Budimo u kontaktu

SRBIJA FUDBAL

Vuletić za MaxBet sport: Tukao sam se sa policijom na jugu, navijaću za Zvezdu protiv Milana, Stojkoviću je mesto u upravi

MaxBet

Objavljeno

,

Vladimir Vuletić (Foto: Starsport)

Veoma loša 2020. godina je iza nas. Okrećemo se nekom novom, nadamo se svetlijem vremenu. Pokušaćemo da zaboravimo što pre na minulu, “korona godinu”. Baš kao što će i u Humskoj ulici želeti što pre da je zaborave. Bila je to godina FK Partizan bez trofeja i bez Evrope, jedinih stvari koje prosečan navijač crno-belih priznaje. Zato je sagovornik redakcije MaxBet sport bio trenutni v.d. predsednik Partizana, Vladimir Vuletić, koji je našim čitaocima pričao na brojne različite, ali veoma zanimljive teme.


Španija: Na meču Viljareal – Levante, naša kladionica nudi kvotu 4.65 za igru X-1.


Od Partizana, organizacije kluba, prošlosti i sadašnjosti, preko mnogih ličnih stvari, ponekih i malo bolnih, do toga šta se nada da donosi ta jedva dočekana 2021. godina. Krenimo redom, sa rezimeom prethodnih 366 dana.

Čini se da je ovo “korona godina” i za Partizan. Pandemija je odnela i Partizanu trofeje. Znate, kada dođete u poziciju da igrate takmičenje kojem je promenjen sistem na dva meseca pre početka. Podsećam vaše čitaoce da je Izvršni odbor na mesec i po dana pre početka takmičenja doneo odluku o ukidanju bodova u plej-ofu. Ta odluka IO je skandalozna, imajući u vidu činjenicu da je taj plan pokušao da se realizuje još 2018/19. Tada je većina klubova bilo protiv. Prošle godine je bez konsultacije sa klubovima, bez glasanja, samo na osnovu oduke Izvršnog odbora je doneta takva odluka. Ali, ni to nije bilo sve. Problem čitave priče je da je FSS jedini savez u Evropi koji je doneo odluku o zadržavanju plej-ofa, a onda ga je u aprilu, u sred takmičenja, ukinuo. Bili smo svedoci da je posle okončanja vanrednog stanja odigrano još četiri kola, da bi se Zvezda promovisala u šampiona. Partizan je glasao da se igra do kraja, da se igra sa plej-ofom ili da se Zvezdi dodeli titula u zatečenom stanju. Jedina odluka koja je bila protivpravna je doneta od strane Saveza. Glasala je i Zvezda protiv toga. Glasala je Mačva protiv svoje šanse da se bori, iako je bila poslednja. Kada imate takva pravila, koja se menjaju tokom sezone, onda se ne čudite načinu na koji je sve učinjeno – kazao je Vuletić na početku razgovora za MaxBet sport.

Kako ste u Humskoj doživeli godinu bez trofeja?

– Kup ostaje naša velika bol i ide na dušu svima nama činjenica da nismo uspeli da odbranimo trofej peti put zaredom. Ovo nije bila dobra godina za Partizan. Kada nije dobra godina za Partizan, nije ni za svet, pošto smo mi svetski klub, kosmopolitski. Kada je reč o kvalifikacijama za Ligu Evrope, Partizan je igrao protiv tima koji je u tom momentu bio prvoplasiran u belgijskom šampionatu. Bilo je teško, igrao se samo jedan meč, na strani. Ove godine je cela Liga Evrope i Liga šampiona desetkovana problemima. U tom trenutku je Partizan tek dobio novog šefa stručnog štaba. Nije nama Evropa u ovoj godini ni mogla da bude stvar koja bi rešila finansije Partizana. Mi smo to uspeli da učinimo na jedan drugi način. Nemojmo zaboraviti da je Partizan u ovoj godini jedini klub koji je imao tri višemilionska transfera. Takve stvari nije uspeo da uradi niko u regionu. Pomoglo je za sigurnost, za spokoj, da možemo da se borimo sa mesečnim troškovima. Klub samo za održavanje stadiona mesečno plaća milion dinara. FK se trudi da kao kičma Partizana pomaže malim sportovima koji nisu profitabilni, ali su jako važni za najtrofejnije sportsko društvo. Smatram da je to časna oduka.

Koliko je teško bilo funkcionisati u tako velikom klubu u vreme pandemije?

– U jednom momentu sam počeo da razmišljam da li sam se preselio u neku laboratoriju. Kada smo igrali Evropu, testirali smo se na svakih šest dana. Partizan je samo za mart i april smanjio plate za 30 odsto. Klub u doba korone jako teško funkcioniše, ali uspeli smo da stabilnom politikom dovedemo do toga da plate budu redovne. Jedan lep, altruistički gest našeg fubalera Zeke Jojića mnogi su tumačili kao krizu Partizana i isplate plata. Čovek je hteo da obraduje ljude sa kojima živi tolike godine. To nije bilo popunjavanje rupa. Oni imaju sigurne plate.

Ni navijači Partizana ponekad nisu sigurni, koliko je ukupno novca zaradio Partizan od tri najveća transfera prethodne godine?

– Od transfera Sadika, Stevanovića i Pavlovića, Partizan je zaradio skoro 30.000.000 ukupno. To nije malo.

Zvezda “ukrala” tri igrača

Kako se snalazite na funkciji prvog čoveka kluba, dok se ne oporavi Milorad Vučelić?

– Ja trenutno menjam gospodina Vučelića do njegovog povratka. Želim mu što brži oporavak, on je esencijalno važan za naš klub i Sportsko društvo. Funkcionisanje ovako velikog kluba je u rangu nekog od najvećih ministarstava. Veliki sistem, broj ljudi, nadležnosti, navijača, svetla javnosti. Sve to je uvezano. Ja sam izabrano lice u Partizanu, nisam zaposlen, nemam platu. Radim kao volonter, ali doživljavam ovaj posao ponekad i primarno u odnosu na svoj osnovni, kao profesor. Znam koliko znači to navijačima.

Da li su finansije bile problem?

– Morali smo da podignemo budžet za 50 odsto, da bismo bili konkurentni Zvezdi. Jednostavno, Zvezda je rezultatima u Evropi došla u priliku da podigne svoj budžet na ozbiljan nivo, a on je povukao nas da bismo bili što konkurentniji.

Pričali ste da vas je Zvezda sabotirala kod pojedinih transfera. Kako?

– Dao sam primer Sume. Mi smo njegov transfer iz Slovana dogovorili za 900.000, ali se onda u Bratislavi pojavio gospodin Pantović i pokušao da nam pokvari posao. Na kraju smo Sumu morali da platimo 1.700.000 evra. Neki igrači koji danas igraju za Crvenu zvezdu nisu bili predviđeni za nju već za Partizan. Zvezda im je dala više para. Možda za njih nije dobro da otkrijem o kome je reč. Tri su igrača u pitanju.

Kada bi igrali Zvezda i 11 Hitlera…

Da li su Partizan i Zvezda trenutno najjači od kako se raspala SFR Jugoslavija?

– Zvezda i Partizan su u ovom momentu apsolutno najjači od raspada SFRJ. Partizanovi transferi su postali stabilni, preko 10.000.000 evra svake godine. To se ranije nije dešavalo. Primera radi, Dinamo je sada u dobroj meri iza Zvezde i Partizana. Bez obzira na sve okolnosti, oba naša kluba uspevaju danas da se pozicioniraju kao u ono vreme pre raspada Jugoslavije.

Da li smatrate da bi regionalna liga bila dobra stvar za naš fudbal?

– Veliki sam pobornik regionalnog takmičenja. Uveren sam da će UEFA doći u veliku krizu, ona kuca na vrata. Liga koja će sada biti promovisana u Ligu konfederacija neće biti naivna liga. Nju će igrati petoplasirani tim Engleske, četvrtoplasirani tim Francuske. To su ozbiljni klubovi. U Ligi Evrope će igrati timovi sa manjom tradicijom, kapacitetom. Veliki klubovi su veoma blizu dogovora sa FIFA i pravljenja svetske lige. To kuca na vrata i bojim se da ćemo imati zatvorenu ligu za bogate. Mislim da je naš interes u svemu tome da napravimo takmičenje koje će da bude neizvesno i gledano. Neki interes prestiža. I sada bi to moglo da se ostvari. Duboko smatram da su navijačke tenzije svuda iste. Zašto bi bile manje u Poljskoj i Ukrajini nego u BiH ili Hrvatskoj? Narodi su mnogo mudriji od svojih političara. Zato smatram da je ta liga budućnost.

Pomenuli ste formiranje te Superlige Evrope, takmičenja najbogatijih klubova. Da li je to dobra ili loša stvar za fudbal?

– Liga šampiona i Liga Evrope su u poslednjih nekoliko godina doživeli ekspanziju u gledanosti baš zato što su neki manji klubovi uspeli da se probiju do tih takmičenja. Svim klubovima u Evropi je važno da kroz njih podignu svoj nivo organizacije i finansija. Dobro je kada imate veći broj takvih klubova, a ne manji. Zato nisam siguran da je to dobar put.

Srbija je u finoj poziciji da zauzme 15. mesto na evropskoj rang listi i tako dođe do drugog predstavnika u Ligi šampiona. Da li verujete da Crvena zvezda može da vam to donese?

– Ja ću navijati za Zvezdu protiv Milana, to bi donelo smanjenje tenzija ovde. Navijao sam za Zvezdu protiv Genta. Ne navijam za nju zbog Zvezde, ni zbog srpskog fubala, jer o njemu drugi bezuspešno vode račina, već prvenstveno zbog Partizana. Boža Koprivica kaže, “da igra 11 Hitlera protiv Zvezde, navijaću za 11 Hitlera”. Ja sam bliži Koprivici po tom pitanju, ali interes srpskog fudbala je drugačiji. Kada sam navijao za Zvezdu protiv Genta, mislio sam samo na Partizan.

“Nisam sportski radnik, nego slobodan intelektualac”

Da malo pređemo sa fudbalskih tema na životne. Koliko je teško vama pala 2020. godina?

– U ovoj godini sam doživeo i porodičnu tragediju. Meni je majka preminula od karcinoma 23. januara 2020. godine, oca sam izgubio 2006. i ovo je teška godina za mene. Jako teška, u kojoj sam ostao bez oba roditelja. U takvim okolnostima čovek presabira i sebe, svoj rad, svoju funkciju i sve što je do sada u životu činio i učinio. Kada ostanete sami, pre svega razmišljate o tome šta je život. U svemu je najvažnije ono šta ostane iza vas. Bez obzira na okolnosti, kako vas percipiraju danas, bitno je kako će da vas percipiraju zauvek. Svi mi koji radimo u velikim klubovima ostavljamo trag u istoriji. To je odgovornost. Kada ostanete sami razmišljate da li zbog svega trpi vaš posao na fakultetu ili se trudite da iskažete veoma važnu životnu istinu. U istoriji sveta uvek završi na lomači onaj koji kaže da su dva i dva četiri. I nije sporno da li su dva i dva četiri, nego ko je spreman da to kaže. Ja sam se uvek trudio da budem slobodan čovek i za sebe smatram da je moje najveće bogatstvo i najveća radost što to jesam. Ja nisam sportski radnik, ja sam profesor univerziteta, slobodan intelektualac, neko ko je bio student generacije, stipendista američkog fakulteta, završio za tri godine svoj fakultet sa prosekom 10. To nisu male stvari, ali kada ostanete sami sa sobom, razmišljate da je ipak najvažnija stvar koju ste postigli to da budete slobodan čovek. Biti svoj, jedinstven, to je najvažnije.

Kako se suočavate sa lomačama?

– Nije lako izboriti se sa svim lomačama koje prete sa svih strana. Bitno je da ste ispravan čovek, da verujete u ono što radite i da niko za vas neće reći da ste loš predavač, da ste neuk, da niste profesionalac u svom poslu. Ja se u Partizanu bavim pravnim pitanjima, a na fakultetu naukom i nastavom. Te tri stvari me drže. Oni su suština mog uspeha, rada i životnog ispunjenja. U te tri stvari sam ja neprikosnoven i ja to znam. Gete je rekao “skromnost je odlika hulja”. Čovek nije skroman po prirodi. Ja znam da sam dobar u nauci, nastavi i pravu. To me drži, verujte na reč.

Da li, kao u pesmi Masima Savića, imate svoj “mali krug velikih ljudi”? Koliko vaši prijatelji i porodica trpe, s obzirom na vaše brojne obaveze u Partizanu i na Pravnom fakultetu?

– Oni su primarni u mom životu. Oni ne smeju da trpe. I ne trpe. To sam uspeo da ostvarim, da moji prijatelji, taj najbliži krug velikih ljudi mene ima bezrezervno, bez ograničenja. U tom pogledu uspevam da zadržim esenciju životne radosti. Bez tog osećaja pripadnosti, da vredimo nekome, to više nije čovek. Uspevam koliko je moguće da one male stvari koje život znače ostvarujem bez ikakve promene u odnosu na ranije. Još jedna stvar je kod mene bitna, nikada ne bih dao da “počasti menjaju čoveka”. To mi se nikada do sada nije desilo. Ja sam za moje bliske prijatelje isti onaj Vladimir Vuletić, koji je bio i pre pet godina. Potpuno identičan.

Ne zaboravlja se tuča sa policijom, na južnoj tribini 1998. godine

Kakav je bio Vladimir Vuletić dok je odrastao u Šapcu?

– Šabac je fudbalski grad, Mačva koja je osnovana 1919. godine je neodvojivi deo moje mladosti i detinjstva. Nisam bio taj koji je lokal patriota, oduvek sam navijao za Partizan. Postoji video zapis, kada sam imao pet godina, sa pokojnim ocem udaram hemijskom olovkom po lončetu i pevam “Dok Partizan bitke bije”. To je himna Partizana koja je u poslednje vreme malo zapostavljena, ali je možda najlepša poruka našim navijačima. “Crno-beli, crno-beli, ma gde bili na tabeli, nek vas hrabri, nek vas jača, pesma naših navijača”. To smo malo zaboravili, da budemo navijači našeg kluba. Postali smo navijači prenategnutih rezultata. Partizan je 1978. godine, kada sam ja rođen, jedva izbegao da ispadne u drugu ligu. Te godine, kada je igrao poslednju utakmicu, ceo stadion se skupio da navija da Partizan ne ispadne u nižu ligu. Zamislite danas situaciju da Partizan ne bude prvi. To su ozbiljni problemi.

Da li vam je Šabac i dalje drago mesto?

– Šabac volim mnogo i danas se smatram Šapčaninom pre svega. To je grad koji je imao prvi klavir, prvu biblioteku, prvi zastakljeni prozor, prvi krevet. To je grad Jevrema Obrenovića, rođenog brata Miloša Obrenovića. Grad koji je nazivan malim Parizom, a to nije slučajno. Zatim je poneo taj teški nadimak “srpski Verden”, zato što je doživeo teške muke tokom Prvog svetskog rata. To je grad koji je u mojoj mladosti bio u senci Beograda.

Sećate li se utakmica Partizana na kojima ste bili kao navijač?

– Imali smo voz koji je išao od Rume do Beograda i zastajao je u Šapcu. Ja sam putovao na utakmice Partizana šest sati u jednom pravcu. Bili smo deca, devedesete godine, nemamo novca. Sednemo na voz, pa kada stignemo… Šabac – Beograd, šest sati. Tako sam putovao na utakmicu 1998. godine, bila je teška utakmica. Bio sam na jugu i policija je tada debelo tukla jug. Bio sam među tim navijačima koji su se tada našli u toj poziciji i neću nikada zaboraviti to. Kiša, pokisli kao miševi, dolazimo posle šest sati putovanja pravo na stadion. Tamo smo se tukli sa policijom i onda, na kraju krajeva, vraćate se ponovo šest sati. Do četiri ujutru. Tako su izgledale naše utakmice, ali to je bilo ono kada kažete “za druge se navija, Partizan se voli”. Nekad kažem za sebe da ne gledam fudbal, nisam nikakav poznavalac i ne znam ništa o fudbalu, ali volim Partizan. Gledam Partizan, ne fudbal.

“Nema predstave u Beogradu koju nisam odgledao”

Kako je nastala vaša ljubav prema poeziji?

– Za ljubav prema poeziji je zaslužna moja majka. Ona je bila veliki poznavalac poezije. Njom sam se inspirisao svojevremeno. U dobroj meri je zaslužna što sam bio trostruki prvak Srbije u takmičenju recitatorstva, da sam bio četvorostruki šampion takmičenja u besedništvu, na Pravnom fakultetu i jugoslovenskom takmičenju, i dvostruki republički šampion u amaterskom bavljenju glumom, 1995. i 1996. godine. Volim pozorište, poeziju, dramu. Gotovo da nema predstave u Beogradu koju nisam pogledao. Mnogo cenim domaće pisce. Moj omiljeni je dramski pisac Ljubomir Simović, apsolutni genije poezije i drame. Jedini dobitnik tri Sterijine nagrade za najbolji dramski tekst, a napisao je tri drame. Dakle, sve tri su dobile nagradu. Čitaocima je poznat pre svega kao autor drame “Boj na Kosovu”, po kojoj je snimljen film. I danas često citiramo, kako to kaže Miloš Obilić ili Knez Lazar, a ustvari to nisu rekli oni, već Ljubomir Simović.

Tada je Vuletić čitaocima MaxBet sporta izrecitovao jednu Simovićevu pesmu, “Viđenje na Ivakovcu”. Savršen poklon za Novu godinu.

– Čitam mnogo. Pripadam generaciji koja je rasla na knjizi. Nismo imali lap topove, internet, navikli smo da se družimo sa knjigom. Takva je bila generacija, mislim da smo zbog toga šire obrazovani na neki način. Čitao sam skoro knjigu jednog nemačkog pisca o Ivi Andriću i njegovom boravku u Nemačkoj u vreme predvečerja Drugog svetskog rata i njegovom ambasadorskom položaju. To je novi pogled na jugoslovensku diplomatiju u vremenu Kneza Pavla. To je vreme koje je danas dosta kontroverzno, izaziva pitanja da li je Jugoslavija mogla da krene putem fašizma ili je pokušavala da bude istok na Zapadu i zapad na Istoku. Pored toga, zainteresovala me je knjiga “Aleksandar od Jugoslavije” od Vuka Draškovića, koji je dobar pisac. Mnogo bolji pisac nego što je pokazao da je političar. To je takođe jedan novi pogled na situaciju u kojoj se nalazila Srbija u toku Londonskog ugovora koji je bio ponuđen i kasnije Versajskog sporazuma, koji je potpisan 1919. godine. Takođe, pored ove knjige, da preporučim vašim čitaocima još jednu. Dobra je knjiga Gorana Markovića “Beogradski trio”. Isto govori o periodu posle Drugog svetskog rata. Moram da kažem da je Goran Marković moj omiljeni reditelj, čovek koji je režirao “Nacionalnu klasu”, “Sabirni centar”, “Variolu veru”… Apsolutno zaslužuje svako poštovanje. Moje begstvo su knjige koje imaju predznak istorijskog nasleđa, uz koje može da se razmišlja i koje su polemičke.

Omladinska škola – ponos Partizana

Da se vratimo na Partizan. Koje su vaše želje i koji su ciljevi Parizana u 2021. godini?

– Nadam se da će u novoj godini Partizan da bude konkurentan za oba trofeja koliko je to moguće. Obećavam našim navijačima da ćemo se boriti za oba trofeja. Nije lako, ali je uvek lepo boriti se za Partizan. Podsećam da smo 2016/17. bili u sličnom problemu, a na kraju se igrao “Poslednji tango smrti”. Zašto se ne bi igrao i ove godine? Mi ćemo se za njega boriti.

Da li ste pred trenerom Aleksandrom Stanojevićem stavili “obavezu” da osvoji titulu?

– Titula nije opterećenje. Nema podele bodova, nema plej-ofa. Devet bodova u klasičnom ligaškom sistemu su ozbiljna prednost. Dok živiš, nadaš se. Mi ćemo se boriti za to. Da li ćemo uspeti, to je izvan nas u ovom momentu. Noć je pred zoru najgušća. Ako nas bude čekala Liga konfederacija, pokušaćemo da tu budemo što bolji. Partizan je 1955. godine otvorio Kup šampiona, odigrao prvu utakmicu. Možda će sada da igra prvu utakmicu Lige konfederacija.

Da li onda to znači da ćete da iskoristite drugu polusezonu da spremite tim za leto?

– Ceo prolećni deo će biti prvenstveno posvećen pravljenju tima za sledeću sezonu. Trener Stanojević radi dobar posao. On je veoma privržen, vrhunski profesionalac. Živi za Partizan 24 časa, spava na Teleoptiku. Još nisam video trenera koji to radi, on spava. On 18-19 časova analizira oko sebe. To je čovek koji sigurno neće dozvoliti da budemo konkurentniji, već ove sezone, a naročito naredne sezone.

Trener Stanojević voli da ima na raspolaganju što više igrača koji su se školovali u mlađim kategorijama Partizana. Da li ćete da mu ispunite te želje?

– Živkovića vraćamo, to je Partizanovo dete. To je politika koju forsira naš trener, on ima podršku sportskog sektora. Partizan čine njegova deca, njegova omladinska škola. Svedoci ste da je Partizanova škola proglašena za najbolju u Evropi. Izuzetan posao rade rukovodioci omladinske škole, Vanja Radinović i Goran Arnaut, direktor i zamenik direktora. Oni se bore sa ozbiljnim izazovima. Neograničeni budžet drugih klubova može da privoli decu po Srbiji u njihove redove, ali Radinović i Arnaut kao alhemičari od ničega prave nešto. Zaista smo im zahvalni, mislim da su oni šampioni Partizana 2020. godine.

Kako gledate na promenu pravila, i uvođenje “bonus igrača”?

– Duboko smatram da je pogrešna odluka FSS da insistira na bonus igračima. Oni se ne stvaraju kao igrači, kvalitet sam dolazi do izražaja.

Jokanović, Nikolić, Kusturica, Bjelogrlić… Kako ostati nem pred njima?

Kapitenu Vladimiru Stojkoviću ističe ugovor na kraju sezone. Da li je vreme da završi karijeru?

– Vladimiru Stojkoviću je vreme da se priključi nama. Bićemo zadovoljni. Veliki čovek, veliki golman. Mislim da je uradio više za reprezentaciju i interes srpskog fudbala.

Formiranje Partizanovog senata je vaša ideja. Šta možete da nam kažete o njoj?

– Partizan treba da se naziva “Senat i Partizanovci”, kao što se čitav Rim svojevremeno zvao “SPQR” (Senat i rimski narod). Duboko mislim da je vreme sabiranja mnogo važnije od vremena deljanja i oduzimanja, u kojem smo se u Partizanu našli. Mi smo se dosta delili, jedni za jedne, drugi za druge. Vreme je za sabiranje najumnijih, najuglednijih, najviđenijih ljudi, to je najvažnije. Senat bi trebalo da bude organ koji koordinira i kontroliše rad svih struktura. Neki imaju razne druge duhove koji lebde nad stadionom, a mi smatramo da bi trebalo senat da lebdi nad ovim stadionom.

Da li možete da nam otkrijete koga biste voleli da bude u senatu?

– Upravni odbor će predlagati senatore. Imaćemo u martu skupštinu koja će da usvoji predlog i izmenu statuta. Naši senatori će imati iskaznice, da su senator Partizana. To je velika počast koju ćemo ukazati našim senatorima. Već sam pomenuo neka imena, koja zaslužuju da budu u senatu. Emir Kusturica, Dragan Bjelogrlić, Dušan Kovačević, Marko Nikolić, Slaviša Jokanović… To su ljudi koji su zadužili Partizan. Da, bio bi savetodavni organ, ali zamislite da vam senat takvih imena pošalje dopis, kako da ostanete nemi? Snaga jednog organa zavisi od kredibiliteta ljudi.

Za kraj, vaš doskorašnji trener Savo Milošević se u javnosti vodi kao glavni kandidat za mesto selektora reprezentacije Srbije. Kako gledate na to?

– Savo i ja smo se prvi put upoznali na skupštini 2016. godine, prekinutoj, na kojoj smo imali strašnu raspravu. Ona i dan danas postoji na Jutjubu. Savo je renesansni čovek Partizana, veliki će biti trener i od srca mu želim da postane selektor. Mislim da je za Srbiju to jako dobro – kazao je Vuletić na kraju razgovora za MaxBet sport.

(PRIPREMILI: STRAHINJA MILIĆEVIĆ I DARKO NOVESKI)

14 Komentara

14 Comments

  1. Zvezdas

    01.01.2021. at 20:44

    Bolesnik klasican

    31
    24
  2. Ziki

    01.01.2021. at 21:56

    Nikad za rupase ne navija pravi navijac partizana…od njih nam ni evropa ne treba…

    18
    13
  3. Istina

    01.01.2021. at 23:44

    Nekad kažem za sebe da ne gledam fudbal, nisam nikakav poznavalac i ne znam ništa o fudbalu.
    Ovo je jedina i prava istina o ovom coveku,koju sam o sebi iznosi.
    Ne znam odakle vam ideja da sa njim pravite intervju o fudbalu jer covek apsolutno nema pojma o njemu a toliko ima zla u sebi,da to nije normalno.Pazi,on citira onog bolesnika Koprivicu,koji je rame uz rame sa Panticem,po zlu,mrznji i izmisljanju svega i svacega,o raznim teorijama zavere koje nikada nisu ni postojale.Iluzorno je dalje pisati o spodobi koja prica o fudbalu a ne razume se u to,dok je jedino zeljan medijske paznje i da se sto vise pojavljuje u javnosti,iznoseci razne nebuloze i budalastine u koje niko normalan ne veruje.

    16
    8
  4. Loznica

    02.01.2021. at 09:55

    Ti, majstore, lepo sa ovim tvojim VV pajtašima pređeš kod njih pa navijaj do mile volje.
    Posle ove izjave jedino ispravno je da pokupiš kofere i adio!!!

    8
    6
  5. Goran

    02.01.2021. at 11:15

    Mogu samo da zamislim kako si se ti tukao sa policijom 😂

    18
    1
  6. Smederevac

    02.01.2021. at 13:15

    Bravo za profesora…

    2
    10
  7. Bojan

    02.01.2021. at 13:38

    Pravi navijac Partizana, fizicki estetski i intelektualno

    16
    4
    • Ziki

      02.01.2021. at 15:26

      Ti si inace intelektualn gromada da ocenjujes jednog profesora prava…sto se tice estetike i fizickog izgleda aca lukas je vas prototip o onim jos gorim necu…

      3
      10
      • Đenka

        03.01.2021. at 13:19

        U, profesor pravnog fakulteta ?!!
        Stvarno garancija da je intelektuelna gromada.
        I predsednik države je iz iste profesije verovatno ti je i on “neuporediva” gromada.

        1
        1
    • Bgd

      02.01.2021. at 19:10

      Mislim da je pok.Miša Tumbas ipak bliži prototipu.

  8. Botomrzac

    02.01.2021. at 16:44

    I ja kažem da je Stojkoviću mesto u upravi, kao i tebi. Dok je tako mi smo mirni.

  9. Deda Krla

    02.01.2021. at 19:55

    Jel pričao i viceve debeljuca

  10. Jordan

    03.01.2021. at 12:15

    Pomenuti SENAT je pozitivna stvar,ali ima jednu začkoljicu : Ne bi smeo da bude stranački jednostrano opredeljen.Nije nam potreban politički front protiv ove vlasti,mi smo sportski klub.

  11. Filomen

    03.01.2021. at 20:10

    Zanemariću etičku stranu, tu ne bi imao šanse da prodje. Samo se nadam da je problem sa čitavim nizom pogrešnih termina, lapsusa i sl. u novinarima, a ne u njemu. Ako je u njemu, stvarno strašno da ovakav neko obrazuje decu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.