Na opšte iznenađenje cele fudbalske javnosti, Partizan je jesenji deo završio kao lider. Mogla je prednost u odnosu na večitog rivala da bude i ubedljivija, ali bod sa kojim su crno-beli dočekali nastavak prvenstva je više nego velik. Međutim, prebrzo je prokockan. Posle prvog kola nastavka, Crvena zvezda je pretekla Partizan. Crveno-beli su slavili protiv Čukaričkog, Partizan ni drugi put u sezoni nije uspeo da savlada Radnički iz Niša. Pozicija kojom je „parni valjak“ završio jesenji deo tražila je samo jedno pred nastavak sezone – iskorak. Umesto toga, crno-beli su u nastavak sezone ušli reklo bi se bez pojačanja koja bi pratila ambicije kluba, bez obzira na dolaske Saše Zdjerala i Stefana Mitrovića u poslednjim danima januara, što će sigurno mnogo da znači ovom mladom timu.

Vratimo se na utakmicu koja se odigrala u subotu na stadionu u Humskoj i koja je završena bez golova. U trenutku kada se lomila prva utakmica proleća, Partizan nije imao dodatnu snagu u odnosu na jesen, imao je Teleoptik. Ako pogledamo dublje i zagrebemo ispod površine, postaje jasno da crno-beli u borbu za titulu ne ulaze sa novim imenima, već sopstvenim razvojnim pogonom. Ne samo kroz igrače, nego i kroz kompletnu struku.

„PARNI VALJAK“ NA TELEOPTIKOV POGON

Jasno je i to da je Teleoptik ponovo počeo da „pravi“ igrače za prvi tim i upravo je to razlog povratka navijača na stadion i dobrih rezultata u prvom delu sezone. Međutim, postavlja se pitanje da li se u Humskoj možda u ovom važnom trenutku malo i preteralo sa brojem pridošlica iz filijale?

Da krenemo redom. Na klupi je Nenad Stojaković – trener koji je jesenji deo sezone proveo kao trener „optičara“. Uz njega je u prvom timu i tadašnji pomoćnik Nikola Grubješić. Zatim kondicioni trener Aleksandar Ilić, kao i trener golmana Srđan Ostojić. Ni tu ništa nije sporno, ali kada pogledamo kompletnu sliku, postavlja se i pitanje da li Partizan danas koristi Teleoptik kao satelit ili je Partizan u velikoj meri postao Teleoptik?

Igrački kadar to dodatno potvrđuje. Od prvog dana januara u timu su Matija Ninić, Marko Lekić, Dušan Makević, Dimitrije Janković, Ivan Martinović i Stefan Petrović. Svi oni su do juče nosili dres Teleoptika, a danas su deo prvog tima Partizana. I to ne kao epizodisti, već kao realne opcije. Na pripremama je Ninić pokazao da može, Lekić je dobio ugovor izostankom opcija u napadu, Petrović je sa samo 17 godina prvi levi bek zbog povrede Jurčevića, dok je Janković protiv Niša krenuo kao starter i bio jedan od najboljih na terenu.

Kada se vrati film samo još malo unazad, slika je još jasnija. Do marta prošle godine, dakle pre manje od godinu dana, kapiten Partizana Vanja Dragojević bio je deo Teleoptika. Još malo ranije, u jesen 2024, istim putem je prošao i Milan Roganović.

DEBITANTI U BORBI ZA TITULU

Putanja je ista, putanja je apsolutno priorodna i poželjna, ali ovoga puta je ubrzana i podignuta na nivo borbe za titulu. Problem nije u tome što Partizan koristi decu iz škole i sopstveni sistem, problem je to što radi u trenutku kada je morao da napravi korak više. Bez obzira na sve probleme sa finansijama.

Remi sa Radničkim možda nije slučajan kiks, već logična posledica odluka donetih tokom zime. Kada u nastavak prvenstva uđete sa mladim timom i sistemom koji se uigrava, bodovi se ne podrazumevaju, a tek borba za titulu.

Kada se podvuče crta i dobro pogleda, slika je jasna i pomalo surova – Partizan napada titulu Teleoptikom. Vreme će pokazati da li je to hrabra strategija koja će da ispiše stranice istorije ili rizičan eksperiment u sezoni u kojoj prostora za greške gotovo da nema ako vam je cilj ono što je crno-belima.