Postoje pobede koje se pamte i postoje one koje vas oblikuju. Ono što je KK Partizan, na čelu sa Željkom Obradovićem, uradio 16. aprila 1992. godine spada u ovu drugu kategoriju – u retke trenutke kada sport preraste u identitet.

U Istanbulu, daleko od kuće i u vremenu koje nije nudilo sigurnost ni izvesnost, jedan tim dečaka odlučio je da ne pristane na granice koje su mu postavljene. Prosečno star 21,7 godinu, bez iskustva koje “osvaja Evropu”, ali sa nečim što se ne trenira – verom. I na čelu te vere stajao je jedan jedini, Željko Obradović.

Najvažnija stvar je da je to istorijski uspeh Partizana!

Za MaxBet Sport se prisetio najdraže titule u njegovoj karijeri:

Kada se osvrnemo na današnji dan i tu titulu, kakve uspomene to budi u vama – ta vaša prva evropska titula i to sa Partizanom?

– Najvažnija stvar je da je to istorijski uspeh Partizana i ja sam ponosan na to. Svi ljudi iz te generacije, pričamo o igračima, ali i ljudima van tima, i ja sa njima smo ostali u izvanrednim odnosima i svake godine se nalazimo, koliko nam to vreme dozvoljava, da sednemo, da se ispričamo i da se zajedno vratimo nekim danima koje smo živeli zajedno. To su lepa sećanja, najlepša koja postoje.

Željko Obradović: „Ja sam tada bio početnik“

Nekoliko puta ste rekli da vam je to najdraža titula u karijeri, da li ste i dalje pri tom stavu?

– Sigurno, da, da, sigurno. Sve ono što je išlo uz to, gde smo morali da igramo, da smo samo jednu utakmicu odigrali u Beogradu, da sam ja bio početnik, što je to bila najmlađa ekipa u istoriji koja je osvojila titulu… stvarno nešto što niko na početku sezone nije mogao ni da pomisli, a kamoli da mašta o tome. Ali eto, išlo je tako, rasli smo iz utakmice u utakmicu, sticali iskustvo i na kraju se završilo kako se završilo.

Željko Obradović: „Išlo nam je na ruku da misle da su favoriti“

Da, evo sad ste pomenuli to, ali 20 od 21 utakmice ste odigrali van Beograda – kakav je to ciklus bio i šta ste vi razmišljali kroz njega? Negde nije bilo realno da se dođe do titule?

– Ma da, mi nismo sebi stavili taj imperativ i ja kao mlad trener početnik i niko nije ni postavio te ciljeve ispred nas. Prvenstveno da uđemo u plej-of, a onda i te utakmice sa Bolonjom – uspeli smo da ih pobedimo u majstorici na njihovom terenu, pa da odemo na Fajnal for, gde smo igrali protiv Milana, koga smo dva puta te sezone dobili, a oni su sebe proglasili za favorita.

Nama je išlo na ruku da misle da mogu i da su favoriti, mislili su da te dve pobede ništa ne znače. Na kraju smo ih dobili i ušli u finale sa timom sa kojim smo takođe igrali dve utakmice izuzetno teške. Tesno smo izgubili u Badaloni, a takođe teško dobili u Fuenlabradi zahvaljujući bacanjima Stevanovića. Eto, složilo se sve i napravili smo taj rezultat koji niko nije očekivao.

Željko Obradović: „Kada se pogleda pozicija tela, izbačaj – perfektan šut“

Šta vam je prolazilo kroz glavu kada je Sale Đorđević šutnuo tu čuvenu trojku, da li se sećate?

– Pa sad, to je bilo pre 34 godine… Bilo je veoma važno da smo uveli loptu u igru brzo. Pre te trojke je važne poene dao i Tomaš za njih, koji je posle bio i moj igrač. On je dao jedan veoma, veoma težak šut, dupli izbačaj koji je imao, i to govori o kvalitetu koji je posedovao. Ali na sreću, mi smo dobro reagovali – Koprivica je brzo dodao ka Saši, koji je predriblao preko celog terena, okrenuo se i izveo perfektan šut.

Kada se pogleda pozicija tela, izbačaj – perfektan šut. Težina je u tome što je to finale Evrolige i da se ubaci i donese pobeda. Što se tiče tehnike, on je to mnogo puta radio na treningu – rekao je Obradović za MaxBet Sport prisećajući se kako on sam kaže najdraže titule u karijeri.