Posle osam godina čekanja, Srbija je opet evropski šampion u vaterpolu. Od osamostaljenja Srbije 2006. godine, ovo je šesta evropska titula srpskih vaterpolista. Zahvaljujući njima, u nedelju naveče se u Beogradskoj areni čula himna „Bože pravde“, a na najvišem jarbolu vijorila se srpska trobojka.
Dug put su „delfini“ prošli kako bi stigli do cilja. Tituli olimpijskog šampiona su dodali i evropsku. Ima mnogo stvari koje nas raduju posle finalne utakmice protiv Mađarske, a mi smo izdvojili tri.
KOGA NEMA, BEZ NJEGA SE MOŽE
Put do evropskog trona je bio posut trnjem. O tome je posle osvajanja zlata govorio i selektor uroš Stevanović. Podsetimo, duel sa Mađarskom je propustio iskusni Miloš Ćuk.
– Na dan utakmice sa Italijom, sedmorica igrača kreću sa povraćanjem, dijarejom i temperaturom oko 3-4 ujutru… Na jutarnjem treningu bilo je osam od 15 igrača. Samo nas četvorica iz stručnog štaba. U toku dana je i Ćuku pozlilo. Svi su igrali sa tim simptomima. Jakša je povraćao na rasplivavanju – rekao je Stevanović, pa dodao:
– Posle utakmice svi još gore. Ćuk temperatura 40, dobio je i Manda temperaturu. Ćuk i Glušac nisu ni trenirali između polufinala i finala. Zato, veliko hvala medicinskom timu, doktoru Vladi Marjanoviću i fizioterapeutima Vladi Radoviću i Aleksi Nikoliću. I zahvalnost Veljku Gudelju i „Tesla mediki“ za 24-časovnu pomoć u nameri da se izborimo sa svim problemima u poslednja četiri dana.
Mandić: Dobili smo krila od pobede nad Španijom! Neko ovo doživi samo jednom u životu
„Delfini“ su nekoliko puta tokom turnira pokazali da mogu da se izdignu iz problema i da ne zavise od jednog ili dva igrača. To se pkazalo već na početku šampionata, kada je u drugom kolu Dušan Mandić dobio brutaliti protiv Španije.
Srbija je četiri minuta izdržala protiv tadašnjeg evropskog i svetskog šampiona sa igračem manje. Posle je pobedila golom Viktora Rašovića u samoj završnici.
Bez Mandića su odigrane naredne dve utakmice protiv Izraela i Francuske. Iako ove reprezentacije ne spadaju u evropski vrh, „delfini“ su pokazali da „koga nema, bez njega se može“. Bila je to prilika da i ostali pokažu šta znaju, a znaju mnogo.
Druga situacija se desila u polufinalu protiv Italije kada je kapiten Nikola Jakšić dobio crveni karton. I bez pomoći kapitena, obezbeđen je plasman u finale. Posle je trajala strepnja da li će Jakšić da igra u finalu, ali mu je dozvoljeno da uskoči u bazen. Verujemo da bi i bez njegove pomoći bila savladana Mađarska.
NOVI MINISTAR ODBRANE
Malo ko je do 10. januara čuo za Milana Glušca. Ima 23 godine i na takmičenje je došao kao drugi golman, a prednost je imao iskusniji Radoslav Filipović, koji je sa Srbijom osvojio olimpijsko zlato u Parizu.
Dobio je šansu već u prvom meču protiv Holandije. Posle dve četvrtine, Filipović je otišao na klupu, a Glušac se našao među stativama. Odmah je pokazao da selektor nije pogrešio što mu je ukazao šansu. Nametnuo se kao prvi golman i komandant naše odbrane.
Svojim odbranama je bio zaslužan za pobede naše reprezentacije, a na kraju je proglašen i za najboljeg golmana turnira. Osvojio je i srca navijača, pa je svaka njegova odbrana pozdravljena burnim aplauzom. U nedelju je bio među vaterpolistima koji su dobijali najveće ovacije kada se sa razglasa izgovorilo njegovo ime.
Napisali smo da Glušac ima 23 godine, dok Filipović ima 28. Nema sumnje da za poziciju golmana ne moramo da brinemo nekoliko godina. Pred srpskim golom je postavljen visok i čvrst bedem, kojim sada komanduje novi ministar odbrane.
IGRAČ VIŠE
Ovo se ne odnosi na statistiku u izveštajima vaterpolo mečeva, već na ono što su naši reprezentativci stalno isticali. Nebrojeno puta su govorili koliko im znači podrška sa tribina, te da im je to igrač više. I zaista je bilo tako.
Publika je takođe položila ispit. Tribine su svakom utakmicom bile sve punije, a atmosfera dostojna jednog ovako velikog takmičenja. Nije podrška jedina koja je bila na visokom nivou, već i lepi maniri.
Hrvatski mediji su nekoliko puta isticali kako su se posle njihove himne čuli aplauzi. I zaista je bilo tako, publika zaslužuje sve pohvale za ponašanje. Nadamo se da će nastaviti da podržavaju vaterpoliste i u buduće, kako reprezentaciju, tako i klubove. Bilo bi lepo da tribine vaterpolo utakmica i dalje budu pune.
Samo finale je bilo spektakularno, a u potpunili su ga i navijači iz Mađarske. Tu su bili košarkaši Crvene zvezde, te olimpijski šampion u streljaštvu Damir Mikec. Podršku „delfinima“ je pružila i naša bokserka Sara Ćirković.
POSEBNA VRSTA LJUDI
Za kraj, moramo da se osvrnemo na jednu stvar. Kada je odlučeno da Nikola Jakšić može da igra u finalu protiv Mađarske, od naših severnih komšija nismo čuli nijednu ružnu reč. Naprotiv, oni su pozdravili ovu odluku.
Tim povodom su se oglasili predsednik Vaterpolo saveza Mađarske Norbert Madaraš i član Tehničkog komiteta Tamaš Molnar. Obojica su nekada bili vrhunski vaterpolisti, a sada su pokazali da ovaj sport neguje viteštvo i posebnu vrstu ljudi. Njima je stran rat saopštenjima.