Pripreme su jedno, zvanični mečevi nešto sasvim drugo. To će vam reći verovatno većina trenera u bilo kom sportu. Slično razmišlja i Janis Sferopulos, trener Crvene zvezde, čija je ekipa tokom letnjeg pripremnog perioda prikazala gotovo sve svoje kvalitete, ali i mane. Hoće li biti dovoljno vremena i materijala da sve bude na potrebnom nivou za početak nove evroligaške kampanje poslednjeg dana septembra?

LE: Kvota naše kladionice na pobedu Zvezda nad Seltikom (21 čas) je 2.75.

Veliki rez, pa onda veliki rad – to je bio osnovni princip na kojem je ovog leta trenerski štab crveno-belih radio. Dolazak čak deset novih igrača jasno je dao znak da će Zvezda izgledati i igrati drugačije. Osim novih lica, na terenu su viđene i neke nove ideje trenera Sferopulosa, sa jasnom težnjom da nova Zvezda bude brža i čvršća. U smiraj priprema, konture igre se vide, ali i potencijalni problemi, koji nisu daleko od onih koje je ekipa imala u protekloj sezoni, kada rezultati nisu bili na očekivanom nivou.

Pripremne utakmice dale su solidnu sliku o ovom procesu. Početak sa novim strateškim partnerom Radničkim bio je očekivano siguran: ubedljiva pobeda 109:62 omogućila je uigravanje novih igrača, dok je izuzetno ubedljiv poraz od Pariza 70:107 podsetio na slabosti u odbrani i tranziciji. Ipak, tri naredna meča protiv vrhunskih evroligaških timova – Monaka, Fenerbahčea i Olimpijakosa – pokazala su da Zvezda može da se nosi i sa ozbiljnim protivnicima. Pobede nad Monakom (86:79) i Fenerbahčeom (77:67) potvrđuju sposobnost tima da u poslednjim četvrtinama preokrene i održi ritam meča, dok je tesan poraz od Olimpijakosa u finalu turnira na Kritu (83:86) pokazao karakter i borbenost ekipe, ali i da završnice i dalje predstavljaju izazov.

BRZINA DA BUDE VRLINA

Jedan od ključnih elemenata u susret novoj sezoni je brza igra u tranziciji, što je u prošloj često izostajalo.

Ono što je neretko Zvezdi nedostajalo u prošloj sezoni je igra u tranziciji i trčanje u leđa rivalu kada bi se došlo do lopte. Gledajući sastav nove ekipe, očigledna je želja da se to promeni. Tajson Karer, Devonte Grejem trebalo bi da budu predvodnici ove konceptualne promene, a veliku ulogu imaće i „novi“, agresivniji Kodi Miler Mekintajer, koji će i ove sezone imati veliku ulogu u organizaciji igre i stvaranju ideniteta Crvene zvezde. Kodi je u ovim pripremam pokazao da može da funkcioniše u ubrzanom ritmu, iako će njegova konstantnost u ovoj vrsti igre biti najveći izazov.

I ostalim novajlijama trčanje ove vrste nije strano, pre svega tu mislimo na Čimu Monekea, Džordana Nvoru, pa čak i Ebuku Izundua i Hasijela Rivera uzimajući u obzir njihove gabarite.

Karter je u Unikahi vrlo često svoje šanse i svoje poene pronalazio na ovaj način, dok o kvalitetima u tom segementu kada je reč o Devonteu Grejemu ne treba trošiti reči, pre svega ako se uzme u obzir da u svom CV-u ima pet sezona u najjačoj ligi sveta (sa većom ili manjom ulogom), a razlika u brzini igre između NBA i Evrolige, kojoj je kompanija MaxBet premijum partner, očigledna je.

ŠUT SPOLJA JE JOŠ IZAZOV

Još jedan izazov ostaje šut za tri poena.

Crvena zvezda je prošle sezone, između ostalog, rezultatski pala u drigom delu sezone i zbog nedovoljno konstantnog ili možda bolje reći, i nedovoljno kvalitetnog šuta za tri poena.

Crveno-beli su procentima bili u sredini Evrolige (deseto mesto od 18 timova sa prosekom od 36.3%), pa je nada navijača bila da će se i na tome raditi i na to misliti prilikom sastavljanja tima za novu sezonu.

Međutim, ako je sudeći po do sada odigranim mečevima, boljka je ostala.

Iako su novi igrači doneli drugačiji ritam i agresivnost, procenti šuta spolja još uvek nisu na željenom nivou – protiv Olimpijakosa su ubačene tek četiri trojke iz 22 pokušaja(18.18%), protiv Fenerbahčea osam iz 28 (28.57%), dok je protiv Monaka postignuto sedam od 25 (28%).

Ovo je segment u kojem tim još uvek mora da radi, jer kvalitetan ili kvalitetniji šut spolja može odlučivati o rezultatima u Evroligi.