali dva gola, smanjili na 5:3, a na tri minuta pre kraja i na 5:4. Fatalan po našu odbranu bio je Bobrov, inače reprezentativac SSSR takođe i u hokeju na ledu. Minut pre kraja još jedan korner bio je fatalan, s tim što je ovog puta loptu u Bearinu mrežu ubacio Petrov. Na gol liniji su bili Crnković, Čajkkovski i Boškov, ali niko nije uspeo da spreči izjednačenje. Drami nije bio kraj, ali konačno se našem timu osmehnula i sreća – Beskov je u poslednjem minutu pogodio stativu.

Usledili su produžeci, ali više nije bilo golova. Publika je bila oduševljena, Finci su listom navijali za Jugoslaviju. Naši igrači ispraćeni su ovacijama, autobus se jedva probio do hotela, ali raspoloženje je bilo tmurno. Igrači su bili svesni da su propustili veliku priliku da pobede, i to ubedljivo, rivala koji je u tom trenutku bio mnogo više od sportskog protivnika. Nikome nije bilo ni do večere ni do spavanja… Atmosferu je prvi popravio golman Vladimir Beara:

Što ste se smrkli, pa nismo izgubili. Idemo na spavanje, pustimo Tirketa da smisli taktiku za novu utakmicu – rekao je „veliki Vladimir“.

Iako je rukovodstvo pokušavalo da igrače poštedi pritiska, to je bilo nemoguće jer su oni sami sebi bili najveći pritisak. Znali su kako se u zemlji doživljava utakmica i šta se od njih očekuje…

Mikica Arsenijević je u svojim sećanjima na trenersku karijeru zapisao da mu je olimpijski tim iz Tamperea najdraži jer je „bio celina, a svaki igrač je imao svoje individualne kvalitete“.

Akteri istorijskog meča u Tampereu, 20.07.1952, bili su:


Jugoslavija-SSSR 5:5 (5:5, 3:0)

Stadion „Ratina“. Gledalaca: 17.000. Sudija: Elis (Engleska). Strelci: 1:0 Mitić (29), 2:0 Ognjanov (33), 3:0 Zebec (44), 4:0 Ognjanov (46), 4:1 Bobrov (53), 5:1 Zebec (59), 5:2  Trofinov (75), 5:3 Bobrov (77), 5:4 Bobrov (87), 5:5 Petrov (89).

Jugoslavija: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec. Selektorska komisija: Milorad Arsenijević, Aleksandar Tirnanić, Leo Lemešić.

SSSR: Ivanov, Križevskij, Bašaškin, Nirkov, Petrov, Neto, Trofimov, Nikoalev, Bobrov, Marjutin, Beskov.


Trijumf u ponovljenom meču

Dva dana kasnije utakmica je , na istom mestu, ponovljena, ovog puta sa srećnim krajem za naš tim… Evo tehničkih detalja i sa tog meča.

Tampere, 22.07.1952.

Jugoslavija-SSSR 3-1 (2-1)

Stadion „Ratina“. Gledalaca: 20.000. Sudija: Elis (Engleska). Strelci: 0:1 Bobrov (4), 1:1 Mitić (20), 2:1 Bobek (29, penal), 3:1 Čajkovski (54).

Jugoslavija: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec. Selektorska komisija: Milorad Arsenijević, Asleksandar Tirnanić, Leo Lemešić.

SSSR: Ivanov, Križevskij, Bašaškin, Nikov, Petrov, Neto, Tiofimov, Nikolaev, Bobrov, Beskov, Čkuseli.


Foto: Privatna arhiva


Kako u svojoj knjizi svedoči Vladeta Nedeljković, do druge utakmice u naš tabor stiglo je preko 400 telegrama iz Jugoslavije! Ljudi su hrabrili igrače sa porukom da veruju u njih. Stigao je i Titov telegram u kome je čestitao pobedu…

Lukavi Tirnanić nije ništa posebno rekao igračima. Znao je da su reči suvišne. Kasnije je objasnio:

-Šta sam mogao da im kažem ? Oni su želeli isto što i ja i svi ljudi u otadžbini. Jedino sam ih podsetio da je napad najbolja odbrana…

Na tribinama je bilo više gledalaca nego na prethodnoj utakmici, Finci su navijali za naše igrače, a Sovjete su bodrili njihovi olimpijci iz drugih sportova. Utakmica je počela grubim startovima sovjetskih igrača, ali i njihovim ranim vođstvom. Fatalni Bobrov iznenadio je Bearu šutem sa 15 metara, naš golman nije ni mrdnuo. Kasnije se pravdao da ga je zaslepilo sunce. Uprkos vođstvu rivala, naši se nisu uplašili. Počeli su da napadaju i u 20. minutu došlo je do izjednačenja. Vukas je na ivici 16 metara prevario nekoliko rivala, dodao Zebecu, ovaj je produžio do Rajka Mitića koji je sa nekih osam metara šutirao levom nogom i izjednačio.

Devet minuta kasnije sudija Elis je pokazao na belu tačku za naš tim, Bašaškin je u duelu sa Mitićem igrao rukom. Bobek je izveo penal, a kako se osećao opisao je u „Olimpijskom vekovniku“:

-Bio je to najdramatičniji trenutak u mojoj karijeri. Molio sam boga da ne izvodim penal, ali neko je morao…Saigrači su okrenuli leđa, nisu mogli da gledaju moj šut. Bio sam najveći mučenik, u glavi hiljadu kombinacija, koju da izaberem ? Rekao sam sebi da ću se ubiti ako promašim! Odlučio sam da šutiram u donji levi ugao, Ivanov me je pročitao ali ,srećom, šutirao sam snažno i precizno. Poveli smo sa 2:1. Nikad nisam bio srećniji.

Pobedu je u 54. minjutu „overio“ Zlatko Čajkovski šutem sa dvadesetak metara. Lopta je na putu ka golu zakačila Nirkova, promenila pravac, prevarila Ivanova i bilo je to 3:1 za Jugoslaviju.

Posle velike pobede naši igrači stali su na sredini terena u želji da se rukuju sa sovjetskim fudbalerima, ali su ovi prošli pored njih…Sudija Elis nije mogao da veruje svojim očima, takvo odsustvo fer-pleja jednom Englezu bilo je nepojmljivo.

Foto: Privatna arhiva

Tirnanić je jugoslovenskim novinarima objasnio:

Verovao sam da će Sovjeti najveću pažnju obratiti na Ognjanova i Zebeca koji su im u prvom meču zadali najviše problema. To je bila šansa za naše “spojke“ (nekadašnji termin za polutke, igrače sredine terena sa brojevima 8 i 10), a Rale (Mitić) i Štef (Bobek) su odigrali za čistu „desetku“.

Gradonačelnik Tamperea napravio je prijem za naše igrače, dok su sovjetski fudbalerii prvim mogućim sredstvom napustili Finsku i vratili se kući gde ih je čekala serija poniženja zbog toga što su „obrukali zemlju“. Vladeta Nedeljković se u knjizi „Jedanaest veličanstvenih“ detaljno bavaio sudbinama sovjetskih fudbalera koji su bili ražalovani i samo je intervencija Staljinovog sina pomogla da ne završe u zatvoru.

„Sport“ i „Borba“ su osvanuli sa naslovom „Jugosloveni pregazili protivnika“.

Sovjetska agencija TASS javila je dva reda: „Ponovljena utakmica između državnih timova SSSR i Jugoslavije završena je rezultatom 3:1 u korist poslednjeg“. Vladimir Otkalenko, urednik sportske rubriuke partijskog dnevnika „Pravda“, ispričao je mnogo godina kasnije Vladeti Nedeljkoviću da je posle utakmice iz Kremlja stigla  naredba da se objavi samo rezultat.

U svetskoj štampi bilo je puno komplimenata za igru našeg tima. „L’ Ekip“ je pisao o izrazitoj tehničkoj dominaciji naših igrača, „Mond“ je za utakmicu rekao da je bila „atomska“. Engleska štampa obavestila je o „bedi kominformovaca“, „Dejli Miror“ je utakmicu nazvao „fudbalskim događajem godine“…Čak je i „Njujork Tajms“ objavio da je „Jugoslavija pobedila Rusiju u sokeru“.

Naša štampa prenela je izjavu Vitorija Poca, selektora Italije koja je 1934. i 1938. bila svetski prvak:

-Imate veliki tim – rekao je Poco.

Aleksandar Tirnanić, tvorac čuvenog olimpijskog tima, kaže da je u ta dva dana-osedeo:

Posle pobede pogledao sam se u ogledlo i prvi put u kosi video sede dlake. Imao sam tek 42 godine….

Naš tim je u četvrtfinalu pobedio Dansku sa 5:3, u polufinalu je bio bolji od SR Nemačke 3:1, a u finalu je poražen od Puškašove i Kočiševe Mađarske 0:2. Bila je to druga uzastopna srebrna medalja na Olimpijskim igrama, ali za naše ljude pobeda nad SSSR bila je važnija  od ishoda finala…

 

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu