Tri trenera Crvene zvezde koja nisu dobila drugu šansu, a zaslužuju je zbog zasluga stečenih u prvom mandatu

Fudbaleri Crvene zvezde u subotu počinju pripreme za prolećni deo sezone, a prvu „prozivku“ izvršiće novi trener Dejan Stanković. To će legendarnom Dekiju da bude drugi mandat na klupi crveno-belih, a u prvom je doneo tri titule prvaka Srbije, dva Kupa Srbije i dva proleća u Ligi Evrope. Nedosanjani san mu je ostao plasman u Ligu šampiona i to će pokušati da ispravi u novoj misiji.

Nije veliki broj trenera u novijoj istoriji kluba dobijao drugi poziv da se vrati na „Marakanu“. Jeste Vladan Milojević zahvaljujući sjajnim rezultatima. Međutim, postoje i oni treneri koji su napravili dobre rezultate u poslednjih 16 godina, ali još uvek nisu dobili drugu šansu, a možda su je i zaslužili.

1. SLAVIŠA STOJANOVIĆ

U Crvenu zvezdu je došao leta 2013. godine kada je klub usred priprema napustio Rikardo Sa Pinto. Portugalac je bio nezadovoljan stanjem u klubu, kako finansijskim, tako i organozacionim. Bila su to baš teška vremena za Crvenu zvezdu, klub šest godina nije bio šampion, kasa je bila prazna. Nadu je dala odluka pojedinih iskusnih igrača poput Nenada Milijaša i Miloša Ninkovića da dođu na „Marakanu“. Slaviša Stojanović je ekipu preuzeo u Sloveniji gde je na pripremama bilo 40 igrača. Uspeo je da uspostavi kakav-takav sistem i uđe u novu sezonu. Počelo je ispadanjem u kvalifikacijama za Ligu Evrope od Černomoreca i porazom od Javora u Ivanjici u prvom kolu Superlige Srbije.

Kasnije su došli i remi sa Donjim Sremom na 50. rođendan „Marakane“, ali i poraz od Voždovca na Vračaru posle kog su „delije“ skinule dresove igračima. Posle toga došlo je do velikog buđenja, serije pobeda i Crvena zvezda je posle dugih šest godina ponovo postala šampion Srbije. Četa Slaviše Stojanovića je imala samo bod više od Partizana.

Nažalost, zbog očajnog finansijskog stanja i nagomilanih dugova je Crvena zvezda ostala bez UEFA licence i u kvalifikacije za Ligu šampiona je otišao Partizan. Slaviša Stojanović je napustio klub, kao i gro šampionskog tima. Razočarani činjenicom da osvojenu titulu neće moći da overe igranjem u Evropi, ali i sve teže finansijske situacije.

Slaviša Stojanović od osvojene titule 2014. godine više nije dobio poziv da bude trener Crvene zvezde, mada je rado viđen gost na stadionu „Rajko Mitić“ i uvek dočekan široko raširenih ruku od ove uprave kluba i navijača.

Zvezda objavila film u kojem se prisetila titule iz 2014. godine (VIDEO)

Slovenački trener je posle Crvene zvezde radio u Belgiji, Kini, Letoniji i Bugarskoj.

2. NENAD LALATOVIĆ

Došao je leta 2014. godine na klupu Crvene zvezde baš umesto Slaviše Szojanovića. Predstavio ga je u mraku, jer je na stadionu isključena struja zbog ogromnih dugova, tada novi direktor, a sada jedan od najtrofejnijih rukovodilaca u istoriji kluba – Zvezdan Terzić. Cilj je bio jedan da se u vatru bace mladi igrači koji će kasnijom prodajom izvući Crvenu zvezdu iz katastrofalne finansijske situacije. Šansu su dobili talentovani igrači Predrag Rajković, Vukašin Jovanović, Marko Grujić, Luka Jović i Mihailo Ristić. Javno to nije rečeno, ali se od Nenada Lalatovića nije očekivala titula, mada su joj se svi potajno nadali kome je srce crveno-belo.

Partizan je postao šampion Srbije sa sedam bodova više od Crvene zvezde, a Nenad Lalatović je napustio „Marakanu“. Međutim, klub je kasnije prodao sve gore navedene mlade igrače, za najviše novca Marka Grujića u Liverpul, što je stabilizovalo finansije i bio početak stvaranja danas moćne Crvene zvezde.

Danas je uprava Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem zahvalna Nenadu Lalatoviću na tome što je pružanjem šanse mladim igračima pomogao da se klub finansijski stabilizuje i napravi početni kapital, ali više nije bio ni kandidat da se vrati „svojoj kući“.

Nenad Lalatović je kasnije vodio veliki broj klubova Superlige Srbije i sa Vojvodinom je osvojio Kup Srbije. Radio je još u Saudijskoj Arabiji i Ukrajini.

3. MILOŠ MILOJEVIĆ

Došao je u Crvenu zvezdu leta 2022. godine posle neuspeha Dejana Stankovića u plej-ofu Lige šampiona protiv Makabija iz Haife. Upravo je trener rodom iz Knjaževca u početku prvog mandata Dejana Stankovića bio prvi pomoćnik, ali se kasnije osamostalio i otišao u Švedsku gde je preuzeo Hamarbi, a kasnije vodio i Malme.

Sa Crvenom zvezdom je samouvereno i ubedljivo osvojio duplu krunu. Imao je u prvenstvu 22 boda više od drugoplasiranog TSC, ali su u Ligi Evrope bili loši rezultati. To je „uplašilo“ upravu Crvene zvezde pa je rešenje za novu sezonu našla u Baraku Baharu. Tog leta je Crvena zvezda zbog dobrih rezultata u Evropi u poslednjih pet sezona izborila direktan plasman u Ligu šampiona. Miloš Milojević nije dobio šansu da popravi utisak.

Kasnije je radio u UAE gde je sa Al Vaslom osvojio titulu. Za sada još uvek nije dobio drugu šansu, al ne znači da neće, reč je o mladom i perspektivnom treneru.