Budimo u kontaktu

REPREZENTACIJE

TUGA Umro Dijego Maradona!

Bosko Zivancevic

Objavljeno

,

Dijego Maradona (Foto: Beta/AP)

Tužna vest je zadesila fudbalski svet. Jedan od najboljih igrača svih vremena, Dijego Armando Maradona, preminuo je od srčanog udara u 61. godini, nepunih mesec dana pošto je proslavio 60. rođendan.

Maradona je 30. oktobra napunio 60 godina, a samo nekoliko dana kasnije primljen je u bolnicu u La Plati. Iako se u prvi mah spekulisalo da je zaražen koronavirusom, uskoro je javljeno da je razlog odlaska u bolnicu depresija. Slavni fudbaler je poslednjih godina imao velike zdravstvene probleme zbog hepatitisa i dva srčana udara. U bolnici je podvrgnut operaciji krvnog ugruška u mozgu.

Početkom meseca, izvor blizak Maradoni rekao je za AP da njegovo stanje “nije ozbiljno”. Međutim, isti izvor je naveo da je Dijego “već nedelju dana veoma tužan i da odbija hranu”.

Dijego Maradona je rođen 30. oktobra 1960. u Buenos Airesu. Matični klub bio mu je Srgentinos juniors, gde je pokazao talenat kakav Argentina do tada nije videla. Posle samo sezone u dresu slavne Boke juniors, Dijego je 1982. za sada skromnih osam miliona evra prešao u Barselonu.

Baš rane jeseni ’82 videla ga je i zapamtila beogradska publika. Barsa je gostovala Crvenoj zvezdi u okviru Kupa pobednika kupova. Maradona je lobovao Aleksandra Diku Stojanovića i naterao 100.000 gledalaca da mu stojeći aplaudiraju.

Transfer koji je tada uzdrmao Evropu bio je njegov prelazak u Napoli, leta 1984. Napulj je ovog novembra u žalosti, jer je do dana današnjeg ostao neprikosnoveni bog juga Italije. Sa Načpolijem je osvojio svoje jedine dve šampionske titule na evropskom tlu.

U dresu državnog tima visoke domete je najavio na Svetskom juniorskom šampionatu 1979. Svedoci kažu da ga niko, ni pre ni posle, nije čuvao kao Borko Mitrović, tadašnji half omladinskog tima Crvene zvezde.

Naravno, svet će zauvek da pamti “Božju ruku” i samo četiri minuta kasnije, jedan od najlepših golova ikada, u četvrtfinalu sa Engleskom. Tada je u Meksiku osvojio i svoju jedinu titulu šampiona sveta.

Četiri godine kasnije, u Italiji, takođe u četvrtfinalu namerio se na tadašnju Jugoslaviju. Otišlo se u penale. Tomislav Ivković mu je odbranio, uhvativši “živu” loptu.

Već tada su narkotici za koje nije ni krio da ih je koristio, preuzeli moć nad njegovim životom. Baš od te 1990. počinje i pad u njegovoj karijeri. Zaigrao je za Argentinu i u SAD 1994. i u utakmici protiv Grčke, koji sekund pre onog čuvenog slavlja kada se uneo u kameru, postigao poslednji gol za Argentinu. Uskoro je objavljeno da je koristio doping…

Umeo je da bude “skandal majstor” i kao trener, vodeći argentinski tim od 2008. do 2010. Bio je to i na terenu, dovodeći do ushićenja fudbalske vernike širom sveta.

Bio je jedan od najvećih ikada. Za mnoge i najbolji!

Neka ti je večna slava, velemajstore…

 

 

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.