Partizane, zašto ovako nije moglo od početka?

Partizan je u Bolonji odigrao jednu od najboljih utakmica ove sezone. Savladan je Virtus u meču koji su crno-beli kontrolisali gotovo od početka do kraja. Posle 10. pobede u Evroligi, čiji je premium sponzor MaxBet, mnogim navijačima iznad glave lebdi jedno pitanje – zašto Partizan nije ovako igrao od starta sezone?

Ovo je sezona koju će navijači crno-belih pokušati što pre da zaborave. U Evroligi su se ređali uglavnom neuspesi, doživljen je krah u Kupu Radivoja Koraća, a najbolnije od svega im je pao odlazak voljenog trenera Željka Obradovića. Ipak, pojavio se zračak svetlosti na kraju tunela.

POVRATAK KARLIKA DŽONSA PROMENIO SLIKU NA TERENU

Igra u Bolonji je bila po ukusu svih koji vole Partizan. Da bi se došlo do ovog nivoa, morale su da se poklope neke kockice. Jedna od najvažnijih je povratak Karlika Džonsa, koji je propustio nekoliko utakmica zbog povrede. Još jednom je pokazao koliko je važan za tim i da je pravi vođa na terenu.

Lončar kritikuje jednog igrača: Opustio se, okreće se ka sudijama i gestikulira

Nije reprezentativac Južnog Sudana jedini kome pripadaju zasluge. Istakao se Isak Bonga, Šejk Milton i Sterling Braun su pogađali kada je trebalo, a možda ključnu trojku je pogodio Dilan Osetkovski za vođstvo do pet poena (77:72). Krilni centar je pokazao da na njega nije uticalo nedavno odstranjivanje iz tima, a potom i vraćanje.

Trener Đoan Penjaroja je video da može da računa na nekoliko veoma dobrih igrača. Pobeda dobija na značaju ako se zna da Partizan nije mogao da računa na košgetera Dvejna Vašingtona, pred kojim je duža pauza.

PENJAROJA POD VELIKIM PRITISKOM OD PRVOG DANA

I španski trener je morao da prođe trnovit put. Dobio je najteži zadatak, a to je da sedne na klupu posle Željka Obradovića, kojeg svi navijači Partizana obožavaju. I nije mu bilo lako. Već posle nekoliko utakmica su ga novinari pitali da li razmišlja da napusti klub.

Zatekao je ekipu u rasulu i bez podrške navijača. Loši rezultati su se ređali, a na sve to je došla i povreda Džonsa. Međutim, Španac nije hteo da ustukne. Neke stvari je trebalo postaviti na svoje mesto, a jedna od njih je i rastanak sa Džabarijem Parkerom.

Penjaroja je pokazao da je dobar trener. Uostalom, kako može da bude loš neko u čijem CV-ju piše da je vodio Valensiju, Baskoniju i Barselonu. Ima drugačiji pristup igračima, koji počinje da donosi rezultate. Možda je njegova prednost u odnosu na Obradovića to što ekipu vodi hladnom glavom, dok je najtrofejniji trener to radio glavom i srcem. Znamo svi koliko Obradoviću znači Partizan. Za njega je to način života, pa mu je to bila otežavajuća okolnost. Španac nije toliko emotivan i to igračima odgovara, jer nisu toliko pod pritiskom.

OSAM UTAKMICA ZA ČAST I PONOS

Partizan će do kraja sezone u Evroligi da odigra još osam utakmica. Šansa za plasman u plej-in gotovo da ne postoji, ali daleko od toga da igrači nemaju šta da izgube. Oni moraju da sačuvaju čast i ponos koji su stvarale brojne generacije košarkaša i trenera. Zato je svaka naredna utakmica veoma važna.

Crno-beli će da se bore za još dva trofeja ove sezone i to u takmičenjima gde su bili najbolji prošle godine (ABA liga i Superliga Srbije). Zato je bitno nastaviti u ovom ritmu i negovati dobru atmosferu. Kako se sledeće godine u Evroligi ne bi ponovile ovakve turbulencije.