Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

Top 10 pobeda kad se moralo

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Radost srpskih fudbalera u Lisabonu (Foto: Starsport)

Idemo u Katar. Kapa dole igračima i selektoru. Igrali su najbolje kad je bilo najpotrebnije. Izdržali su pritisak, pobedili kad je pobeda bila obavezna, oduševili fudbalski narod a u kasu FSS uterali lepu sumu novca od koga će naša kuća fudbala mirno živeti nekoliko godina ulažući u nove Mitroviće, Tadiće, Milenkoviće, Živkoviće, Rajkoviće…


LIGA 1: Od 15 igraju Anže – Lorijen, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu domaćina 1.93. 


Ovo je moj izbor “Top 10” pobeda kad je moralo da se pobedi. Naravno, može da se složi i kontra-lista, spisak utakmica u kojima su rezultati bili u raskoraku sa željama (ili mogućnostima) ali sada je vreme za radovanje…

Prevrnuh po sećanju i knjigama i odabrah 10 utakmica koje su razne selekcije Jugoslavije i Srbije dobile kad se moralo. Dakle, kao sada, pod pritiskom. Redosled nije po značaju nego hronološki.

Jugoslavija – Brazil 2:1, Montevideo, 14. jul 1930.

Prva (naša) utakmica na prvom Svetskom prvenstvu. Veličanstvena pobeda protiv velikog favorita. Strelci Aleksandar Tirnanić u 21. minutu i Ivica Bek u 30. Junaci golman Milovan Jakšić, kapiten Milutin Ivković-Milutinac, Moma Đokić, ali i svi ostali. Montevideo, Bog te video!

Jugoslavija – Francuska 3:2, Firenca, 11. decembar 1949.

Istorijska majstorica posle dva puta 1:1 sa Francuskom u grupi. Vodili smo sa 1:0 (Boba Mihajlović), gubili 2:1, izjednačio je iz penala u 84. minutu opet Prvoslav-Boba Mihajlović. Ušlo se u produžetak u kome je Željko Čajkovski u 114. minutu obradovao Jugoslaviju. Branio je Srđan Mrkušić, igrali Ivica Horvat, Ratko Čolić, Zlatko Ćajkovski, Minda Jovanović. Rajko Mitić, Stjepan Bobek, Vladimir Firm… Selektor je bio Milorad Mikica Arsenijević, jedan od “mojih” Urugvajaca.

Jugoslavija – SSSR 3:1, Tampere, 22. jul 1952.

Istorijska utakmica zbog političke situacije. Odnosi Jugoslavije i SSSR bili su krajnje zategnuti od 1948. Da ne širim priču o rezoluciji Informbiroa… Jugoslavija je u prvom kolu olimpijskog turnira pobedila Indiju sa 10:1 (Indijci su igrali bosonogi!) a onda je žreb sastavio naše i sovjetske fudbalere u meču koji je bio mnogo više od igre. Utakmica je igrana 20. jula 1952. u Tampereu, došlo je desetak specijalnih izveštača svetskih agencija i listova. Većina nije imala pojma o fudbalu, došli su da pišu o “ratu” na terenu. Jugoslavija je igrala savršeno, povela 4:0 i 5:1 golovima Mitića (2), Ognjanova, Zebeca 2. U poslednjih 30 minuta SSSR je 1:5 pretvorio u 5:5.

Pošto u produžetku nije bilo golova dva dana kasnije igrana je, na istom mestu i sa istim sudijom (Artur Elis, Engleska) nova utakmica. Bilo je 3:1 za Jugoslaviju iako su Sovjeti poveli golom Bobrova već u četvrtom minutu. Golove su do poluvremena dali Mitić i Bobek (iz penala) a pobedu je u 54. minutu “overio” Zlatko Čajkovski. Radio reporteri Radivoje Marković i Hrvoije Macanović obradovali su bukvalno celu Jugoslaviju. U slovenačkim Alpima zaustavio se biciklistički karavan, svi su slušali prenos.

Tada je stvoren čuveni olimpijski tim čiji smo sastav recitovali kao pesmicu: Beara, Stanković, Crnković, Z. Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec. Sa klupe su ih vodili “Urugvajci” Mikica Arsenijević i Aleksandar Tirnanić. Nezaboravno.

Jugoslavija – Portugalija 5:1, Beograd, 22. maj 1960.

U četvrtfinalu prvog Prvenstva Evrope, koje se u startu zvalo Kup evropskih nacija, Jugoslavija je u Lisabonu izgubila prvi meč sa 2:1. Bora Kostić je gol nade dao u 81. minutu. Revanš u Beogradu završen je trijumfom 5:1. Golove su dali Dragoslav Šekularac, Zvezdan Čebinac,B ora Kostić 2 i Milan Galić. Otišli smo na F4 u Pariz i vratili se kao vicešampioni Evrope.

Jugoslavija – Francuska 5:4, Pariz, 6. jul 1960.

Posle pobede nad Portugalijom Jugoslavija se plasirala na završni turnir koji se igrao u Parizu. Protivnik u polufinalu bio je domaćin Francuska koja je vodila sa 3:1 i 4:2, a ipak izgubila sa 5:4! Golove za naš tim dali su Milan Galić, Ante Žanetić, Toma Knez i poslednja dva Dražan Jerković koga je srpska štampa stalno prekrštavala u Dražen. Kuriozitet: Tomislav Knez je bio igrač drugoligaša Borca iz Banja Luke. Ekipu je vodila selektorska komisija Dragomir Nikolić, Aleksandar Tirnanić, Ljubomir Lovrić. U finalu je, posle produžetka, SSR bio bolji (2:1).

Jugoslavija – SR Nemačka 1:0,Santjago de Čile, 10. jun 1962.

Na Svetskim prvenstvima 1954. i 1958. Jugoslavija je oba puta zaustavljena u četvrtfinalu od SR Nemačke. Kada smo na Mundijalu u Čileu u istoj fazi takmičenja naleteli opet na Nemce šanse na papiru nisu bile velike. Utoliko je radost zbog pobede i plasmana u polufinale bila veća. Gol odluke dao je pet minuta pre kraja half Petar Radaković, igrač Rijeke, “bombom” sa 16 metara.

Pobedu su izborili Šoškić, Durković, Jusufi, Radaković, Marković, Popović, Kovačević, Šekularac, D. Jerković, Galić, Skoblar. Sa klupe su ih vodili Ljuba Lovrić, Boba Mihajlović i Hugo Ruševljanin.
Nije bilo direktnog TV prenosa, gol sam „gledao“ na radiju, a snimak je emitovan dva dana kasnije, dok je avionom stigao do centra Evrovizije….

Jugoslavija – Engleska 1:0, Firenca, 5. jun 1968.

Ta Firenca nam je dve decenije posle one istorijske pobede nad Francuskom ponovo bila srećan grad. U polufinalu Prvenstva Evrope pobeđena je Engleska, tada svetski prvak. Pobeda je veća ako se zna da smo od petog minuta igrali sa čovekom manje, Ivica Osim se povredio i statirao do kraja, zamene nisu bile dozvoljene. Odbrana (Ilija Pantelić, Fazlagić, Damjanović, Pavlović, Paunović, Holcer) herojski je izdržala napade Engleza a pobedu je u 87. minutu doneo Dragan Džajić.

Centrirao je Vahidin Musemić, lopta je preletela Bobija Mura, Džajić je grudima umirio loptu, a zatim svojom levicom matirao Gordona Benska. Selektor je bio Rajko Mitić.

Grčka – Jugoslavija 2:4, Atina, 19. decembar 1973.

Pred meč u Atini smenjen je selektor Vujadin Boškov, a tim poveren komisiji na čijem je čelu bio Miljan Miljanić. Uoči poslednje utakmice situacija u kvalifikacionoj grupi bila je teška. Za prvo mesto nam je bila potrebna pobeda od 3 gola razlike, ona sa dva gola u našu korist vodila je u “majstoricu” a svaki drugi rezultat odgovarao je Španiji. Počelo je dobro, golovima Bajevića i Karasija poveli smo sa 2:0 ali je u 37. minutu potpuno neopravdano isključen Bajević.

Grci su u 44. minutu auto-golom Katalinskog izjednačili na 2:2, Mundijal je bio više nego daleko. Gol Ivice Šurjaka u 63. minutu dao je neku nadu, ali ona je svakim minutom koji je prošao bivala sve manja. Onda je došao 90. minut, bek Enver Hadžiabdić centrirao je sa leve strane, najbolje se snašao Stanislav Karasi i dao gol za majstoricu sa Špancima. U “Novostima” je osvanui antologijski naslov: Konac delo K(a)rasi!

Jugoslavija – Španija 1:0, Frankfurt, 13. februar 1974.

Majstorica je igrana u terminu koji je mnogo više odgovarao Špancima jer je njihovo prvenstvo bilo u punom jeku, a naši klubovi su bili na zimskim pripremama za prolećni deo prvenstva. Miljanić je na teren izveo ovaj tim: Marić, Buljan, E. Hadžiabdić, Oblak, Katalinski, Bogićević, Petković, Karasi, Bajević, Aćimović, Džajić. Deset igrača bilo je iz naše lige, samo je Ilija Petković bio “stranac”, igrao je za francuski Troa.

Gol odluke pao je u 14. minutu, Katalinski je skočio na centaršut Buljana i glavom šutirao, Iribar je odbio loptu a popularni Škija je u padu ponovo šutirao i pogodio. Do kraja je ostalo 1:0, otišli smo na Mundijal posle 12 godina.

Jugoslavija – Bugarska 3:2, Split,21. decembar 1984.

Posle remija u Kardifu sa Velsom (1:1) Jugoslaviji je za plasman na Evropsko prvenstvo bila neophodna pobeda nad Bugarskom. Ostvarena je pod dramatičnim okolnostima, gosti su vodili 1:0, bilo je 2:2, ali remi nam ništa nije značio….

TV komentator Mladen Delić jadikovao je u mikrofon (Nema više vremena…). ali bilo je. Zlatko Vujović je centrirao sa leve strane, natrčao je Ljuba Radanović i glavom dao gol za 3:2. „Ljudi, da li je ovo moguće“, uzviknuo je legendarni Mladen Delić…

Selektor je bio Todor Veselinović, a uz strelca Radanovića, junak meča bio je naš golman Zoran Simović koji je u nekoliko navrata spasavao situacije „jedan na jedan“.

Bilo je još dobrih utakmica i rezultata, možda bi neki drugi “selektor” u ovaj spisak uvrstio i neki drugi meč. Izvesno je da će se u budućem “Top 10” naći i pobeda u Lisabonu 14. novembra 2021.
Uzgred, Srbija je od 2006. propustila samo Mundijal u Brazilu 2014. Nije loše za fudbal koji često kritikujemo i ligu kakva je naša…

POČELO ODBROJAVANJE Za tačno godinu dana startuje SP u Kataru

ZVEZDIN ISPIT U LUČANIMA Vraća se “dirigent”! Nova sansa za napadača

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.