Dok „Skaloneta“ maršira ka završnici Svetskog prvenstva 2026, iz argentinske svlačionice posle svake pobede odjekuje ista pesma. U pitanju je „La cuarta estrella“ (Četvrta zvezda), navijački hit koji slavi Lionela Mesija, priziva uspomenu na Dijega Maradonu i kroz stih o Malvinima (Foklandskim ostrvima) ponovo otvara jedno od najvećih sportskih rivalstava na svetu – ono između Argentine i Engleske.
Njen uspon podudario se sa pohodom aktuelnog šampiona ka odbrani titule, a dodatnu težinu dobila je baš uoči meča sa Englezima u polufinalu. Dok argentinski navijači u njoj vide omaž Maradoni i poslednji pozdrav Mesiju na svetskim prvenstvima, britanski mediji posebnu pažnju posvetili su stihovima koji pominju Foklandska ostrva.
Malo koja pesma je toliko obeležila jedno Svetsko prvenstvo kao što je to učinio hit „Muchachos“ tokom pohoda Argentine do titule u Kataru 2022. godine. Melodija grupe La Mosca postala je zvučna kulisa slavlja miliona navijača, a refren se pevao od Buenos Ajresa do Dohe.
Četiri godine kasnije Argentinci su dobili novog kandidata za status kultne navijačke pesme.
Za razliku od „Muchachosa“, koji je nastao kao izraz nade da će posle 36 godina čekanja konačno stići treća zvezda, „La cuarta estrella“ peva se iz sasvim drugačije pozicije. Argentina više nije izazivač, već aktuelni svetski prvak koji pokušava da odbrani tron i postane prva reprezentacija još od Brazila 1962. godine kojoj je to pošlo za rukom.
Autor pesme je Pablo Kintana, argentinski muzičar poznatiji kao Palmito Música, koji je široj javnosti postao poznat sasvim slučajno, kada je 2023. godine na društvenim mrežama objavio duhovitu pesmu o potrazi za stanom i preko noći postao viralan.
Ovoga puta inspiraciju je pronašao u fudbalu.
Za melodijsku podlogu izabrao je čuveni hit „No me arrepiento de este amor“, koji je devedesetih proslavila legendarna pevačica Gilda i koji i danas važi za jednu od najprepoznatljivijih pesama argentinske kumbije (popularni muzički žanr i ples nastao u Argentini). Upravo zato nova navijačka verzija zvuči toliko prirodno – melodiju gotovo svako u Argentini zna napamet, pa je bilo dovoljno napisati nove stihove da bi hiljade ljudi već posle prvog slušanja mogle da ih pevaju uglas.
Sam Palmito kasnije je objasnio da nije želeo da napiše samo još jednu fudbalsku pesmu.
– Pokušao sam da pretočim osećanja argentinskog naroda, navijača, porodica i dece. Oni su najveća publika i oni koji pevaju najglasnije – rekao je autor u intervjuu za „La Nación“.
Nije ni slutio da će njegova pesma za svega nekoliko nedelja završiti u svlačionici aktuelnog svetskog prvaka.
View this post on Instagram
Stih po stih: Maradona, „oteta“ titula i san o četvrtoj zvezdi
Da bi se razumela popularnost koju je „La cuarta estrella“ stekla među Argentincima, dovoljno je pročitati njene stihove. Za razliku od većine navijačkih pesama, ova nije samo poziv na podršku reprezentaciji, već svojevrsna priča o tri generacije argentinskog fudbala – Maradoni, Mesiju i navijačima koji sanjaju četvrtu svetsku titulu.
Pesma počinje jednostavno:
„Soy hincha de la Selección, la aliento con el corazón. Ganamos la tercera con Lionel, queremos ser campeones otra vez.“
(„Navijač sam reprezentacije, bodrim je svim srcem. Osvojili smo treću sa Lionelom, želimo ponovo da budemo šampioni.“)
Već u uvodnim stihovima jasno se stavlja do znanja da cilj nije samo novi uspeh, već odbrana svetske titule osvojene u Kataru.
Prvi snažan emotivni trenutak dolazi odmah potom:
„Y 32 años después, la Scaloneta va a vengar, la Copa que le robaron al Diez, la que no nos dejaron levantar.“
(„I 32 godine kasnije, Skaloneta će osvetiti pehar koji su ukrali Desetki, onaj koji nam nisu dali da podignemo.“)
Reč je o direktnoj aluziji na Svetsko prvenstvo 1994. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Posle sjajnog početka turnira Dijego Maradona suspendovan je zbog pozitivnog doping testa na efedrin i više nije odigrao nijednu utakmicu.
Do kraja života tvrdio je da nije varao, već da je bio žrtva greške i nepravde. Njegova čuvena rečenica „Me cortaron las piernas“ („Odsekli su mi noge“) ostala je jedna od najcitiranijih u istoriji argentinskog sporta i za mnoge predstavlja simbol Mundijala za koji veruju da im je oduzet pre nego što su imali priliku da ga osvoje.
Zbog toga autori pesme ne pevaju o osvajanju nove titule, već o „osveti“ za ono što veliki deo argentinske javnosti i danas doživljava kao nepravdu učinjenu Maradoni.
Refren potom vraća fokus na sadašnjost:
„Quiero ver la cuarta estrella brillar en la camiseta. Soy argento de la cuna hasta el cajón.“
(„Želim da vidim četvrtu zvezdu kako sija na dresu. Argentinac sam od kolevke do groba.“)
Četvrta zvezda iznad grba Fudbalskog saveza Argentine predstavlja krajnji cilj cele generacije – odbranu svetske titule i ulazak u odabrano društvo najvećih reprezentacija u istoriji.
Posebnu pažnju izazvao je završni deo pesme:
„Por Malvinas, por el Diego, por la última de Leo, Argentina quiero verte bicampeón.“
(„Za Malvine, za Dijega, za Leovu poslednju, Argentino, želim da te vidim kao dvostrukog svetskog šampiona.“)
U samo jednom stihu sabrane su tri najveće emocije argentinskog fudbala.
Malvini predstavljaju nacionalnu ranu koja ni više od četiri decenije posle rata sa Velikom Britanijom nije zarasla.
Dijego je večni simbol argentinskog prkosa i čovek koji je samo četiri godine posle tog sukoba golovima protiv Engleske na Mundijalu 1986. ispisao jednu od najslavnijih stranica fudbalske istorije.
„Leova poslednja“ gotovo izvesno odnosi se na poslednje Svetsko prvenstvo Lionela Mesija i želju navijača da najveći igrač svoje generacije karijeru na Mundijalima završi sa još jednom titulom i četvrtom zvezdom na argentinskom grbu.
Razbili ste naš prvi kviz o Argentini? Drugi je mnogo teži. Probajte (KVIZ)
Od Instagrama do svlačionice: Kako je pesma postala himna „Skalonete“
Za razliku od „Muchachosa“, koji je gotovo preko noći osvojio Argentinu još uoči Mundijala u Kataru, „La cuarta estrella“ nije odmah postala opšti hit.
Navijači su u prvim nedeljama prvenstva i dalje najčešće pevali pesmu koja ih je pratila do treće svetske titule, dok je Palmitova verzija polako pronalazila put do tribina. Međutim, kako su se nizale pobede, tako je rasla i njena popularnost.
Prvi ozbiljan zamah dobila je posle pobede nad Jordanom u grupnoj fazi, kada su je hiljade argentinskih navijača pevale ulicama Dalasa, ali pravi trenutak preokreta dogodio se iza zatvorenih vrata svlačionice.
Posle dramatične pobede nad Egiptom u osmini finala, Fudbalski savez Argentine objavio je snimak slavlja reprezentativaca koji je za svega nekoliko sati obišao svet.
Dok iz zvučnika odjekuje refren, Lionel Mesi, Enco Fernandez, Kristijan Romero i ostatak ekipe pevaju uglas, skaču, grle se i polivaju vodom. Upravo je taj snimak potvrdio ono o čemu su navijači već pričali – pesma više nije pripadala samo tribinama, već je postala deo identiteta same reprezentacije.
Za njenog autora to je bio trenutak koji nije mogao ni da zamisli.
– Nisam želeo nikome da šaljem pesmu niti da molim bilo koga iz reprezentacije da je pusti. Mislio sam da će opstati samo ako je igrači sami prihvate. Kada sam video snimak iz svlačionice, shvatio sam da je postala njihova – ispričao je Palmito.
Time je „La cuarta estrella“ prošla gotovo identičan put kao i „Muchachos“ četiri godine ranije. Obe pesme nastale su daleko od reprezentacije, među navijačima, a tek kada su ih prihvatili fudbaleri, postale su svojevrsni zaštitni znak „Skalonete“.
Fudbal, politika i rivalstvo koje nikada nije prestalo
Ako je najveći deo pesme posvećen Maradoni i Mesiju, onda je stih „Por Malvinas“ razlog zbog kojeg se o njoj poslednjih dana govori i van sportskih rubrika.
Malvinska ostrva, odnosno Foklandi kako ih nazivaju Britanci, već decenijama predstavljaju jedno od najosetljivijih političkih pitanja između dve države. Rat iz 1982. godine odneo je živote stotina vojnika sa obe strane, ali je u Argentini ostavio i dubok osećaj nacionalne nepravde koji traje do danas.
Zbog toga je gotovo nemoguće razdvojiti fudbal od istorije kada igraju Argentina i Engleska.
Samo četiri godine posle rata Dijego Maradona je u četvrtfinalu Mundijala 1986. postigao dva najčuvenija gola u istoriji Svetskih prvenstava – prvi „Božjom rukom“, drugi u akciji koja je kasnije proglašena za „Gol veka“. Za mnoge Argentince ta pobeda predstavljala je mnogo više od plasmana u polufinale; postala je simbol sportskog odgovora na bolan istorijski poraz.
Upravo zato stih „Por Malvinas“ nije slučajno završio u pesmi. On nije poziv na politički obračun, već podsećanje na istorijski događaj koji je oblikovao identitet generacija argentinskih navijača.
Dodatnu simboliku pesma je dobila upravo sada, jer će Argentina i Engleska ponovo ukrstiti koplja na najvećoj pozornici. Posle skoro četiri decenije od Maradonine „Božje ruke“, jedan stih o Malvinima ponovo je postao tema razgovora uoči najveće utakmice turnira.