Suverena dominacija Crvene zvezde srpskim fudbalom nastavlja se devetu godinu zaredom, a kao šlag na tortu, došla bi šesta uzastopna dupla kruna. Realnost je da crveno-beli nemaju pravog konkurenta u Superligi i da do šampionskog pehara već godinama dolaze i više nego rutinski.
„Večiti“ derbi izgubio draž i neizvesnost
O tome svedoče i sve tri ovosezonske pobede nad najvećim rivalom Partizanom u derbijima, a samo u prvom susretu u Humskoj „Parni valjak“ je bio konkurentan. Čini se da je i okršaj beogradskih crveno-belih i crno-belih izgubio draž koju je ranije nosio sa sobom, jer je razlika u kvalitetu između dva velikana srpskog fudbala drastična.
Ni među najvatrenijim navijačima Crvene zvezde nema više onog naslađivanja karakterističnog za velike pobede, kao što bi trebalo da bude nakon ove poslednje na „Marakani“ (3:0). Utisak je da je ekipa Dejana Stankovića sa pola gasa savladala tim iz Humske i da bi bila izvojevana i još ubedljivija pobeda da je nekim slučajem bila potrebna crveno-belima.
Zapravo, ove godine je crveno-bele najviše namučila Vojvodina (Novosađani dva puta savladali Crvenu zvezdu), koja će se do kraja boriti s Partizanom za drugo mesto. Mada je tome cilju bliži „Parni valjak“.
Da je Zvezda druga dimenzija za Superligu, to je svima jasno, ali se postavlja pitanje za koga je to dobro? Logičan odgovor bi bio – za Crvenu zvezdu, njene igrače i uopšteno za sve zaposlene u klubu iz Ljutice Bogdana. Ali da li je baš tako?
Ovde nije reč o onoj pomalo izlizanoj frazi da bez jakog Partizana nema jake Zvezde i obratno, već činjenici da se suverenoj dominaciji crveno-belih u domaćim okvirima ne nazire kraj. Čak je utisak da će pre da taj jaz da se produbi, nego da neko zaista postane pravi konkurent crveno-belima.
Partizan je samo prividno bio u trci za titulu
Ove sezone se ispostavilo da je to Partizan bio samo prividno. Crno-beli jesu završili kao jesenji šampion, ali ni najoptimističniji „Grobari“ se nisu nadali da će ista slika biti i na kraju sezone. Sada je realnost da je Partizan na minus 17!
S obzirom na to da su šampionska titula, a poslednjih pet sezona i trofej Kupa, postali rutina za najtrofejniji srpski klub, srazmerno tome apetiti navijača rastu u Evropi. A tamo Zvezdi nije lako upravo zbog toga što u Superligi gotovo da nema tešku i izazovnu utakmicu. S druge strane, mečevi na evrosceni iziskuju mnogo veću trku, energiju, intenzitet i taktičko nadmudrivanje. I drugačiji sudijski kriterijum. Čast svima, ali su protivnici u našoj ligi za ekipu sa „Marakane“ postali mačji kašalj.
Istina, bilo je nekih mini kriznih momenata u redovima srpskog šampiona tokom jeseni, ali Zvezda kada baš zagrize, lako rešava stvar u svoju korist.
To bi crveno-belima moglo da se obije o glavu u evropskim takmičenjima. Cilj za predstojeće leto je jasan, a to je plasman u Ligu šampiona. Navijači su prošle sezone doživeli razočaranje kada je Zvezdu na poslednjoj prepreci eliminisao kiparski Pafos, ali je ta rana zalečena donekle evropskim prolećem u Ligi Evrope.
Međutim, nije drugo po rangu UEFA takmičenje po meri većine zvezdaša, osim ako se ne dogura, recimo, do polufinala. To i nije baš realno.
Može li Zvezda do iskoraka u LŠ po ugledu na Bode?
Mada kada se pogleda primer norveškog Bode Glimta, koji je ove sezone u Ligi šampiona dogurao čak do osmine finala, prethodno eliminisavši Inter u plej-ofu, postavlja se pitanje zašto to ne bi mogao i srpski šampion?
Kada se pogledaju finansije, Crvena zvezda posluje na nivou od oko 90 do 100 miliona evra godišnje, dok se Bode Glimt kreće između 50 i 70 miliona. Ako se pogleda procena „Transfermarkta“, vrednost ekipe Bode Glimta je 82.55 miliona evra, a Crvene zvezde 102 milione evropskih novčanica. Uz bitnu razliku – norveški predstavnik sastavljen je mahom od domaćih fudbalera, budući da Norvežani čine oko 80 odsto tima.
Kako sada stvari stoje, neće niko lako uzdrmati Zvezdinu imperiju u srpskom fudbalu, u kojem da se ne lažemo ogroman procenat utakmica crveno-beli igraju „peške“. Čak ih takav pristup u poslednje vreme, kao što rekosmo, karakteriše i u „večitim“ derbijima, budući da je u poslednja dva jedina neizvesnost bila oko konačnog rezultata, a nijednog momenta ne oko pobednika duela.
Terzić posle titule: Deveta u nizu potvrda dominacije, idemo na duplu krunu
Zvezda je prevazišla okvire srpskom fudbalu, maltene je dupla kruna postala ono što se podrazumeva. Samo je veliko pitanje da li je to dobro i za samu Zvezdu, pošto za takmičenje sasvim sigurno nije. A u prilog tome govori i vrlo skromna poseta na poslednjem derbiju, kao i tokom cele sezone na najvećem srpskom stadionu. Nameće se pitanje zašto je to tako u periodu najveće Zvezdine dominacije u 21. veku.
Da li Zvezdina dominacija dobra za nju samu?
Naravno, nije problem Crvene zvezde što svi ostali klubovi ozbiljno kaskaju za njom u svim segmentima (finansijski, logistički, rezultatski), ali takva dominacija u očima navijača, koji su navikli na titule, zahteva iznova dokazivanje, prvenstveno u Ligi šampiona. Samo što se tamo igra fudbal iz neke druge dimenzije.
Zato će Zvezda morati da u evropskim okvirima ide i preko granica svojih mogućnosti. Za početak to bi bio možda iskorak u Ligi šampiona, odnosno plasman u nokaut fazu najelitnijeg klupskog takmičenja na svetu. Samo je pitanje kada će i da li će crveno-beli biti kadri da naprave takav podvig.