Uvođenje Video Assistant Referee (VAR) tehnologije postalo je kontroverzan, ali neizostavan deo modernog fudbala. Iako stvoren da ispravi „jasne i očigledne greške“, sistem je fundamentalno izmenio način na koji se igra, sudi i doživljava najpopularniji sport na svetu.

Ideja o korišćenju video snimaka za pomoć sudijama rođena je u Holandiji početkom 2010-ih u okviru projekta „Refereeing 2.0“. Nakon opsežnih proba, Međunarodni odbor fudbalskih saveza (IFAB) zvanično je uveo VAR u pravila igre trećeg marta 2018. godine, neposredno pred Svetsko prvenstvo u Rusiji. Sistem funkcioniše pod filozofijom „minimalna intervencija, maksimalna korist“, sa ciljem da se isprave samo najozbiljniji propusti.

U praksi, tim video-pomoćnika u posebnoj operativnoj sobi (VOR) nadgleda meč koristeći desetine kamera. Oni automatski proveravaju četiri ključne situacije: golove, odluke o penalima, direktne crvene kartone i greške u identifikaciji igrača. Iako VAR tim može preporučiti proveru, konačnu odluku uvek donosi glavni sudija, koji prihvata savet ili sam gleda snimak na monitoru.

Preciznost protiv percepcije: Statistika i ljudski faktor

Statistika ide u prilog tehnologiji. U Premijer ligi, na primer, procenat ispravnih ključnih odluka porastao je sa 82 na 96 odsto od uvođenja sistema. Panel Premijer lige je tokom sezone 2024/25 zabeležio 18 grešaka sistema. Ipak, uprkos brojkama, percepcija javnosti je drugačija zbog uticaja onih nekoliko propusta koji dospeju u centar pažnje i izazovu najviše polemike.

Ključni problem leži u tome što, uprkos tehnologiji, ljudski faktor ostaje presudan. Subjektivna procena i komunikacija su i dalje izvori potencijalnih grešaka. Najdrastičniji primer je poništeni gol Luisa Dijaza za Liverpul protiv Totenhema u septembru 2023. godine. VAR je ispravno video da ofsajda nije bilo, ali je zbog katastrofalnog nesporazuma u komunikaciji glavnom sudiji potvrđena pogrešna odluka sa terena, što je sudijska organizacija PGMOL kasnije priznala kao veliku grešku.

Istorija VAR-a prepuna je trenutaka koji su izazvali žestoke debate. Penal dosuđen Francuskoj u finalu Svetskog prvenstva 2018. protiv Hrvatske zbog igranja rukom Ivana Perišića mnogi i danas smatraju prestrogim. Poništen gol Mančester Sitija protiv Totenhema u Ligi šampiona 2019. zbog milimetarskog ofsajda Serhija Aguera takođe je otvorio pitanje da li tehnologija uništava duh igre zarad kliničke preciznosti.

Matematičar koji je pogodio poslednja tri svetska prvaka ima novu prognozu: BiH ispada već u grupi?

Zašto navijači i dalje odbacuju VAR?

Jedan od glavnih razloga otpora leži u uništavanju navijačkog iskustva. Višeminutne pauze dok se čeka odluka ubijaju ritam i hlade igrače. Još važnije, nestala je spontana radost proslavljanja gola. Svaki pogodak sada prati sekund neizvesnosti i pogled ka sudiji umesto erupcije oduševljenja. Istraživanje Udruženja fudbalskih navijača (FSA) pokazuje da se čak 75 odsto navijača protivi VAR-u, a preko 90 odsto veruje da je tehnologija uništila spontanu radost proslave gola.

Problem transparentnosti dodatno produbljuje jaz između sistema i navijača. Publika na stadionu često ostaje u potpunom mraku, bez informacije šta se tačno proverava i zašto odluka toliko traje. Toni Skols, fudbalski direktor Premijer lige, priznao je da je iskustvo za navijače na tribinama „ni blizu dovoljno dobro“. Iako se uvode najave na stadionu i objavljuju audio snimci, proces i dalje deluje nejasno i udaljeno od suštine fudbala.

Debata se nastavlja, a fudbalski zvaničnici svesni su nedostataka. U planu su dalja unapređenja, poput uvođenja polu-automatizovane ofsajd tehnologije koja bi trebalo da drastično skrati vreme provere i smanji ljudsku grešku pri povlačenju linija. Takođe, razmatra se i stvaranje specijalizovanih VAR sudija koji bi se bavili isključivo video tehnologijom. To pokazuje da VAR nije konačan proizvod, već sistem u evoluciji, koji još traži balans između pravde, tehnologije i duha igre.