Vukašin Đurđević za MaxBet Sport: Hteo sam da plačem zbog Hibernijana, za Partizan igram šta mi trener kaže

Igrač koji daje svoj maksimum u svakom minutu na terenu, bilo da je bek, štoper ili čak krilo ! O tome kako je došao u Partizan, kako se osećao posle isključenja protiv Hibernijana, borbi za šampionsku titulu i planovima za budućnost Vukašin Đurđević je govorio u intervjuu za MaxBet Sport. Ovo je priča Partizanovog univerzalnog vojnika.

Kako si reagovao na poziv Aleksandra Stanojevića?

– Kad je došao poziv Aleksandra Stanojevića, stvarno nisam razmišljao. Sve se završilo u dva, tri dana. Bio sam na pripremama sa Voždovcem. Čim sam došao, odmah sam video veličinu kluba. Svlačionice, igrače, koji su tu sedeli pored mene. ozbiljnost na treningu. Sve je bilo na jednom vrhunskom nivou. Taj prvi utisak mi je bio neverovatan.

Stigao si kao desni bek, a da li si zaista desni bek?

– Prvo sam se kroz mladje kategorije i posle u prvom timu Rada afirmisao kao štoper.
U Voždovcu sam kod Marka Savića igrao desnog beka. Ali u jednoj formaciji gde je Marko Savić tada tražio da desni bek ulazi kao štoper i da pravi formaciju sa tri štopera. Tako da sam u fazi napada bio štoper, a defanzivno kao bek. U Partizanu se pokazalo da ja koju god poziciju treba da pokrijem za ekipu, ja ću je igrati, uvek sam tu za svoj tim.

Protiv TSC si bio i desni vezni.

– Srđan Blagojević me ubacio na desnog veznog u Bačkoj Topoli protiv TSC. Ali to je bilo više radi defanzivnih zadataka da se pomogne ekipi u završnici utakmice.

PROMENIO BIH SAMO JEDNU STVAR U PARTIZANU

Jesi li imao neki izlet napred, da te povuče lopta?

– Jesam, kako nisam. Svi smo mi igrači, Svakog vuče ka napred, da da gol. Gledaš da li možeš da se ubaciš, da ti neko da loptu ili da nekom asistiraš. U svakom trenutku znamo šta su zadaci na terenu. Šta god da igraš, da te kao štopera stavi na špica, moraš da znaš šta su zahtevi trenera. Ozbiljnost, da se ispune principi.

Koliko su te povrede sputale na početku u Partizanu?

– Bio sam zadovoljan u početku, sve je lepo krenulo ali sam posle imao povredu koja me udaljila van terena dva, dva i po meseca. Celu tu polusezonu sam proveo van stroja dok se nisam oporavio. Bude teško, ali kada se vratiš posle povrede na teren – daješ sve od sebe. Nebitno aa li ušao dva, pet, ili igrao devedeset minuta, kad god dobiješ šansu, tu si da “gineš”za dres. Atmosfera u ekipi je odlična, svi smo mladi i željni uspeha, tako da je rivalstvo izmedju nas pozitivno, što smatram da su i navijači prepoznali i zbog toga se vratili na stadion u tolikom broju.

Možemo li o crvenom kartonu protiv Hibernijana?

– Naš posao je da se fokusiramo samo na teren i da ispunjavamo zahteve trenera. Uvek smo imali podršku navijača i to mi je najvažnije, što se videlo na tim evropskim utakmicama gde su bili puni stadioni. Ljudi su dolazili da nas gledaju i bodre. U tom nekom najgorem momentu po mene, kad je bio taj crveni karton, ja sam ispraćen aplauzom, i stvarno sam im zahvalan na tome.

Kako si se osećao?

– Sigurno mi je bilo najteže od svih ljudi na celom stadionu, hteo sam da plačem, ali i to je deo sporta i moramo da se nosimo sa tim. Žao mi je što je tada ekipa ostala sa igračem manje i to je jedina stvar koju bih promenio u Partizanu, da mogu.

Da li si mogao da odabereš sigurniji potez?

– Sada kada pogledam, možda sam mogao drugačije. Sad znam šta bih uradio, dosta sam naučio iz te situacije. Bila je napeta situacija, previsoka lopta, on ima vremena da me stigne, ja sam okrenut ka svom golu, on mi stiže s leđa, sada ne bih razmišljao, poslao bih je u aut i da se namestimo nazad. Svakako nisam očekivao drugi žuti za taj start, i idalje mislim da je bio prestrogo dosuđen.

Odmah posle je došao prvenac protiv Napretka.

Mnogo je lepo. To mi je bio prvi gol za Partizan. Slaviš sa navijačima, sa saigračima, jedan nerovatan osećaj. Nikad ne dozvoljavam sebi da mi padne samopouzdanje, ali gol ti uvek podigne moral.

Malo podsećaš na Aleksandra Filipovića koji je, kao i ti, pokrivao sve pozicije u defanzivi. Koliko je to zahtevno?

– Fića je jedan veliki profesionalac i igrač. Nije problem za Partizan da odigraš šta god se zahteva od tebe. Uđeš, i ispuniš najbolje što možeš. Tako ja reagujem. I svaki put bih uradio isto i to znaju svi oko mene, što će biti i ubuduće.

Plus jedan je na tabeli, prvi ste. Koliko je pritisak, a koliko zadovoljstvo što je tako?

– Prvo, ponosni smo na situaciju, ali daleko je ovo od bilo čega. Jesenja titula, koliko god da lepo zvuči, ne znači ništa. Spremni smo i znamo da će biti dug put do kraja i mnogo izazova. Ta zadnja utakmica, dan je bio takav, nije nas htelo i tu bih završio sa utakmicom protiv IMT.

Ostalo je deset kola do plej-ofa. Koliko je bitno da se ostane na prvom mestu da bi derbi u plej-ofu bio u Humskoj?

– Kažu da je pritisak isto i privilegija. Mi smo privilegovani što smo prvi, moramo da se nosimo sa tim. Sve je u našim rukama, tako moramo i da se ponašamo i da se ophodimo prema situaciji, da ne zaboravimo čiji dres nosimo i koje boje branimo. Uvek ćemo davati sve od sebe.

CILJ JE DA BUDEMO PRVACI

Ko je najzabavniji saigrač?

– Moram da spomenem Aranđela Stojkovića. To je, po mom mišljenju, jedan zaista zanimljiv, duhovit čovek, koji može uvek da me nasmeje.

Verovatno ćeš ići na Evropsko prvenstvo. Selektor je Zoran Bata Mirković, kakvo je tvoje lično iskustvo sa njim?

– Čast mi je što imam priliku da branim boje Srbije i što sam deo reprezentacije U21, što je želja i san svakog igrača u zemlji , pa tako i meni. Mi kad se okupimo, imamo malo vremena za priču. Spremaju se utakmice, reprezentativne pauze su kratke. Putovanje, treninzi, utakmice ,nema tu mnogo vremena za priču. Uvek se trudimo da primenimo savete selektora Zorana Bate Mirkovića, koji je imao sjajnu karijeru i bio veliki igrač. Ja lično se trudim da naučim što više od njega.

Rad, Voždovac, Partizan. Da li je vreme za drugu lokaciju?

– Ne volim da gledam ni u prošlost a ni u budućnost previše. Ponosan sam na sve šta sam uradio, i gde sam bio, i gde sam sad. Fokusiran sam samo na Partizan i na naš zajednički cilj.

A cilj je?

– Cilj je biti prvak na kraju.