Tokom marta realizovali smo serijal „Žene u srpskom fudbalu“, u kojem su naše sagovornice bile Biljana Obradović, Sandra Sremčević i Jelena Polić Stanković, a sada čitaocima donosimo novu priču – ovog puta sa Uba.
U svetu fudbala, gde se često u prvi plan stavljaju igrači i rezultati, postoje i ljudi čiji rad ostaje iza kulisa, ali bez kojih sistem ne bi mogao da funkcioniše. Jedna od takvih osoba je Ivana Đorđević, generalni direktor Jedinstva i saradnica od poverenja Nemanje Matića, koja nas je tokom razgovora osvojila ne samo profesionalnošću, već i svojom kulturom, smirenošću i načinom komunikacije.
Reč je o izuzetno obrazovanoj, elokventnoj i prijatnoj sagovornici, koja ostavlja utisak sigurnosti i posvećenosti u svakom segmentu svog rada. Ivanina priča počinje u fudbalskoj porodici – njen otac igrao je za Željezničar iz Sarajeva, a kasnije i u Švajcarskoj, gde je Ivana završila visoke studije i dodatno izgradila svoj profesionalni put.
Razgovor smo vodili u balonu za fudbal Sportskog kluba „Foot“, koji njen otac uspešno vodi već dve decenije – mestu koje na najbolji način spaja porodičnu tradiciju i ljubav prema sportu.
Kako je izgledao vaš put u fudbalu?
– Moj put u fudbalu nekako je bio prirodan, s obzirom na to da sam odrasla u takvom okruženju. Moj otac je bio profesionalni fudbaler, igrao je za Željezničar iz Sarajeva, a zatim i u Švajcarskoj, gde smo i proveli deo života. Tamo sam završila školovanje i stekla temelje koji su mi kasnije mnogo značili u profesionalnom radu. Pravni fakultet sam završila u Beogradu, magistrirala sam sportsko pravo u Švajvarskoj i nastavila sa doktoratom i položila sam pravosudni. Po struci sam advokat sportskog prava. Fudbal je oduvek bio deo mog života, ali nisam odmah znala da će to biti moj profesionalni put. Volim da kažem da sam napravila ceo krug – radila sam za sportske agencije, volontirala za FSS, pa Savez Beograda, bila sam arbitar, disciplinac, radila sam i u Republičkom zavodu sa sport… Bila sam u Voždovcu, a sada u Jedinstvu.
Saradnja sa Nemanjom Matićem
Kako izgleda raditi sa jednim od najuspešnijih srpskih fudbalera?
– Saradnja sa Nemanjom Matićem došla je kroz poverenje i preporuke, a kasnije se razvila u ozbiljan i odgovoran posao. To je velika odgovornost, ali i privilegija. Rad sa Nemanjom zahteva visok nivo organizacije, diskrecije i profesionalnosti. Nas dvoje se dugo godina poznajemo. Kada je Jedinstvo ušlo u Prvu ligu bio mu je potreban neko da dođe da vodi računa o klubu, a da on mirno spava. On vrlo ceni obrazovane i stručne ljude, vodio se time, zna ko sam i šta sam. Važno je da sve funkcioniše besprekorno, jer iza jednog vrhunskog sportiste stoji mnogo obaveza koje treba uskladiti. Moj posao je da olakšam svakodnevne procese i da sve bude organizovano na najvišem nivou.
Morali smo da pitamo Ivanu i da li postoji šansa da Nemanju Matića vidimo u dresu Jedinstva.
– Sve je moguće (smeh). Ljubav prema Jedinstvu cele porodice Matić je nešto neverovatno. Naš šef stručnog štaba, Uroš Matić, igrao je za velike klubove. On kaže da kada stane na teren našeg stadiona ima neverovatnu tremu. To je ogromna ljubav prema klubu.
Kako gradite autoritet u poslu u kojem su muškarci dominantni?
– Ne mogu da kažem lako, ali se kockice prirodno slože. Imala sam priliku da budem rukovodilac već nekoliko puta, vodim se time da treba zadobiti poverenje i poštovanje ljudi. Samim tim, oni ti uzvraćaju istom merom. Trenutno se osećam poštovano i ističu me u klubu, to vraćam radom i trudim se da sve bude kako treba.
Žene u srpskom fudbalu (1): Biljana Obradović – 12 godina na prvoj liniji Partizana
Da li ste se susretali sa predrasudama i kako ste ih prevazilazili?
– Uglavnom misle da sam jako mlada, a ne znaju koliko sam radila na sebi da bih došla dovde. Možda je ljudima nekada lakše da misle da je nekome nešto poklonjemo, ali mislim da je sve manje tih predrasuda. Moramo da se dokažemo, pokažemo i da razrešimo sve te predrasude.
Obrazovana, smirena i profesionalna
Koliko vam je obrazovanje pomoglo u poslu kojim se danas bavite?
– Mislim da je obrazovanje izuzetno važno u svakom poslu, pa tako i u ovom. Studije u Švajcarskoj su mi dale širinu, disciplinu i način razmišljanja koji danas koristim u svakodnevnom radu. Naučila sam kako da pristupam problemima, kako da komuniciram i kako da organizujem stvari na efikasan način.
Koliko je važno poverenje u poslu kojim se bavite?
– Poverenje je ključ svega. U ovom poslu radite sa osetljivim informacijama i velikom odgovornošću, tako da bez međusobnog poverenja ništa ne bi moglo da funkcioniše. Mislim da se poverenje gradi vremenom, kroz rad i odnos prema poslu.
Žene u srpskom fudbalu (2): Sandra Sremčević – Prva žena potpredsednica u istoriji FSS
Da li je ženama teže da se probiju u svetu fudbala?
– Mislim da jeste, ali se situacija menja. Sve je više žena koje rade u fudbalu i koje pokazuju da mogu da budu jednako uspešne kao i muškarci. Važno je da imate znanje, posvećenost i profesionalan pristup, jer se to na kraju uvek prepozna.
Dinamičan posao, fudbalsko nasleđe i poruka mladim devojkama
Kako biste opisali vaš svakodnevni radni dan?
– Nijedan dan nije isti. Posao je dinamičan i zahteva stalnu organizaciju i prilagođavanje. Radim na različitim zadacima – od komunikacije i koordinacije do rešavanja konkretnih problema koji se javljaju u toku dana.
Koliko vam znači to što dolazite iz fudbalske porodice?
– To mi je mnogo pomoglo jer sam od malih nogu bila u tom okruženju. Razumela sam kako sistem funkcioniše i šta znači život u fudbalu. To iskustvo mi je danas velika prednost.
Žene u srpskom fudbalu (3): Jelena Polić Stanković – stub organizacije FK Rad
Šta biste poručili mladim devojkama koje žele da se bave fudbalom ili da rade u sportu?
– Da veruju u sebe i da budu uporne. Put nije uvek lak, ali ako volite ono što radite i spremni ste da učite i napredujete, rezultati će doći.