Budimo u kontaktu
Bonus

Sportski dvogled

Zašto Srbija nije Evropski prvak?

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Košarkašice Srbije (Foto: Starsport)

Nije malo onih koji su razočarani što Srbija na domaćem terenu nije osvojila titulu evropskog prvaka za košarkašice. Više je razloga za to, neki su objektivni (snaga protivnika), neki bogami subjektivni. Idemo redom:

Još pre početka priprema za ovaj Eurobasket selektorka Marina Maljković je upozoravala da je većina igračica prešla svoj zenit, da to više nije onaj isti tim iz Budimpešte 2015. kad su osvojile zlatnu medalju. U pravu je.

U našem timu je čak osam košarkašica koje imaju 29 ili više godina: Maja Miljković (31), Sonja Petrović (30), Saša Čađo (29), Nevena Jovanović (29), Jelena Bruks (30), Dajana Butulija (33), Ana Dabović (29) i Maja Škorić (29). Bili smo jedna od najstarijih reprezentacija na ovom Eurobasketu.

Ne sme se zaboraviti teška povreda Ane Dabović, koja je u četvrtfinalu protiv Švedske slomila šaku. Uprkos bolovima, ona je igrala sa bandažiranom rukom polufinalnu utakmicu sa Špankinjama, čak je tom povređenom levom šakom driblala loptu. Ipak, i pored njenog nadljudskog napora, bilo je vidljivo da je limitirana povredom.
Na skoro svakoj utakmici naš tim je protivnicama davao prvo poluvreme “fore”. To je vrlo brzo prepoznala Marina Maljković, i apelovala na svoje igračice da se zagrevaju propisanih 25 minuta, a onda sledećih 40 minuta igraju. Ne, tvrdi Marina, one su se (izuzev protiv Švedske), zagrevale celo prvo poluvreme, a onda bi zaigrale svoju igru u drugom.

Ima tu još mnogo razloga zašto nismo evropske šampionke, poput onog da je pomoć publike bila prilično diskretna, kako u Zrenjaninu, tako i u Beogradu. Na najvažnijoj utakmici, onoj protiv Španije, u beogradskoj Štark areni, koja prima 18.000 gledalaca, bilo je prisutno 7.500. Verujem da bi ih došlo znatno više da su znali gde se kupuju karte i pošto su, ali tog podatka nije bilo na stranici FIBA posvećenoj ovom prvenstvu. A naš internet sajt Šampionata
jednostavno nije postojao!

Uz sve to, došao je neočekivani “bočni udarac”. Pred najtežu utakmicu, a četvrtfinale je na svakom takmičenju najteže, oglasila se preko medija nekadašnja reprezentativka Milica Dabović, i žestoko napala selektorku Maljković. Mora se priznati da je izabrala najgori trenutak za to, a način je na granici dobrog ukusa. Ta naša proslavljena reprezentativka koja je poslednju utakmicu odigrala u Riju 2016. imala je dovoljno vremena – skoro tri godine – da
u lice kaže selektorki sve šta je tišti, a ne da je proziva preko medija nekoliko sati pred četvrtfinale Evropskog prvenstva. Najblaže rečeno – autogol.

Ipak, i takve kakve su, “matore” po rečima selektorke, odigrale su epsko polufinale protiv Španije. Tri minuta pre kraja bile su naše lavice, kako ih zovu, ili kraljice – i to im je nadimak, jednom nogom u finalu. Nijanse su odlučile da pobedi iskusna reprezentacija sa Iberijskog poluostrva, aktuelni prvak Evrope i jedina reprezentacija na svetu koja se kako-tako može suprotstaviti Amerikankama (Španija je igrala finale Olimpijskih igara 2016.). Ginule su naše za svaku loptu, ali ta ista lopta ih nikako nije “htela”. Dođe takvo veče, dođe i najboljima, eto – naše kraljice su šutirale trojke 1 od 11, i to ih je koštalo finala. Sledeća, i poslednja šansa ove generacije biće Olimpijske igre u Tokiju sledeće godine. Ne treba sumnjati da će se kvalifikovati, a kad kažem “poslednja šansa” mislim na njihov zajednički nastup u ovom, ili vrlo sličnom sastavu. Inače, one su svoje šanse odavno iskoristile i ušle u našu košarkašku istoriju osvajanjem titule evropskih prvakinja 2015. i bronzanom olimpijskom medaljom godinu dana kasnije.

Jedna sjajna generacija, naša najbolja u istoriji, otići će sa velike scene sledeće godine, to je sada sasvim sigurno. Naslediće ih nove zvezde, Dragana Stanković i Aleksandra Crvendakić, koje su nagovestile svoje ogromne mogućnosti na ovom šampionatu. Ako i neka od veteranki nastavi reprezentativnu karijeru – eto moćnog tima na sledećem Eurobasketu 2021.

Inače, ovo Prvenstvo najavilo je ozbiljne promene u ženskom basketu, bar što se Evrope tiče. Među četiri najbolje reprezentacije ušla je jedna Velika Britanija, ranije unapred otpisivana u svim kombinacijama. Sada je to ekipa sastavljena od igračica koje su ili rođene, ili studirale i igrale u Americi, i svojim igrama srušile su sve prognoze. A da će jedna Švedska pobediti Rusiju, i uzeti joj vizu za olimpijske kvalifikacije – to je pre 10-20 godina moglo da se pročita samo u stripovima. Sada je to realnost, kao što je realnost da su finalisti Španija i Francuska, zemlje sa preko 200.000 registrovanih košarkašica svaka. Kod nas ih je dvadeset puta manje, pa samo taj podatak govori koliki je uspeh ove reprezentacije Srbije. Zato – veliki naklon kraljicama, uz želju da se i na Olimpijskim igrama ovako bore (i da ih u Tokiju malo bolje “idu” trojke, a ne kao ovde u polufinalu sa Španijom).

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.

U fokusu